Homoseksualnost
- Hrišćanski pogled na homoseksualnost
Doktor Lehman Strauss (Litt.D., F.R.G.S) je osam godina predavao istoriju Starog zaveta na biblijskom institutu Filadelfija, a služio je i kao pastor u baptističkoj crkvi "Kalvarija" u Bristolu, Pensilvanija, od 1939. do 1957. godine. Takođe, bio je pastor baptističke crkve "Highland Park" u Mičigenu do 1963. godine kada je dao ostavku kako bi svo svoje vreme mogao da posveti putujućim biblijskim konferencijama i evangelističkoj službi kako u Sjedinjenim Državama tako i u inostranstvu. 1997. godine, u svojoj 86 godini, dok je pisao svoju 19 knjigu, dr Strauss je otišao kući da bude sa svojim Gospodom.
Ovaj tekst je plod njegove radio službe "Biola Hour" i on sadrži neka od pitanja slušalaca koji su se uključivali u njegove emisije i tražili odgovore.
1. Pitanje: Šta je to homoseksualnost?
1. Odgovor: Homoseksualnost je ispoljavanje polne žudnje prema osobi istog pola ili erotska aktivnost sa osobom istog pola. Lezbejka je homoseksualac ženskog pola. Odnedavno se termin "gay" (gej) koristi kao termin koji označava homoseksualce oba pola.
2. Pitanje: Kako neko može da odredi da li je praksa homoseksualnosti dobra ili loša?
2. Odgovor: Zavisi od toga ko odgovara na pitanje. Hrišćanski stav se isključivo temelji na Bibliji kao na božanski inspirisanoj Reči Božijoj. Istinski hrišćanski etički standard se vodi božanskom objavom a ne statističkim istraživanjem ili javnim mišljenjem. Za hrišćanina Biblija je konačni autoritet kako za verovanje tako i za ponašanje.
3. Pitanje: Šta Biblija eksplicitno uči o homoseksualnosti?
3. Odgovor: Ovo pitanje smatram ključnim, jer ako po pitanju homoseksualnosti prihvatimo Reč Božiju, odmah nam je na raspolaganju i od koristi Božji adekvatan odgovor na ovaj problem. Biblija ima mnogo toga da kaže o seksualnom grehu uopšte.
Prvo, tu je preljuba. U osnovnom smislu preljuba je polni odnos oženjene-udate osobe sa nekim ko nije njihov supružnik. I Stari i Novi zavet to jasno osuđuju (2. Moj. 20:14; 1. Kor. 6:9-10). Hrist takođe zabranjuje zabavljanje preljubu i u mislima tj. slobodnu igru mašte, koja vodi ka preljubi (Mt. 5:28).
Drugo, tu je blud, nedopušteni seks neoženjene osobe koji je takođe zabranjen (1. Kor. 5:1; 1. Kor. 6:13; 1. Kor. 6:18; Ef. 5:3).
A onda dolazi homoseksualnost koju Pismo takođe osuđuje. Apostol Pavle inspirisan Svetim Duhom izjavljuje da homoseksualnost "neće naslediti carstvo Božije" (1. Kor. 6:9-10). Pavle ne izdvaja homoseksualca kao posebnog krivca. On tu uključuje bludnike, idolopoklonike, preljubnike, lopove, požudne osobe, pijanice, podrugljivce i iznuđivače. Zatim dodaje komentar kako su neki od Korintskih hrišćana bili oslobođeni od tih običaja: "I ovakvi bejaste neki; nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg." Bog redom osuđuje sve grehe spomenute u ovom odeljku ali kao što je bilo nade u Hristu za korintske hrišćane, tako postoji nada i za sve nas.
Homoseksualnost je nedopuštena požuda zabranjena od Boga. On je rekao svom izraelskom narodu: "S muškarcem ne lezi kao sa ženom; gadno je." (3. Moj. 18:22). "Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obojica; da se pogube; krv njihova na njih." (3. Moj. 20:13). U ovim se odeljcima homoseksualnost osuđuje kao glavni primer greha, kao seksualna perverzija. Hrišćanin ne može niti preinačiti, niti napustiti Božje gledište na ove stvari.
