Nemoguća misija kraljevskog leptira
Kraljevski leptir, naučno ime Danous plexippus, jeste veliki, narančasto-crni leptir koji je uobičajan u mnogim delovima Severne Amerike. Poznat je po svojoj godišnjoj migraciji tamo i nazad iz Meksika i Kalifornije gde prezimi, (vidi časopis National Geographic, svezak 150, broj 2. avgust 1976.)
Ovaj leptir započinje svoj život kao jajašce kojeg je položila odrasla ženka na listu običnog mlečnog korova, Asclepias syriaca. Ono je otprilike veličine glave pribadače. Kad se jajašce raspukne 3 do 12 dana kasnije, iz njega izađe larva, tj. gusenica, majušna žuto-bela, prošarana crnim prugama, koja ima osam pari zdepastih nogu kako bi mogla puzati okolo, a ima i usta koja su stvorena za žvakanje lišća, što ona proždrljivo i čini. No, larve jedu samo lišće mlečnog korova; niti jedna druga biljka ne dolazi u obzir.
Međutim, mlečni korov ima lepljiv biljni sok koji je vrlo otrovan za druge životinje, ali uopšte nema nikakav uticaj na ovu gusenicu, jedino što njeno telo čini vrlo otrovnim za druge napasti, kao na primer pticama koje bi volele pojesti ovu gusenicu za doručak. A ptice, koje nisu baš bez mozga, znaju da je bolje ne dirati ih.
I tako dok gusenica jede i jede, ona raste. Uskoro postaje prevelika za svoju kožu, te se njena koža razdvoji a iz nje izađe gusenica sa novom i većom kožom u kojoj ima dovoljno mesta za rast. Naredne dve nedelje gusenica to i radi: jede lišće, raste, odbacuje svoju kožu, jede još lišća, još više raste, odbacuje svoju kožu. Ovo će učiniti čak pet puta.
Napokon prestaje da jede, pronađe sebi zaštićeno mesto, obesi se naglavačke, isprede sebi svileni dodatak te još jednom odbaci svoju kožu. Ali ono šta ovoga puta izađe iz stare kože nije više veća gusenica, nego kompletan paketić bez nogu i očiju, i bez vidljivih delova tela, koji nazivamo čaura (pupa), spakovano u chrysalisu. Nije raznobojna kao gusenica, nego je jarko zelena sa zlatno-žutim mrljama.
Više se nikakve aktivnosti ne mogu primetiti, ali puno se toga unutra pokreće. Srce još uvek kuca, ali ostali unutrašnji organi podsjećaju na zelenkasti žele, a cela se masa preoblikuje u potpuno novo stvorenje. Zelena boja potamni, i postane smeđa. Neobaveštenom promatraču celi ovaj paketić može izgledati beživotno. Ali polako boja se promeni kako chrysalisi postaju jasniji, a narandžasta i crna područja postanu vidljive, boje odraslog leptira.
Nakon, otprilike dve nedelje, chrysalisi se razdvoje (otvore), i izlazi odrasli leptir. Ima šest dugačkih nogu, usta koja su kao dugačka smotana cev proboscis koja služe kako bi dosegao nektar u cveću i da ga se pije, i dva para naboranih krila koja se brzo šire dok se tečnost iz tela pumpa u njihove žile. Kako se ona šire, leptir ih polako pokreće napred i nazad sa njihovim tek dobijenim mišićima za letenje sve dok se ne osuše, tako da su potpuno raširena krila čvrsta, spremna za letenje.
Uskoro leptir odleprša u nebo, i može se naći u nečijem cvetnom vrtu, kako pije nektar sa svojim smotanim proboscisom, ili leti nad našim glavama tražeći partnera kako bi nanovo otpočeo ceo ovaj ciklus.
Možete li objasniti KAKO se gore opisano stvorenje UOPŠTE moglo razviti običnim slučajem, kroz slučajne genetičke greške, bez SVRHE, i bez umešanosti INTELIGENCIJE, vodeći se samo sa instinktom za preživljavanjem, kao je moguće da nekakvo primitivno stvorenje bez krila polako evoluira u letećeg leptira.
Koji period iz gore navedenog procesa, koji se naziva potpunom metamorfozom, se može izostaviti na jedno vreme iz razloga što se određene (u genima) greške još nisu desile? Kako može ova promena da se dogodi ako samo i jedan jedini enzim nedostaje, kako jaje - koje postaje - larvom - koje postaje čaurom - postaje - odrasla jedinka? Sve mora biti prisutno i funkcionalno, u pravo vreme i u redosledu, ili će stvorenje uginuti. Ili sve deluje ili ništa ne deluje.
