|
Č
ovek se oduvek zanimao za svoju budućnost. Uporno pokušava da pronikne u tajnu sutrašnjeg dana. Izgleda da čovečanstvo nikad kao danas nije bilo toliko zaokupljeno prognoziranjem i proricanjem svoje budućnosti. Već u više navrata, za par godina smo očekivali i smak sveta.
Naravno, pre ili kasnije doći će do smaka sveta, ali Biblija kaže da do njega treba da prođe još mnogo vekova. Ono što čoveka treba da brine jeste njegova bliska budućnost merena danima i mesecima...
Smrt
Ljudi ne vole da slušaju o smrti, ali to ne menja ništa, ona sigurno i nezvano dolazi po svakoga od nas, a ako je to već tako, onda bi nam bilo bolje da se za to i pripremimo.
 Smrt je činjenica života. To je iskustvo koje će svako od nas doživeti. Rođeni smo. Dišemo, jedemo, spavamo. I na kraju umiremo.
Zar je to kraj svega!? To je pitanje koje sebi postavi svaki čovek. Ponašanje hrišćana iz prvog veka na pogrebima, bilo bi danas okarakterisano za skandalozno i nemoralno. Svi su naime bili obučeni u belo, i nisu plakali, već su bili veoma radosni. Za tugu i plač tu nije bilo mesta. Oni su se tako ponašali iz više razloga:
Oni su bili potpuno sigurni da smrt nije kraj. Bog nas nije stvorio da bi nas kasnije odbacio kao upotrebljenu papirnu maramicu. On želi da ga upoznamo i da uživamo sa Njime zauvek.
Ovaj život nije stvoren da dugo traje. Naša tela stare i umiru. Nesretni slučaj ili bolest može okončati naš život u bilo koje vreme i u samo jednom trenutku.
Sledbenici Isusa Hrista veruju da je smrt prag preko kojeg prelazimo iz jednog sveta u drugi i da je to početak večnog života sa Njime. Ova revolucionarna misao je proistekla iz Isusove smrti i Njegovog vaskrsnuća. Kada je Bog podigao svog Sina iz groba, moć smrti je konačno bila pobeđena. Ali nije samo Isus ušao u novi, slavan život sa druge strane groba. Njegovu će pobedu doživeti i svi Njegovi sledbenici - kao svoju vlastitu.
Oni su znali da poseduju večni život. Apostol Pavle govori o Hristovim sledbenicima kao o "onima koji su u Hristu Isusu". On je morao da upotrebi ovaj izraz da bi opisao novu dimenziju života u kojoj vernik živi. Pripadati Hristu je odnos koji se ne može raskinuti ničim, pa ni smrću. Smrt od nas uzima naše prijatelje, ali Hristove prijatelje smrt Njemu dovodi.
Oni su očekivali vaskrsli život. Temelj tome je opet bilo Hristovo vaskrsnuće. Isus je vaskrsao telom. Bilo je to telo potpuno prepoznatljivo, ali nije bilo podložno prirodnim zakonima. Apostol Pavle naziva Isusa "prvencem vaskrsenja iz mrtvih" - prvencem od mnogih, a to je bilo i očekivanje prvih hrišćana.
Šta posle smrti?
 Svet se približava danu kad će se izvršiti pravda, ovo će lično uraditi Bog i ona će se manifestovati veoma vidljivo. Božji Sudnji dan nije neki strašni apokaliptički događaj koji će se iz vedrog neba sručiti na svu zemlju, zbog onoga što se dešavalo u prošlosti. Sudnji dan je nešto što se tiče svakog čoveka, i što čeka svakog čoveka koji je ikad živeo na zemlji. Na taj dan Bog će javno objaviti naš stav prema Isusu Hristu.
Neki misle da je nemoguće prihvatiti zamisao o Božjem Sudu. Bertran Rasel je, na primer, smatrao da je to veoma neukusni oblik ucenjivanja: "Religija se temelji, po mom mišljenju, prvenstveno na strahu. Strah je roditelj okrutnosti. I zato nije ni čudo ako okrutnost i religija idu ruku pod ruku."
Svakako, ako se pred nas postavi izbor, hoćemo li radije poslušati ili goreti, mi ćemo radije poslušati! Ako ne bi bilo straha od posledica našeg izbora, jedva bi onda uopšte ozbiljno uzimali Boga.
Dakle, živimo u svetu izbora i posledica. Svaki ratar zna, da ako želi dobar rod žita, mora posejati dobro seme. Ako želi žito, mora sejati seme žita. Ako želi ječam, mora sejati seme ječma. On odlučuje. A zna i posledice toga.
U području ljudskog ponašanja se događa isto. Nasilje koje se seje u filmovima, televiziji i video igrama, žanje nasilje u stvarnom životu, na utakmicama, školama i po ulicama. Polni odnosi koji se seju van bračne zajednice, opet uz pomoć medija, žanju u stvarnom životu jadne i slomljene porodice.
Sveto pismo nas uči da se celi život "sabira". Sve što jesmo, sve šta činimo, mislimo, govorimo. Ništa od toga se ne odliva u "kanalizaciju svemira", gde bi to nestalo, već to postaje stvarni deo nas.
Iz tog razloga Bog je veoma zabrinut po pitanju izbora koje činimo. On nas želi voditi i ohrabriti, te nam iz tog razloga jasno pokazuje i posledice. On je poput Oca koji ljubi svoju decu, On nagrađuje naše napore i pomaže nam da ispravimo svoje greške.
Danas, u vreme velike moralne posrnulosti čovečanstva, kada se u zlu govori kao o nečem dobrom, i kada se ono baš uvek ne osuđuje ili kažnjava, nanoseći tako nepravdu milionima slabih. Božji Sudnji dan će sve to promeniti, jer zlo će biti kažnjeno.