U Bibliji je sodomija sinonim za homoseksualnost. Bog je bio vrlo jasan po tom pitanju kada je rekao: "Da ne bude kurve između kćeri Izrailjevih, ni adžuvana između sinova Izrailjevih." (5. Moj. 23:17). Bludnica i sodom-ac/ka nije bio stanovnik Sodoma niti potomak stanovnika Sodoma, već osoba koja se okrenula homoseksualnosti, tom perverznom i neprirodnom poroku po kojem je Sodom bio poznat. Pogledajmo malo odlomak koji o tome govori:
"Još ne behu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva, I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi što dođoše sinoć k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo. A Lot iziđe k njima pred vrata zatvorivši vrata za sobom. I reče im: Nemojte, braćo, činiti zla. Evo imam dve kćeri, koje još ne poznaše čoveka; njih ću vam izvesti, pa činite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov." (1. Moj. 19:4-8)
Jevrejska reč za "poznati" jeste "ya-da", što je čist seksualni termin. Često se koristi kako bi se označio polni odnos (1. Moj. 4:1; 1. Moj. 1:17; 1. Moj. 1:25; Mt. 1:24-25). Poruka iz teksta u Prvoj Mojsijevoj 19 je vrlo jasna. Lot je molio muškarce da "ne čine zla". Homoseksualnost je zlo i kao takvo mora biti prepoznato, inače nema nade da se homoseksualci istrgnu iz svog perverznog načina života.
4. Pitanje: Kazali ste da Biblija osuđuje polne odnose van braka. Kako onda objašnjavate ceremonije venčanja u kojima se dve osobe istog pola ujedinjuju u brak od strane sveštenika ili po pravdi mira?
4. Odgovor: Da, postoje slučajevi gde su potvrde o venčanju izdate osobama istog pola. Sećam se da se jedan takav incident desio u Feniksu, u državi Arizoni. Venčani list je izdat u Distriktu Maricopa, u kancelariji matičara, dvojici muškaraca, jedan je imao 39, a drugi 31 godinu. Izjavljeno je da su se dvojica muškaraca "venčali" na privatnoj ceremoniji.
Međutim, nazivati zajednicu dve osobe istog pola "brakom" je pogrešno. U Bibliji je brak božanski uređen kao institucija koja treba da bude doživotna zajednica između muškarca i žene radi (između ostalih razloga) rađanja i održavanja ljudskog roda. To je bilo Božije naređenje u prvoj takvoj zajednici (1. Moj. 1:27-28; 1. Moj. 2:24; Mt. 19:5). Da je Bog pri svom originalnom stvaranju ljudskog roda stvorio dve osobe istog pola, ljudski rod danas više ne bi ni postojao. Ta cela zamisao sklapanja braka između osoba istog pola je apsurdna, nezdrava, smešna, besmislena i glupa. Sveštenik (čovek) može da blagoslovi homoseksualni brak ali Bog svakako neće.
5. Pitanje: Jezuitski sveštenik, John J. McNeill, je navodno na jednoj konferenciji rekao ("Christianity Today", 3. jun, 1977.): "Nigde u Bibliji ne može da se pronađe jasna osuda homoseksualnosti." Kako može jedan crkveni vođa doći do takvog zaključka?
5. Odgovor: Taj jezuitski sveštenik, kao i neki drugi navodni hrišćanski teolozi, u potpunosti su ignorisali Pismo kao vodič hrišćanskog ponašanja u vezi homoseksualnosti. McNeil ne govori u ime rimske katoličke crkve već u ime jednog malog broja sveštenika koji su nakon što su se zavetovali na celibat, što znači apstinenciju od braka i polnih odnosa, zadovoljstvo pronašli u homoseksualnim činovima.
