|
Č
ovek je jako znatiželjno biće. Neprestano postavlja pitanja i traži na njih zadovoljavajuće odgovore. Čim dete progovori, odmah počinje da postavlja pitanja o svetu oko sebe.
Svaki čovek, pre ili kasnije, dođe do tačke u svom životu kada počne da postavlja pitanja o svrsi i smislu postojanja na ovom svetu. Zaista, koja je svrha života? Zašto živimo? Život mora biti nešto više od rada, jedenja i spavanja...
Da bi imali pravi odgovor na ovo pitanje, prvo moramo otkriti čovekovo poreklo, tj. naći odgovor na pitanje: kako je nastao čovek? Kad shvatimo ko, ili šta je stvorilo čoveka, onda ćemo imati i odgovor na pitanje o svrsi postojanja.
Postoje dve teorije o nastanku čoveka: Prva tvrdi da je čovek proizvod puke slučajnosti i da je prepušten sam sebi. Druga zastupa stav da čovek ima svog Tvorca i da je predodređen da živi sa Njim.
Čovek - Božija vrsta
 Zar je čovek zaista proizvod neke slepe slučajnosti, biće nastalo u nekom slučajnom svemirskom sudaru atoma, onako bez smisla. Ima li čovekovo postojanje neku svrhu?
Svakako da ima. Čovek ima dimenziju koju nemaju ni biljke ni životinje. Čovek je potpuno drugačiji, odvojen od sveg živog stvorenja. On gleda, uči, vrednuje, pravi odabir i stvara. Svestan je samog sebe i poseduje sposobnost samokritičnosti.
Čovek je drugačiji. U stvari, Biblija kaže da čovek pripada "Božjoj vrsti". Biblija govori da je čovek učinjen prema "slici Božjoj" i da postoji na način kao što i Bog postoji, da je svestan sebe na sličan način kao što je i Bog sebe svestan.
Iako se ni jedna od ove dve teorije ne može naučno dokazati, ideja da smo stvoreni na Božiju sliku ima više smisla nego svi drugi pogledi na život zajedno. Zaista, jedino ovo čoveku pomaže da poveže sve druge poglede na život, i da sebe i njih vidi kao svrsishodnu celinu.
Tvoj život je važan. Ti si jedinstveno stvorenje. Kao što ne liče ni dva lista trave, ni dve pahuljice, a ni dva zrna peska, tako ni dve osobe ne liče jedna na drugu. Čak su i jednojajčani blizanci različiti. Kalup za tebe se koristi samo jednom, a zatim se baca. Nikada neće niti još jedno ti. Sve to znači da imaš ulogu u životu koju niko drugi ne može da odigra, zadatak koji niko drugi ne može da izvrši.
Ali, na sve to bi trebalo dodati i činjenicu da imaš samo jedan život. Ovim putem prolaziš samo jednom. Neko je rekao: "Život je kao novčić. Možeš ga potrošiti na koji god želiš način, ali ga možeš potrošiti samo jednom."
Tako, nameće se pitanje sa kojim se svako od nas mora susresti jeste ovo: "Šta ću da uradim sa svojim životom? Šta mogu da uradim da bih bio svrsishodan?"
Odgovori...
Čovek svoju potpunu afirmaciju kao ličnost može ostvariti samo u zajedništvu sa Bogom - svojim Tvorcem. To znači da mu mora prići i staviti sebe u Njegovo okrilje - dozvoliti mu da On uđe u Njegov život.
A onda, kada uđe u odnos sa Onim koji ga potpuno poznaje, kao i celu istoriju svemira, pitanja poput:
- Ko sam?
- Zašto sam ovde?
- Šta je smisao života?
Tek, onda dobijaju zadovoljavajuće odgovore.
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | sledeća > ]
|
TEŠKO PITANJE
SA LAKIM ODGOVOROM
Pitanja vezana za čovekovo poreklo su najvažnija pitanja, jer se tiču njegovog smisla života i problema smrti, i jedna su od najlakših za razumevanje.
Prihvatanje stava da čovek ima svog Tvorca, podrazumeva i "polaganje računa" Njemu, za svoja dela i postupke. Međutim, zbog moralnog aspekta čovekovog bića, koji se mnogo puta postavlja kao prepreka, ovakav pristup životu često je odbacivan.
Čovek zbog svoje grešne naravi teži da živi sam i da radi šta i kako hoće, ne shvatajući da odbacivanjem Boga ide ka svom neminovnom samouništenju.
STVORENI SMO
ZA ZAJEDNIŠTVO
Čovek je stvoren da živi u zajedništvu sa Bogom. U našem životu nešto će nam uvek nedostajati sve dok ne dođemo u to zajedništvo.
Ako nema zajedništva, onda postoji praznina. Ljudi nastoje na različite načine da popune ovu prazninu. Neki pokušavaju da je ispune novcem, ali ih to ne zadovoljava. Aristotel Onazis, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, pred kraj svog života je rekao: "Milioni ne donose uvek ono šta čovek traži od života."
Drugi pokušavaju prazninu ispuniti drogom, alkoholom, ili seksom. I njihovo iskustvo je da sve ove stvari donose samo privremeno ispunjenje, a nakon toga se osećaju još jadnije i praznije.
Neki opet pokušavaju tu prazninu da ispune poslom, karijerom, sportom, muzikom ili teže za ličnim uspehom i slavom. Sve to nije loše, ali ni to ne može doneti potpuno zadovoljenje ljudskom biću - duboki mir i konačno ispunjenje.
Sveto pismo veoma jasno objašnjava da ova praznina u ljudskom biću postoji zato, jer su ljudi okrenuli leđa Bogu. Nju je moguće popuniti jedino Bogom, jer samo On potpuno ispunjava, a kad On postane nađeni deo čovekovog bića, čovek počne pronalaziti odgovore na pitanja o svom poreklu i svrsi.
|
|
