|
Č
ovečanstvo je opisano kao neizlečivo religiozno. U trenucima nezaštićenosti ili iznenađenja, u molitvi ili bogohuljenju, aluzije na nešto božansko istrajavaju. Oni koji bi hteli da odbace takve misli poput loših navika ili društvenih poroka ostavljeni su sa pitanjima bez odgovora.
Negirajući postojanje Boga neće oterati životne misterije. Nastojanja da se Bog isključi iz jezika civilnog života neće eliminisati neprekidnu čežnju za nečim višim od onoga što ovaj život može ponuditi (Propovednik 3:11).
Ima nešto u istini, lepoti i ljubavi što izaziva bol u našim srcima. Čak i u našoj ljutnji na Boga koji dozvoljava nepravdu i bol, čak i ako se oslanjamo samo na našu moralnu savest zaključujemo da život nije onakav kakav bi trebao da bude (Rimljanima 2:14-15). Čak i protivno našoj volji postoji nešto šta nas privlači a što je pre veće nego manje od nas samih.
Neizbežnost vere
Svako veruje u nešto. Niko ne može izdržati stres i životne brige bez vere u nešto ili nekog ko može pomoći. Vera u nešto što je nepouzdano ili nestvarno je varljivo pouzdanje - samoobmana. Da bi vera bila čvrsta, tj. delotvorna, objekat njenog puzdanja mora biti isto toliko čvrst, postojan i siguran. No, može li se dokazati ili opravdati vera u Boga?
Ateisti ne mogu dokazati da Bog ne postoji. Panteisti (panteizam je doktrina po kojoj je Bog transcedentalna stvarnost, dok su čovečanstvo i materijalni svet samo pojavnosti) ne mogu dokazati da je Bog sve. Pragmatičari ne mogu dokazati da će im se ono šta im sada odgovara računati u budućnosti u njihovu korist. Ni agnostici ne mogu dokazati da je nemoguće znati jedan ili drugi način.
Vera je neizbežna čak i ako izaberemo da verujemo u sebe same. Šta ćemo da odlučimo zavisi od toga koji nam dokazi odgovaraju, kako ćemo interpretirati te dokaze i u koga ili u šta smo voljni da verujemo (Luka 16:16).
Naučni metod je ograničen na proces definisan nečim što je merljivo i ponovljivo. Po definiciji on ne može da pruži odgovore na pitanja krajnjeg porekla ljudskog života, smisla ili morala.
Da bi dobila takve odgovore nauka je zavisna o vrednostima i ličnim verovanjima onih koji koriste nauku. Stoga možemo reći da nauka ima izuzetan potencijal i za dobro i za zlo. Može se koristiti kako bi se proizvele vakcine ili otrovi, nuklearne centrale ili nuklearno oružje. Može se koristiti za čišćenje okoline, ili za njegovo zagađenje. Može se upotrebiti za zagovaranje za Boga ili protiv Boga.
Sama nauka ne nudi moralna merila ili vrednosti koje bi upravljale našim životima. Jedino što nauka može da učini je da pokaže kako funkcioniše prirodan zakon bez da nam kaže išta o njegovom poreklu.
Neki su pretpostavili da će objašnjenje procesa evolucije života Boga učiniti nepotrebnim. No ovo previđa neke probleme. Čak i ako pretpostavimo da će naučnici jednoga dana pronaći dovoljno "nedostajućih karika" kojima će potvrditi da se život pojavio i razvijao postepeno tokom jako dugog vremenskog perioda, zakoni verovatnoće će još uvek ukazivati na potrebu za Stvoriteljem.
Kao rezultat, mnogi naučnici koji veruju u evoluciju takođe veruju da se univerzum u svoj svojoj ogromnosti i kompleksnosti nije "jednostavno dogodio". Mnogi se osećaju primoranim da priznaju mogućnost ili čak verovatnoću u postojanje inteligentnog dizajnera koji je obezbedio sastojke za život i koji je pokrenuo zakone po kojima se on razvio.
Glas iskustva
Neki koji veruju u Boga ne uzimaju Njegovo postojanje ozbiljno. Njihova su razmišljanja da je Bog koji je toliko velik da je stvorio svemir prevelik da bi mu stalo do nas.