Međutim, verski seksualni perverznjaci su brojni i među protestantima. Protestantske vođe na obe strane Atlantika su se vremenom udaljile od Svetog pisma. U Engleskoj na primer, ljudi poput biskupa John-a Robinson-a, u svojoj knjizi "Iskren prema Bogu" se poigrao terminom "nova moralnost", što je u stvarnosti bio zahtev da se otvore vrata nemoralnosti, čineći je respektabilnom a onda i prihvatljivom. Biskup je otišao toliko daleko da je opisao preljubničke veze koje nemaju nikakvog temelja na Pismu, kao "neku vrstu svete zajednice". Ovaj moderan koncept hrišćanske etike u potpunosti odbacuje propise koje je Bog odredio u Svojoj Reči. To je bezbožno i ateističko tumačenje.
Nedavno se deset homoseksulano orijentisanih verskih organizacija u Americi, sastavljenih od muškaraca i žena iz dvanaestak dominacija a iz sedamnaest zemalja Sjedinjenih Država i Kanade, sastalo u Kirkbridgeu, u centru za sastanke, pouke i povlačenje u usamljenost, blizu Bangora, u Pensilvaniji. Tema njihovog povlačenja u usamljenost je bila, "Gej i hrišćanin". Dva termina, "gej" i "hrišćanin" međusobno isključuju, nekompatibilni su, neskladni.
Predstavljajući žene na tom sastanku, Nenci Krody, lezbejka, je govorila na temu "Iskustvo hrišćanke i lezbejke". Evo nas opet kod neispravnog naziva. Sa Biblijskog stanovišta, stvarni hrišćanin ne može da bude homoseksualac. Naravno, pravim jasnu razliku između ispovednog hrišćanina i stvarnog hrišćanina, jer ako neko sebe naziva hrišćaninom, to ne znači automatski da to i jeste.
Malcolm Boyd govori o "hrišćanskom iskustvu gej muškarca". Boyd, inače protestantski sveštenik, kaže da je potajno homoseksualac već godinama. Tek je nedavno svoju homoseksualnost javno obznanio. Tvrdi da ga je to javno priznanje vratilo natrag crkvi ali ne kaže nam na šta misli kad kaže ono "crkvi".
Sledi jedna tačka oko koje su se složili učesnici skupa u Kirkbridgeu: "Monogamna homoseksualna veza koju karakterišu vernost, iskrenost i ljubav je moguća, poželjna i izraz je poštovanja i ljubavi prema Bogu."
Nema tog zla koje Sveto pismo osuđuje a da može da bude izraz poštovanja i ljubavi prema Bogu. Homoseksualni verski lideri pokušavaju da izglade prepreke i gruba mesta koristeći hrišćansku terminologiju kako bi se prevladala euforija, ali Boga u tome nema. Onaj koji je nanovo rođen i koji voli i razume Bibliju i smatra je Božijom objavom njemu, neće prihvatiti zlo koje Bog osuđuje. "Ako znate da je pravednik, poznajte da je svaki koji tvori pravdu od Njega rođen." (1. Jn. 2:29). "Tvrdo dakle stoji temelj Božji imajući ovaj pečat: Pozna Gospod svoje; i: Da odstupi od nepravde svaki koji spominje ime Gospodnje." (2. Tim. 2:19). Praktični homoseksualci su uključeni u od Boga zabranjeno zlo.
6. Pitanje: Zašto homoseksualci za sebe koriste termin "gej"?
6. Odgovor: Reč "gej" znači: "veseo, bogat, vedar, živ". Homoseksualci su tu reč odnedavno prihvatili. U originalnoj upotrebi ona nije imala dvostruko značenje. Ova mudra prilagođena reč "gej" od strane homoseksualaca je ustvari ukradena i izvrnuto joj je njeno originalno značenje i pokvarena nekadašnja ispravna primena te reči. Ja nikada ne koristim reč "gej" kada spominjem homoseksualce. Postoji mnogo vedrih, duhom bogatih, veselih ljudi koji nisu seksualni razvratnici.
7. Pitanje: Pozvali ste se na 1. Korinćanima 6:9-11. Koje je značenje reči "ženskasti" u devetom stihu? (Napomena: Neki prevodi našeg Svetog pisma umesto reči "ženskasti" koriste reč "muželožnici" ili "pederasti".)