Naš sadašnji odgovor Isusu Hristu odlučuje našu buduću sudbinu (presudu) na Božjem Sudu. Suočiti se sa smrću bez Hrista u svom srcu, je užasno. Takvi ljudi nemaju nade, njihove duše odlaze sa ovog sveta u očaju i vrisku.
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | < prethodna | sledeća > ]
|
CRNA BUDUĆNOST
NAŠE PLANETE
Ne treba biti mnogo mudar da bi se zaključilo da planeta Zemlja, ovakva kakva je, ide velikom brzinom ka svome kraju.
Poznato je da je 2004. godine predsednik Ujedinjenih Nacija, Kofi Anan, napravio uzbunu u UN zbog alarmantnih izveštaja o globalnom zagrevanju naše planete. Svako od nas može da konstatuje da je svaka godina sve toplija i da su temperature sve više. Temperatura se povećava zbog velike količine ugljen-dioksida koji se oslobađa u atmosferu prilikom sagorevanja fosilnih goriva (uglja i nafte) i seče šuma, tako da taj ugljen-dioksid stvara efekat "staklene bašte".
Dovoljno je da se temperatura na planeti Zemlji poveća samo za dva do tri stepena, i doći ce do otopljavanja polova, što će izazvati katastrofalne poplave i druge globalne klimatske promene.
Pored toga, mnogi organizmi iz žarkog pojasa su već počeli da se sele u umerene pojaseve zbog povećane temperature. Velika opasnost preti od selidbe malaričnog komarca i organizama koji prenose, na primer koleru, i druge bolesti.
Dakle, perspektive su da će u vrlo skoroj budućnosti veliki deo naše planete biti poplavljen zbog otopljavanja polova. Količina ugljen-dioksida u atmosferi je sve veća, efekat "staklene bašte" sve izraženiji, a najveći zagađivači su zainteresovani samo za umnožavanje svog materijalnog bogatstva. Ovde dolazi do izražaja stvarni moralni problem ovoga sveta.
Sledeći veliki problem, su kosmička zračenja i ozonske rupe. Kada se govori o ozonskim rupama postoji mnoštvo spekulacija. Glavna od njih je ta da ozonske rupe stvara freon kojeg ljudi oslobađaju u atmosferu.
Zemlja poseduje svoje magnetno polje koje je štiti od kosmičkog zračenja. To zračenje (uglavnom sa Sunca) sve intenzivnije dospeva do Zemlje pošto je magnetsko polje Zemlje sve slabije. Pošto ne postoji proces na Zemlji koji bi mogao da zaustavi slabljenje Zemljinog magnetskog polja, a ono slabi veoma brzo (po eksponencijalnom zakonu), jasno je da će ne željne mutacije prouzrokovane ovim zračenjem biti sve izraženije.
Problem Zemljinog magnetskog polja je direktno povezan sa ozonskim rupama, koje su koncentrisane uglavnom, iznad polova Zemlje. Ozonski sloj se nalazi u sloju atmosfere na visini od 10 do 50 km. Važnost ozona na biosferu se sastoji u tome što on u štetnom ultra-violetnom delu spektra ima jako upijanje ovih zraka. Značajno umanjenje koncentracije ozona dovodi do rasta ultra-violetnog zračenja koje prolazi kroz atmosferu. Australijanci već ne smeju da se previše izlažu suncu, a porast obolelih od raka kože je sve veći i veći.
Možemo da očekujemo da će zbog slabljenja magnetskog polja ozonske rupe na polovima biti sve veće, jer magnetsko polje slabi velikom brzinom.
Jedini način da se spreči kataklizma jeste da dođe do intervencije spolja, i da se izvrši napajanje struja u utrobi Zemlje. Sasvim je normalno i logično da elektromagnet u utrobi naše planete nije nastao sam od sebe (kako tvrde evolucionisti), i mi možemo pouzdano da očekujemo da će Onaj koji je stvorio elektromagnet u Zemlji, uskoro doći i obnoviti ga, u skladu sa onim kako je obećao.
Glad i porast stanovništva je još jedan problem sa kojim se suočava čovečanstvo.
Objavljeni izveštaji nam kažu da u ovom trenutku svake dve sekunde po jedno dete umre od gladi, ili drugim rečima, dnevno oko 40 hiljada dece umre od gladi.
Realne su procene da će 2020. godine na našoj planeti živeti oko 8 milijardi ljudi. Kada danas toliko ljudi umire od gladi, pri samo oko 6 milijardi ljudi, šta možemo očekivati u skoroj budućnosti?
Ovaj problem je poznat kao "eksplozija stanovništva", ali se na njega ne obraća mnogo pažnje, kao ni na druge globalne probleme.
Sledeći problem je ustvari uzročnik svih ovih do sada nabrojanih problema. Radi se o konstantno rastućoj moralnoj dekadenciji čovečanstva.
Neki od navedenih problema su teoretski rešivi, kao što je zagađivanje atmosfere i glad na Zemlji. Čovek bi mogao, teoretski, da ne zagađuje atmosferu, a takođe bi i moglo da se spreči umiranje ljudi od gladi kada bi ljudi bili humaniji. Praktično, to je neizvodljivo, jer su ljudi veoma sebični i nezainteresovani za svoju egzistenciju i egzistenciju svojih bližnjih. Dakle, kraj života na ovoj planeti je neizbežan i veoma brz.
Moralni problem na ovoj planeti će uskoro biti rešen intervencijom samog Stvoritelja, na način kako nas je obavestio u svom pisanom otkrivenju - Bibliji.
|
|