Međutim, Isus je potvrdio ono šta dizajn i detalji prirodnoga sveta sugerišu. Pokazao nam je da je Bog dovoljno velik da brine i za najmanje detalje naših života. Govorio je o onome koji ne samo zna za svaki pokret koji činimo već i naše motive i misli našeg srca. Isus je podučavao da Bog zna broj vlasi na našoj glavi, brige našeg srca pa čak i stanje vrapca koji je pao (Psalam 139, Matej 6).
Biblija kaže da je Bog dizajnirao okolnosti naših života na takav način da nas one podstiču da tražimo Njega (Dela 17:26). A onima koji posegnu za Njim Pismo takođe kaže da je On blizu da se pronađe (Dela 17:27).
Prema apostolu Pavlu Bog je duh i da "kroz Njega živimo, i mičemo se, i jesmo", (Dela 17:28). Biblija jasno kaže da moramo da tražimo Boga pod njegovim uslovima a ne pod našim. On obećava da se može pronaći ne od strane bilo koga već od strane onih koji priznaju svoju potrebu i koji su voljni verovati u Njega radije nego u sebe same.
Izrael se često koristi kao dokaz protiv Boga. Mnogima je teško da veruju u Boga koji je pristrasan prema "izabranom narodu". Drugima je još teže da veruju u Boga koji neće da zaštiti "izabrani narod" od progona, gasnih komora i peći Aušvica i Dahaua. Međutim, od samog početka istorije Starog zaveta budućnost Izraela je bila napisana unapred.
Dokaz: Isus Hrist
 Mnogi koji osporavaju postojanje Boga uverili su sebe same sa razmišljanjem: "Ako bi Bog hteo da verujemo u Njega pokazao bi nam se". Prema Bibliji Bog je to upravo i učinio. Pišući u sedmom veku pre Hrista prorok Isaija je rekao da će Bog dati svom narodu znak. Devica će začeti sina koji će se zvati "Bog je s nama" (Isaija 7:14, Matej 1:23).
Isaija je rekao da će se Sin zvati "Bog silni, Otac večni, Knez mirni." (Isaija 9:6). Prorok je takođe rekao da će ovo dete umreti za grehe svoga naroda pre nego što vidi nastavak svoga života i Božju slavu (Isaija 53).
Prema Novom zavetu Isus je tvrdio da je upravo On taj Mesija. Pod nadzorom rimskog upravitelja Pontija Pilata bio je razapet pod optužbama da je za sebe tvrdio da je car Izraela te da se predstavljao jednakim sa Bogom (Jovan 5:18)
Ako si otvoren za činjenicu da Bog postoji ali nisi siguran da li možeš da prihvatiš Isusovu tvrdnju da je On "Bog u telu". Učitelj iz Nazareta obećao je pomoć onima kojima je stalo da čine volju Božju jer rekao: "Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim." (Jovan 7:17).
Ako vidiš dokaze o Bogu koji se objavio kroz svoga Sina onda imaj na umu da Biblija kaže kako je Hrist umro da bi platio cenu za naše grehe i da će svi oni koji veruju u Njega primiti dar oproštenja i večni život. Spasenje koje Hrist nudi nije nagrada za naše napore već dar svima onima koji u svetlu dokaza poveruju u Njega. (Jovan 5:24, Rimljanima 4:5, Efescima 2:8-10).
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | sledeća > ]
|
KAKO ZNAMO
DA POSTOJI BOG?
Kako znamo da Bog zaista postoji?
Neki ljudi kažu: "Nema Boga jer ga ne vidim." Postoji mnogo toga što nas okružuje u svakodnevnom životu, što ne vidimo, a ipak znamo da postoji.
Ne možemo videti vetar. Ipak znamo, da on postoji jer ljulja veš koji se suši na konopcu i pokreće lišće na drveću.
Ne možemo videti električnu struju. Ali kada upalimo svetlo, vidimo da je ima.
Ne možemo videti vazduh. Ali znamo da postoji, jer ne bismo mogli živeti ni minutu a da ga ne udišemo.
Ne možemo videti ljubav. Ali znamo da ona postoji u onima koji brinu za nas.