7. Odgovor: Postoje određene reči u svakom jeziku koje se mogu upotrebiti u pozitivnom ili negativnom smislu. U kontekstu ovog stiha reč "ženskasti" se očigledno koristi u negativnom smislu. Spominje se među drugim zalima koja se osuđuju. Ta reč opisuje ženske kvalitete koji su neprikladni za muškarca. Normalno je i prirodno da muškarcu žena bude seksualno privlačna, ali je nenormalno i neprirodno da muškarcu bude privlačan drugi muškarac. Mnogi muški homoseksualci su ženskasti ali ne svi. Takođe ni sve lezbejke nisu prekomerno muškobanjaste.
8. Pitanje: Da li još neki delovi Pisma u Novom zavetu tretiraju pitanje homoseksualnosti?
8. Odgovor: Da, u Rimljanima 1:24-27, 1. Timotiju 1:10 i Juda 1:7. Uzmu li se ovi stihovi Pisma ozbiljno, lako će se prepoznati homoseksualnost kao zlo. Odeljak iz poslanice Rimljanima je nepogrešivo jasan. Pavle pripisuje moralnu izopačenost muškaraca i žena njihovom odbacivanju "istine Božje" (Rim. 1:25). Oni su odbili "da poznadu Boga" (Rim. 1:28) svrgavajući Ga sa trona i na taj način su oskvrnuli sami sebe. Stari zavet je jasno osudio homoseksualnost ali i u Pavlovo vreme su postojali ljudi koji su odbacivali to učenje. Zbog toga što su odbijali da se pokore Božjim zapovestima, On je kaznio njihov greh prepustivši ih njemu.
Filozofija zamenjivanja Božije reči sa ljudskim vlastitim umovanjem započela je sa Sotonom. On je to uveo na samom početku ljudskog roda kada je Evi predložio da ignoriše Božje naredbe uveravajući je da će ako to uradi postati poput Boga i da će imati moć da raspoznati dobro od zla (1. Moj. 3:1-5). To je bila Sotonina velika laž. Pavle je naime rekao da kada neka osoba odbije Božiju istinu, njen um postaje "pokvaren", što znači razvratan, nesposoban za donošenje zdravih sudova. Razvratan um koji je odbio Božiju istinu nije sposoban da razlikuje dobro od zla.
U Rimljanima 1:26-31 se navode 23 kažnjiva greha i homoseksualnost predvodi tu listu. Pavle je napisao: "Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno. Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi." (Rim. 1:26-27). Ovi stihovi nam jasno kažu da homoseksualci pate u svojim telima i svojim osobenostima neizbežne posledice svojih grešnih dela. Primećujete li kako se ponašanje homoseksualaca opisuje kao "sramne slasti" (Rim. 1:26). Reč "sramne" u grčkom originalu "atimia" znači grešan, prljav, nečist, zao, nečastan. Reč "slasti" u grčkom originalu je "pathos" a upotrebljavaju je Grci da označe dobre ili loše želje (žudnje). Ovde u kontekstu poslanice Rimljanima, koristi se u lošem smislu. "sramne slasti" (grešna bolest) znači degradirajuću strast, sramnu požudu. U Bibliji se osuđuje ta sama želja (žudnja za nekim) kao i sam homoseksualni čin i smatra se grehom.
9. Pitanje: Postoje osobe koje kažu da je homoseksualnost, iako razvratan oblik normalnog od Boga uspostavljenog praktikovanja seksa, genetski problem koji je nasledan. Postoje li dokazi koji bi podržali ovaj stav?
9. Odgovor: Pročitao sam u jednom časopisu da je u junu 1963. godine grupa specijalista iz medicine, psihijatrije, prava, sociologije i teologije prisustvovala konferenciji o homoseksualnosti, a pozvala ih je Švajcarska zajednica evanđeoskih crkava. Ta grupa je došla do zaključka da se homoseksualnost ne nasleđuje prirodno i da nije sastavni deo genetskog sadržaja, tako da taj nezdravi i nepotvrđeni mit da joj je uzrok genetske prirode, polako bledi.
