|
O
no šta verujemo o Bogu je veoma važno. Ono određuje celokupnu usmerenost u našem životu. Zahvata svaku našu aktivnost i što je najvažnije oblikuje naš karakter.
Mnogi tvrde da veruju u Boga, ali nakon nekoliko minuta razgovora, očigledno je da se oni u Njega ni malo ne pouzdaju. Bog je za njih samo misaona imenica. Čitav je njihov život usmeren samo na sigurnost i samoodržanje. Pažljivo ih slušajte pa ćete čuti uzdah samosažaljenja, siktanje zavisti, grmljavinu gneva, predenje pri uživanju... Oni veruju u Boga, ali mu ne dopuštaju da se On uključi u njihov život kako bi ga bar malo promenio.
Drugi će otvoreno i samouvereno reći da ne veruju u Boga. Kažu da im ne treba "štaka vere" da bi išli kroz život. Ako se pažljivije prouči njihov život vidljivo je kako revnosno i ovisno služe drugim bogovima: karijera, novac, sport, kocka, muzika, seks, filozofija... Zar stvarno oni kroz život hodaju bez oslonaca - štaka?
Mnogi ljudi veruju u Boga. Da li su oni u pravu?
Kada ljudi kažu da veruju u Boga onda misle na jednu od ove dve činjenice:
1) Imaju maglovitu zamisao da postoji nekakva svrha čitavog svemira. Neko, ili nešto je stvorilo svemir i ostavilo ga da sam postoji. Ili...
2) Veruju da postoji nekakva iskonska životna sila (energija) pomoću koje se sve pokreće - čitav svemir i svaki pojedinac.
Obe ove grupe ljudi tvrde da veruju u Boga, ali ni jedna od njih ne bi prihvatila koncept boga one druge grupe. Jedna će utkati boga u čitavu strukturu stvorenja, dok druga ima boga koji je potpuno odvojen, nezainteresovan - nedodirljiv.
Ko je u pravu?
Nemoguće je u stvari, pomoću postepenog dokazivanja dokazati postojanje Boga. Kad bi postojao takav dokaz, već bi ga ljudi odavno otkrili, i niko više ni najmanje ne bi sumnjao. Iako ne postoji ni jedan neoboriv dokaz, za postojanje svemoćnog, osobnog Boga, koji ljubi čoveka, ipak postoje mnogi putokazi koji ukazuju na njega i otkrivaju Ga. Evo nekih:
Većina astronoma danas prihvata teoriju da je svemir stvoren u jednom određenom trenutku. Rodio se u ogromnoj kuglastoj eksploziji, ovu eksploziju nazivaju "veliki prasak". A ako je postojao početak, zar ne bi mogao postojati i Začetnik? Prvi stihovi Biblije kažu: "U početku stvori Bog nebo i zemlju (svemir)".
Svemir je prostor veličanstvenog sklada i zapanjujuće raznolikosti. Na našoj maloj planeti život se stalno menja i razvija. I ako postoji neki nacrt za održavanje celokupnog života, zar ne bi mogao postojati i Onaj koji ga je zamislio i stvorio?
Inteligentni život kakav mi poznajemo nastao je zapanjujuće "rano" u istoriji svemira. Mogućnost za slučajni nastanak života je ravna tome da u eksploziji neke štamparije, nastanu gotova odštampana Šekspirova dela. Osim ako to ne bi neko namerno uradio...
Naš svet ima duboko usađena merila za vrednosti. Životinjski svet živi po instinktima, ali ljudska bića uživaju u slobodnoj volji koju u ravnoteži drži njihova savest. Zašto cenimo dobrotu i istinu, a osuđujemo laži? A kako tek da opišemo ljubav? Čak i oni koji nikad nisu iskusili ljubav, ili bili ljubljeni, svesni su da im ona (nešto) nedostaje.
 Vera u Boga i pokušaji traženja Boga.
Duboku u svakom čoveku postoji potreba za obožavanjem. Svaka ljudska zajednica u istoriji, imala je svoje načine kako da traži i da se suoči sa Nevidljivim. O ovoj čovekovoj potrebi svedoče bezbrojna mesta, svetilišta, hramovi, sveti spisi po svim kontinentima. Dakle, sve su to dokazi da u čoveku postoji usađena čežnja za Bogom.
Bog koji je dostupan
Hrišćansko (i jevrejsko) uverenje je da Bog zaista postoji i da je On osobni Stvoritelj. On postoji nezavisno od onoga što je stvorio a ipak je blisko uključen u odnos sa onima koje je stvorio i brine se za njih.
To znači da: Svemir i život nisu slučajno nastali, već su delo neobično moćnog, inteligentnog i stvaralačkog Bića. Zaista, same činjenice i sklad svega stvorenog, u svoj svojoj širini i raznolikosti, temeljni su dokazi, koje nam Bog ostavlja, i kroz koje nam se objavljuje, kao Onaj ko je stvaran.
On je osoban Bog i On je taj koji je usadio moralne kvalitete dobra i ljubavi u nas. On je poput Oca koji želi svojoj deci da pruži i da ono najbolje, poštuje njihovu slobodnu volju a ipak im daje moralni okvir unutar kojeg se mogu bezbedno razvijati i rasti.
"bog" umesto Boga
 Danas, mnogi obožavaju - ispunjavaju svoju prazninu - novcem, moći ili uspehom. Njihov bog je tako postao materijalizam.
Drugi su opet opsednuti čulnim uživanjima, seksom, hranom. Ovakvi bogovi ili boginje postoje vekovima i ljudi im radosno žrtvuju svoje živote, i živote drugih, da bi ih zadovoljili.