Ne možemo videti Boga, ali znamo da on postoji, jer vidimo njegov predivan svet oko nas. Pun je lepote, boja i zadivljujućih oblika, bilo da se radi o sićušnim insektima ili o beskonačnom svemiru.
Ništa se ne događa slučajno. Knjiga ne nastaje tako da reči lete vazduhom i slučajno padnu onako kako treba. Neko ih mora napisati i to tako da sve skupa ima smisla. Tako knjiga mora imati autora - nekoga ko će je napisati. Slika je delo umetnika - nekoga ko ju je naslikao. Zgrada ima svog arhitektu - nekoga ko je sve zamislio i isplanirao.
Tako je i s našim svetom. On nije nastao slučajno. Neko je sve isplanirao i sastavio zajedno. Toga velikog Dizajnera, Arhitekta i Stvoritelja nazivamo Bog.
KO JE STVORIO BOGA?
Bog je naziv koji smo dali velikom i divnom Stvoritelju - onome koji je stvorio celi svemir, onome koji daje život.
Živimo život koji ima početak i kraj, rođenje i smrt. Budući da smo mi takvima stvoreni, mislimo da i Bog mora biti takav.
Ali on je drukčiji. Biblija nam kaže da Bog nema ni kraja ni početka. On nije vremenski ograničen - satima, danima, nedeljama, mesecima i godinama - kao što smo mi. Kad bi postojao neko ko je stvorio Boga, onda bi on morao biti veći od Boga. Ali Bog je svemoguć i svemoćan. Ko je stvorio Boga? Niko.
Razmislite malo o svemiru. Nema početka ni kraja. On je mnogo veći nego što naš ograničen um može shvatiti.
Živimo u svetu promena. Moda se menja. Vlade se osnivaju i padaju, heroji u sportu i muzici jedne su godine na vrhu, a druge ih više nigde nema, zaboravljeni su. I mi se takođe menjamo - naša prijateljstva, navike i naša tela.
Bog se nikada ne mijenja. Njegova ljubav i briga nikada se ne menjaju. On nas ne voli jedan dan, a da sledećeg ga više nije briga za nas. On je jedini u kojega se možemo pouzdati i za kojega znamo da nas neće izneveriti.
Niko nije stvorio Boga. On je uvek postojao. On se ne mijenja. On ne stari, niti slabi.
KAKAV JE BOG?
Kada čitate knjigu ili slušate muziku možete otkriti ponešto o autorima istih.
Gledajući stvorenja i svet u kojem živimo možemo naučiti nešto o Stvoritelju. Vidimo da Stvoritelj voli lepotu i boje. Vidimo da brine o najsitnijim pojedinostima. On je glavni projektant i izvođač radova. Način na koji živi ljudsko telo je remek-delo oblika i funkcije.
Veličina i snaga planinskog masiva i mora te beskonačnost svemira govore nam o bezgraničnoj sili Boga Stvaraoca.
No kakav je Bog? Da bismo ga bolje upoznali moramo pričekati da nam se on otkrije. O tome kakav je Bog možemo čitati u Bibliji. Kaže se: "Bog je Duh". Ali šta to znači?
Mi imamo telo u kojem živimo ovde na zemlji. Riba ima telo u kojemu živi u moru. Bog živi na nebu i on je Duh.
To ne znači da je Bog zastrašujući duh. On ima volju i um. On je u mogućnosti da bude na svakome mestu, da sve vidi, zna sve što se događa. On nas ljubi, vodi nas i štiti. On je predivan prema nama i ne možemo ga u potpunosti razumeti.
Zbog toga je odlučio da se na ovome svetu pojavi u osobi i da nam pokaže kakav je, na način koji možemo razumeti. Došao je kao novorođenče. Njegova je majka bila devojka sa sela po imenu Marija. Bio je rođen kao i svako od nas - no ipak njegovo se rođenje razlikuje po tome sto mu je Otac bio sam Bog.
Isus je bio čovek - a u isto vreme bio je i Bog. On je bio normalno ljudsko biće, a istovremeno i Bog koji je živeo među nama.
Budući da je i on bio čovek, poznati su mu problemi sa kojima se mi susrećemo a pošto je i Bog može nam pomoći.
Isus je jasno rekao: "Onaj koji je mene video, video je Oca."
|
|