Moguće je da postoji niz različitih načina kako počinje upražnjavanje homoseksualnosti. Kad dečaci i devojčice dođu do puberteta i razviju im se polni organi, nije neuobičajeno da dečaci eksperimentišu sa dečacima a devojčice sa devojčicama. U zatvorima gde su muškarci i žene dugo vremena uskraćeni za kontakt sa osobama suprotnog pola, neki se po prvi put upoznaju sa homoseksualnošću.
Jednom prilikom je mlada hrišćanka došla na savetovanje u našu kancelariju u Detroitu. Ona se uključila u lezbejstvo kada joj se brak počeo da raspada. Prvo homoseksualno iskustvo je naučila od svoje razvedene komšinice. Nakon šest meseci upražnjavanja lezbejstva bila je uverena u svoj greh i potražila je pomoć. Bili smo u mogućnosti da joj iz Biblije pokažemo da je grešila i da je Bog stajao voljan da joj oprosti i da je očisti. Priznala je i odrekla se svog greha i sve do danas živi srećnim, normalnim hrišćanskim životom.
Mora da se prihvati ono šta Bog kaže za homoseksualnost a to je da je ona greh. Neki homoseksualci će pokušati da nadmudre jasno učenje Biblije neukusnim odgovorom da su oni takvi kakvim ih je Bog stvorio. Ne postoji ni najmanji dokaz u Pismu koji bi podržao ovaj lažni koncept. Bog nikada nije stvorio čoveka sa takozvanom "homoseksualnom potrebom". Nema tog deteta koje se rodi kao homoseksual-ac/ka. Svako dete se rodi ili kao muško ili kao žensko. Na svakom mestu gde Biblija spominje homoseksualnost naglasak je na izopačenoj seksualnost. Osoba koja upražnjava homoseksualnost greši zbog napuštanja "telesnog upotrebljavanja ženskog roda" (Rim. 1:27), što znači da je takvo ponašanje "besputno" (protivno prirodi) kao što je to kod spomenutog lezbejstva u Rimljanima 1:26. S obzirom da je homoseksualnost protivna normalnom zakonu i prirodnom rasporedu, genetski koncept mora da se u potpunosti izbaci, jer,da je homoseksualnost genetski problem, ne bi bilo nade za jednog homoseksualca, iz prostog razloga što geni u jednoj osobi ne mogu da se izmene.
10. Pitanje: Postoje li faktori koji doprinose homoseksualnosti a za koje homoseksualac možda nije odgovoran?
10. Odgovor: Da, verujem da postoje. Nisam mnogo istraživao to područje, međutim, studije koje su drugi napravili ukazuju na različite devijacije od normalnog odnosa roditelj-dete. Na primer, klinički slučajevi pokazuju da neki homoseksualci nisu imali normalan i prirodan odnos sa roditeljem istog pola. U nekim je slučajevima postojala velika praznina u odnosu između oca i sina. Znači, postoje dečaci koje su njihovi bezosećajni očevi zanemarili. Tako dečak koji nije imao zdrav odnos sa svojim ocem može da ima neispunjenu potrebu za očinskim odnosom sa muškarcem. Ta potreba neće u početku biti seksualne prirode; postoje naime zabeleženi slučajevi gde se ta seksualna veza kasnije razvila. Znam jedan slučaj odraslog homoseksualca koji je zaveo trinaestogodišnjeg dečaka kojeg je otac napustio. Pre nego što je stupio u kontak sa tim starijim muškarcem dečak nije imao pojma šta je to homoseksualnost. Ovaj ga je jednostavno zaveo.
