37/2006. - Uvodnik
* Uvodnik - Uredništvo
* Zaspao u bici - Mark McCool
* Moj život - živa žrtva - Wesley L. Duewel
* Prava pobožnost - Charles G. Finney
* Bogosluženje u prvoj crkvi - L. Gardner
* Novozavetni đakon - Aleksandar Strauč
* Nakon toga... - Veronika i Norbert Fric
* misaone refleksije
* Smešna strana
"Uveren sam da nikada nećemo steći probuđenje, dok Bog ne dovede Crkvu Isusa Hrista do stepena krajnje nužde i očaja. Dokle god se hrišćani budu pouzdavali u svoje verske organizacije, materijalna dobra, popularne propovedi, plitka evangeliziranja i propagandne sabirne akcije, dotle neće biti ni probuđenja. Kada bude uništena ta telesna samosvest, i kad Crkva shvati svoju očajnu bedu, zaslepljenost i nagost pred Bogom, tada i samo tada Bog će prodreti.
Da, mora se doći do golog beznađa, ali mora se doći i do stanja u kome ćemo posredovati. "Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta će mi reći i šta bih odgovorio onome koji me koraše." (Avak. 2:1) Ovo jasno govori o činjenici da je Avakum došao do mesta gde se zatvorio nasamo sa Bogom. Ništa se drugo više nije moglo učiniti, osim paziti, moliti se i čekati da Bog odgovori s neba.
O, kad bi nas Bog doveo do tog stanja, da možemo posredovati. Ne možemo misliti niti govoriti, izdvojiti probuđenje bez posredničke molitve. Zapravo razlog za neprobuđenu Crkvu u konačnoj je analizi greha: pomanjkanje molitve. Sigurno postoje pojedinci koji se mole za probuđenje, i Bog ih divno blagosilja u mestu njegove potrebe, ali gde su molitvene grupe, zastupničke grupe, gde su Crkve koje su ujedinjene jednim jecajem agonije da bi Bog otvorio nebo, sišao i učinio da nestanu barikade greha i nevere pred Njegovom pojavom? Da, samo nas jedno može spasiti u ovom vremenu beznađa, a to je molitva..." (Stephen F. Olford)
Vaša, SIONSKA TRUBA.