Najveća potreba koju imamo kao pojedinci, kao zajednica i kao čovečanstvo, je da se "svi uskladimo". Potrebna nam je "celovitost duše". Treba nam "unutrašnje zdravlje". Biblija kaže da je to "svetost".
Pogrešno mislimo ako sveca zamišljamo kao čoveka bledog lica, žalosnih očiju, sa krstom u rukama i oreolom koji mu lebdi iznad glave. Svetost je mnogo privlačnija od toga. Sveti čovek je zdrava ličnost - čovek koji je u ispravnom odnosu sa Bogom, i koji zna da iskoristi život za sebe i bližnje. A i svetost nikada ne dolazi sopstvenim poboljšanjima ili naporima. Ona dolazi jedino kroz ispravnu spoznaju Boga.
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | < prethodna | sledeća > ]
|
POKAŽI MI BOGA!
Mnogi danas kažu: "Nema Boga! Jer ga ne možemo videti."
Bog je Duh, nevidljiv našim čulima, ali za naš duh veoma stvaran. Bog je nevidljiv, ali ga možemo naslutiti i upoznati, preko Svetog pisma i Božjeg Svetog Duha.
Sve što postoji odražava Božju veličinu, lepotu, mudrost i dobrotu. Svako se kad tad mora zapitati: "Kako je uopšte nastao ovaj svet i ko ga je stvorio?" A mi znamo, da ako postoji neka građevina, tada mora postojati i njen Graditelj.
STVARANJE ILI EVOLUCIJA?
Stvaranje ili slučajnost (evolucija)? Naučnici su veoma podeljeni po ovom pitanju. Činjenica je, da su oba ova stava samo teorije i da ih treba prihvati verom.
Treba mnogo vere da se veruje kako iza stvaranja svemira i života stoji Bog, ali još više vere treba da se veruje kako je sve što postoji slučajnost - besmislena slučajnost.
Kome to odgovara da propagira teoriju evolucije?
Ako ste na medijama pratili neku od emisija o evoluciji, onda ćete zapaziti ton u kojem se iznose činjenice ove teorije. One se uvek iznose kao istinite a nikad se iskreno o njima ne govori kao o pretpostavkama ili nagađanjima, što one i jesu i bilo bi naučno pošteno da se o njima tako govori.
Dakle, gledajući i slušajući sve to, iole pametan čovek može zaključiti da se radi samo o jednom: smišljenom ispiranju mozga.
Nije nikakva tajna da su mediji i nauka su tesnoj sprezi sa politikom i kapitalom. Propaganda teorije evolucije je odlična ideologija za formiranje narodnih masa (javnog mnjenja) kojima se lako upravlja. Uostalom, ona je dala odličnu podlogu za nastanak komunizma i Hitlerove teorije o "super rasi".
Srž teorije evolucije je ateizam i srozavanje čoveka na nivo životinje, čime ga se oslobađa ga svake moralne odgovornosti. Ona ostavlja čoveka bez identiteta i smisla. A sa takvim umom se lako upravlja, manipuliše i eksploatiše ga se, jer takav čovek nije svestan svog stvarnog identiteta i slobode datog mu od Boga.
Iz tog razloga, zbog svoje nespremnosti da odustanu od svoje slobode mišljenja, novorođeni hrišćani su oduvek bili trn u oku mnogim režimima, diktatorima, a i "državnoj crkvi".
|
Da Bog živi na zemlji, ljudi bi porazbijali Njegove prozore. (Jevrejska izreka)
|
MILOST BOŽJA
Božja milost nije nipošto dar koji se nepravedno deli samo nekima. Ona nije ni Božja popustljivost koja bi ispravljala naše greške, ili plakala nad našom bedom.
Milost je, Biblija nas uči, Božja suverena naklonost pomilovanja prema ljudima koji su zaslužili samo Njegovu osudu i gnev. Ona je odgovor Božje ljubavi na naše neprijateljsko raspoloženje prema Njemu. To je ruka pomirenja, pružena prema nama da nas privuče natrag k Njemu.
Božju milost možemo uživati zahvaljujući Isusu koji je uzeo na sebe našu osudu koju smo mi zaslužili zbog naših greha. Da nisam grešnik ne bi mi trebala milost, a bez nje opet nikada ne bih bio opravdan pred Bogom. Čovek veruje ili ne veruje, prihvata ili odbija, ali milost je svemoćna. Ona je izraz Božje ljubavi i svako ko je iskreno traži - može je dobiti.
ŠTA TAJ BOG TRAŽI?
Bog gleda i sudi po unutrašnjem stanju svakoga čoveka prema Njemu, drugima i njegovim motivima. Prorok Mihej (Mih. 6:8) nabraja tri stvari koje Bog želi da vidi u životu svakog čoveka, a posebno kod hrišćana.
Da činiš ono što je pravo. Težnja da se bude pravedan u svojim rečima, svojim stavovima i odnosima sa drugima. Ova pravednost brzo se primeti u svetu prožetom lažima.
Da ljubiš dobrotu. Dobrota ili samilost nas vodi da tražimo, pa i na svoju štetu, dobro onima koji nas okružuju, i da im pokušamo pomoći u njihovim duhovnim ili materijalnim potrebama.
Da hodimo ponizno sa svojim Bogom. Prve dve tačke su se odnosile na naše bližnje; ova se tiče našeg ličnog stava prema Bogu. Ako postanemo svesni da za sve što jesmo ili imamo dugujemo Bogu, ostajemo ponizni prema Njemu, računajući na Njegovu pomoć i ubuduće.
|
|