Poznato je da i lezbejstvo sledi isti metod. Neki odnosi između majke i ćerke ne vode ka normalnom društvenom i seksualnom razvoju. Tako je jedna mlada žena došla svom pastoru tražeći pomoć. Spetljala se sa dvadesetogodišnjom lezbejkom u sredini u kojoj je živela a koja joj je bila pretpostavljena. Roditelji devojke su i sami živeli u nezdravom braku koji je završio razvodom kada im je ćerka imala deset godina. Njena majka je tada postala ogorčena i osećala je odbojnost prema svim muškarcima. Svoju ćerku je uverila da se muškarcima ne sme verovati i da muškarac ima samo jedan cilj, a to je da ženu seksualno iskoristi. Ćerka je odrastala sa strahom od muškaraca, strahom koji je bio potpuno neutemeljen. Postala je laka žrtva starije zavodljive lezbejke. Dobar i mudar pastor pokazao je devojci na primeru Biblije da je homoseksualnost grešna i da ju je Bog osudio. Priznala je svoj greh Bogu i primila je Isusa Hrista kao svog Spasioca i Gospoda. Danas je srećno udata za divnog hrišćanskog muškarca.
11. Pitanje: Verujete li da kontroverza oko homoseksualnosti stvara probleme za crkve u Americi?
11. Odgovor: Zlo u bilo kojem obliku je problem za crkvu. To je oduvek bio slučaj. Međutim, veći je problem u tome što crkva propušta da osudi zlo kada se ono pojavi. Knjiga Karla Menningera "Šta se dogodilo sa grehom" ("Whatever Became of Sin") bavi se direktno tim pitanjem. Imamo propovednika, sveštenika, rabina koji nikada ne govore o grehu. Bilo je vremena kad je propovednik Reči Božije propovedao o Božjem savetovanju. Danas je mnogo propovedaonica tiho po pitanju greha. Greh je postao moderan i time prihvatljiv, a kada greh svoju žrtvu uvali u ozbiljan problem, psihijatar i psiholog mu kažu da je bolestan. Crkva mora otvoreno da se suprostavi svakom grehu.
12. Pitanje: Da li nam Biblija daje odgovor kako da se suprostavi seksualnom grehu?
12. Odgovor: U starozavetnom vremenu u Izraelu, Bog se ozbiljno obračunavao sa homoseksualcima. Svoj narod je upozoravao preko Mojsija, "Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obojica; da se pogube; krv njihova na njih." (3. Moj. 20:13). Svaki Jevrejin je znao da je homoseksualnost odvratnost Bogu, odnosno odvratna navika koju treba prezirati i mrzeti. To je bio Božiji odnos prema ovom zlom običaju. Bog je mrzeo tu stvar do te mere da je smatrao da prekršioca treba kazniti smrću.
On je istinski voleo svoj izraelski narod i zato ga je iz svog divnog srca punog ljubavi i korio. Poslanica Jevrejima kaže: "Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara?" (Jev. 12:7). Kad je Bog doneo svoj zakon koji zabranjuje homoseksualnost i kaznu za one koji budu kršili taj zakon, On je to uradio kako bi ih sprečio da greše. Međutim, kadgod bi neko prekršio zakon, morao bi da plati odgovarajuću kaznu. Bog je svet i zato mrzi i osuđuje greh. Roditelji koji vole svoju decu neće da se ustručavaju da ih upozore na sva rasprostranjena zla, niti će propustiti da ih kazne ako su neposlušna. Današnja crkva ne samo da toleriše, već u nekim slučajevima i gleda kroz prste za počinjene grehe. Bog ne čini ni jedno ni drugo.
U Novom zavetu se princip discipline primenjivao sa apostolskim autoritetom. U Korintskoj je crkvi, na primer, mladić koji je počinio preljubu sa svojom maćehom bio izbačen iz crkve. Pavle je crkvi naredio da to učini "u ime Gospoda našeg Isusa Hrista..." i "sa silom (ovlašćenjem) Gospoda našeg Isusa Hrista". (1. Kor. 5:1-8). U Rimljanima 1:21-32 gde Pavle pokazuje svetu nevernika kako tone u greh uključujući i greh homoseksualnosti, stih 32. završava rečima, "A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine." Da, zaslužuju smrt, ali mi u današnjem svetu nismo pod zakonom već u milosti. Ljudi su nekada slušali i obraćali pažnju na istinu evanđelja, poruku da je Bog svet, da je čovek grešan i da po veri u zamenu za smrt i vaskrsenje Isusa Hrista, grešni ljudi mogu da budu nanovo rođeni i izbavljeni od krivce, kazne, i daljeg činjenja greha.
13. Pitanje: Da li imate neke sugestije ili preporuke za crkvu?
13. Odgovor: Ono što je od temeljne važnosti za crkvu i svest jeste da se vrate istini. Nedavno sam pročitao kako je neko rekao da današnji svet pati od najgore vrste gladi, "gladi za istinom". Naša moderna kultura se izrodila i nalazi se u stanju propadanja uzrokovanom napuštanjem istine. Moram ovde nedvosimsleno da kažem da istina ne postoji odvojeno od Boga, Njegove pisane reči - Biblije, i Njegovog sina Isusa Hrista. Istina ni u kom slučaju nije plod ljudske mašte ili ljudski izum. Čovek u svojoj grešnosti ne poznaje istinu i upravo zato nastavlja da greši. Civilizacija je bez istine osuđena na zaborav. Svaka drevna civilizacija koja je ignorisala Boga i Njegove zakone se raspala. Naša sadašnja civilizacija je na dobrom putu ka proklestvu. Ne možemo da opstanemo nezavisno od Boga i Njegove Reči.
Crkva mora da se vrati istini, potpunoj istini, a potpuna istina je utemeljena i usađena u Njemu koji je rekao: "Ja sam istina" (Jn. 14:6). U veliko-svešteničkoj molitvi našeg Gospoda za svoje, On je molio: "Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina." (Jn. 17:17). Da li naša civilizacija želi da se spasi od propasti koje su zadesile minule civilizacije, u našim crkvama mora da se dogodi jasno izlaganje Pisma i konstantno uzdizanje Osobe i dela Gospoda Isusa Hrista. Nijedna civilizacija čija filozofija ili doktrina neće stvarnu istinu ne može da preživi.
14. Pitanje: Da li vidite proročke znakove u današnjem porastu homoseksualnosti?
14. Odgovor: Da, vidim, ali ipak predlažem da tu budemo oprezni. To govorim zato što nije neuobičajeno za propovednike da svaki zemljotres, pobunu, rat, moralni skandal ili političku katastrofu označe kao "znakove vremena."
Porast moderne homoseksualnosti samo je jedna faza u ovom trendu opadajućeg morala. Kada su učenici pitali našeg Gospoda "Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka?" A On im je rekao da "će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih." (Mt. 24:3; Mt. 24:12). U ovom vremenu smo svedoci popustljivosti i promiskuiteta u seksualnom ponašanju kakvog istorija sveta ne pamti. Vrlo je malo obuzdavanja nad široko raširenim materijalima koji sadržavaju slike ili natpise erotskog sadržaja namenjeni izazivanju seksualnog uzbuđenja. Ovo može da se uključi u proročanstvo našeg Gospoda o neizmernoj zloći poslednjih dana.
Takođe, nailazimo na proročansku izjavu u Pavlovoj Drugoj poslanici Timotiju koja se u određenoj meri dotiče teme o kojoj razgovaramo. Pavle je rekao, "Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi." (2. Tim. 3:1-3). Homoseksualnost je neprirodno osećanje koje upražnjavaju osobe koje sebe oskvrnjuju sa onim što je "protivno zdravoj nauci" (1. Tim. 1:10). "The New American Standard Version" prevod Biblije koristi reč "homoseksualci", dok "New International Version" prevod koristi termin "perverznjaci". Zaključio bih u svetlu ovih stihova iz Pisma, da je porast homoseksualnosti definitivno trend koji upućuje na to da se približava svršetak ovog sveta.
15. Pitanje: Da li ste lično imali prilike da savetujete homoseksualce?
15. Odgovor: Da, tokom dva pastorata u vremenskom periodu od 25 godina. U svim slučajevima osobe su bile homoseksualci u svojim tridesetim godinama koje su zavele tinejdžere. Zavođenje mlađe osobe je uhodani metod koji koristi većina homoseksualaca. Izgleda da preferiraju zadovoljavati svoju požudu sa mlađima. Ovo je takođe obrazac koji je tipičan kod muškaraca koji se žene sa nekoliko žena. Muškarci koji ne slede svoje bračne zavete i traže žene mlađe od sebe. Za jednog bogatog muškarca, na primer, govori se da se oženio i razveo šest puta. Većina njegovih žena su bile dovoljno mlade da mu budu ćerke. Od dva homoseksualca koji su podneli zahtev za dozvolu za venčanje kod matičara u Arizoni, distriktu Maricopa, jedan je imao 39, a drugi 21 godinu, što je prilična razlika u godinama.
16. Pitanje: Da li pripisujete ikakvo značenje faktoru doba koje ste spomenuli?
16. Odgovor: Da, pripisujem. Ja naime vidim potencijalnu opasnost za mlade ljude koji su izloženi homoseksualcima. Stariji muškarci koji praktikuju homosesksualnost predstavljaju opasnost za mlade.
17. Pitanje: Da li biste mogli da komentarišete sastanak evangelizacije Anite Bryant u Dade distriktu, na Floridi?
17. Odgovor: Po mom sudu, Anita Bryant je opravdano uradila šta je uradila. Jednostavno nije želela da njena deca budu izložena uticaju homoseksualca u razredu javne škole. Budući da je homoseksualnost u Bibliji klasifikovana kao zlo, insistirati da deca budu izložena učiteljima homoseksualcima bila bi povreda prava dece i njihovih roditelja. Ni pod kojim uslovima ja ne bih dozvolio da moja deca budu izložena uticaju seksualnog perverznjaka. Kao američki građanin ja smatram taj izbor svojim pravom. Anita Bryant je rizikovala svoju karijeru odlučnim i hrabrim stavom koji je zauzela. Ona ne bi trebalo da bije tu bitku sama i hrišćani treba da je podrže.
18. Pitanje: Kakav stav bi trebalo da ima hrišćanin prema homoseksualcima?
18. Odgovor: Pred sobom uvek moramo da imamo činjenicu da su homoseksualci poput svih nas grešnika, predmet Božije ljubavi. Biblija kaže "Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas." (Rim. 5:8). Isus Hrist "očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta." (1. Jn. 2:2). Hrišćanin koji deli Božiju ljubav prema izgubljenim grešnicima će tražiti da dospe do homoseksualaca Hristovim jevanđeljem koje " je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, " (Rim. 1:16). Kao hrišćanin smatram dragocenom svaku dušu za koju je Hrist umro. Mi hrišćani možemo da mu pokažemo najbolji način života usmeravajući ga ka Hristu, jer je naš Gospod rekao, "Idite po svemu svetu i propovedite jevanđelje svakom stvorenju" (Mk. 16:15). Obavezni smo dakle, da svima donesemo jevanđelje.
19. Pitanje: Kako možemo da pomognemo hrišćanima koji postanu homoseksualci?
19. Odgovor: Možemo da im pomognemo tražeći načina da im skrenemo pažnju na ono šta Bog kaže u svojoj Reči. U duhu ljubaznosti i ljubavi možemo da im ukažemo da greše. Međutim, homoseksualac je taj koji mora da prizna da živi u grehu i koji mora da pokaže želju da se toga oslobodi. Bez istinskog presvedočenja o Božjem nezadovoljstvu zbog tog greha i jake želje da se vrši Božja volja, nema nade. Istinski nanovo rođena osoba ne može da nastavi da greši bez da bude suočena s plodovima očajnog nezadovoljstva uzrokovanog gubitkom zajedništva sa Bogom, strahom od kazne i nemirom proizišlim iz krivice. Homoseksualac mora da se zapita: "Da li je kratkotrajno zadovoljenje tela vredno kazne i gubitaka za koje ću morati da ispaštam?"
