|
N
najkraći odgovor na ovo pitanje bi bio: jer svakom čoveku je potrebno spasenje. No, za mnoge je nerazumljivo ili imaju neke svoje predstave o spasenju. Tako, zašto trebamo spasenje?
Ljudska priroda je grešna i poboljšanja koja nastanu u spoljašnjosti neće promeniti tu prirodu. Leopard ne može da promeni svoje tufne. Svinju možemo oprati i obući u lepu odeću, ali ona će ponovo otići i leći u blato. Problem ljudskog greha je tako dubok da ga nikakva reforma ne može ispraviti. Čak ni pridržavanje religioznih pravila ili izvršavanje religioznih ceremonija neće ukloniti bolest greha iz ljudskog srca.
Kratko rečeno, čovek je bespomoćan. Ljudi su odsečeni od Boga i ne mogu da učine ništa što će ih vratiti Bogu. Njihova grešna priroda navela ih je da čine stvari zbog kojih su pod Božijim sudom; ne mogu da se oslobode grešne prirode bez obzira na to koliko se trude.
Ljudima je potrebna pomoć. Potreban im je neko ko može da ih spase jer sami sebe ne mogu da spasu. Oni su poput neplivača koji se davi. Ne treba im niko da im govori kako da plivaju, nego neko ko će skočiti u vodu da ih spasi. A to je učinio Bog.
Božija ljubav
Ljubav je tako velika osobina Boga da Biblija kaže da je Bog ljubav (1. Jovanova 4:16). Bog želi da pomogne grešnicima i da ih spase kazne za greh, ali to mora da se učini na pravedan način. Ljubav koja je čista ne zanemaruje loša dela nego deluje čestito, čak i u najneugodnijim slučajevima. Bog želi da oprosti grešnicima, ali ne može da zanemari njihov greh. Ne može da se ponaša kao da greh ništa ne predstavlja. Time što je suvereni sudija, Bog ima pravo da greh kazni ili oprosti onako kako on hoće. ali pošto je Bog ljubavi to će učiniti samo na častan, pravedan i čist način.
Pretpostavimo, na primer, da sudija ima pred sobom kriminalca za koga se dokazalo daje kriv, a možda je čak i priznao svoju krivicu. Sudija odredi veliku novčanu kaznu i obeća da krivac neće otići u zatvor ako sve plati. Okrivljeni čovek može da kaže sudiji da nema para da plati kaznu, ali u isto vreme moli da ne ide u zatvor. Pošto je sudiji žao, a pošto je osoba koja voli, odlučuje da mu oprosti grehe. Saopštava kriminalcu da ne mora da plati kaznu niti da ide u zatvor. Slobodan je.
Ono što sudija misli da je ljubav, uopšte to nije. To je iracionalno osećanje koje je jednostavno pod uticajem sažaljenja, bez obzira da li je ovo dobro i pravedno. Ne pokazuje jačinu njegove ličnosti, nego slabost. Božija ljubav nije takva.
Pretpostavimo, međutim, da sudija zaista voli. Odredio bi jednako veliku novčanu kaznu i insistirao na tome da bude plaćena. Pošto mu je žao čoveka, zna da istinska ljubav čini ono što je ispravno, čak i onda kada puno košta. Zbog toga sam plaća kaznu i iz svog novčanika daje čoveku novac da plati kaznu. Sudija propisuje kaznu, ali je sam i plaća u ime tog čoveka. Ovo je samo ilustracija, ali može da oslika ono što je Bog učinio za okrivljene grešnike.
Šta je Bog učinio?
 Budući da je Bog Bog ljubavi, on želi da pomogne grešnicima. Učiniće to samo na čist i častan način, makar ga to i mnogo koštalo.
Svi ljudi su prekršili Božiji zakon i pali pod njegov sud. Svi su krivi i osuđeni na smrt. Međutim, Bog im je dao put spasenja, put da se spasu od posledica svog greha. Sam je postao ljudsko biće u osobi Isusa Hrista i živeo je na ovom svetu punom iskušenja i poteškoća. Kroz sve to, živeo je savršenim životom, nikada nije prekršio Božiji zakon i zbog toga nije pao pod Božiji sud. Uprkos svemu bio je voljan da plati kaznu za grehe onih koji su krivi. Umro je za njih kako bi oni mogli da budu slobodni. "Jer, u pravo vreme, dok smo još bili bespomoćni, Hristos je umro za nas bezbožnike" (Rimljanima 5:6).
Bog je sudija protiv koga smo se ogrešili, ali je on takođe onaj koji nosi krivicu za greh. U svojoj ljubavi oprašta grešnicima, ali jedino uz veliku cenu koju on plaća. Bog je izvor i sredstvo spasenja ljudi.
Normalno, ljudi vole samo one koji su privlačni. Bog voli one koji nisu privlačni. Voli čak i one koji su se pobunili protiv njega i one koji su prekršili njegov zakon. "Bog svoju ljubav prema nama pokazuje ovako: dok smo još bili grešnici, Hristos je umro za nas" (Rimljanima 5:8). Ovako Bog pokazuje ono što Biblija naziva milošću - osobinu koja ga je potakla da izrazi svoju naklonost onima koji to nisu zaslužili.
Više od oproštenja
Priča o sudiji koji plaća kaznu umesto krivca je samo jedna ilustracija. Ona oslikava jedan aspekt Božije pomoći prema grešnicima, ali ne oslikava sve. Bog je učinio daleko više za ljude nego što to može da sadrži bilo koja ilustracija. Kada je Isus zauzeo mesto grešnika, učinio je to u potpunosti. Bog, u svojoj zadivljujućoj milosti, prihvata grešnika koji se kaje na isti način kako prihvata Isusa. Isus je u ispravnom odnosu sa Bogom. Zbog toga grešnik takođe dolazi u ispravan odnos sa Bogom. Bog pruža više od oproštenja. On obznanjuje da su sada ispravni pred zakonom, jer Isus Hrist jeste takav.
"A sve je od Boga, koji nas je kroz Hrista pomirio sa sobom i poverio nam službu pomirenja... Hrista, koji nije učinio greh, Bog je radi nas učinio grehom da u njemu budemo Božija pravednost" (2. Korinćanima 5:18, 21). Bog proglašava ljude ispravnima (ili, kako Biblija kaže, opravdava ih) zbog toga što je Isus Hrist učinio, a ne zbog bilo čega što su oni učinili.
Novi život
lako Isusova smrt zauzima centralno mesto u Božijem planu spasenja, smrt je nerazdvojno povezana sa vaskrsnućem. Isus je bio jedinstven i njegova smrt za grehe je jedinstvena. Obični ljudi se ne vraćaju u život tri dana nakon smrti, jer je smrt posledica greha. Ali se Isus zaista vratio u život. Njegova smrt nije posledica greha, jer on nije sagrešio. Umro za grehe drugih. Vaskrsnućem je pokazao da niti greh niti smrt nemaju bilo kakvu moć nad njim. Nisu ga pobedili. On je pobedio njih.
Isusovo vaskrsnuće pokazuje da je Bog suveren i da je u potpunosti zadovoljan onim što je Isus učinio. Ozbiljno se poneo prema grehu i ljudi sada imaju novu nadu. Ovo se jasno videlo u promenjenim životima Isusovih sledbenika. Pre njegove smrti bili su obeshrabreni, puni straha i zbunjenosti, ali su sada, puni hrabrosti i sigurnosti, išli da propovedaju radosnu vest spasenja. Hrišćanska crkva se rodila kao posledica velikih istorijskih događaja: smrti i vaskrsnuća Isusa. Ništa ne može da zaustavi njen napredak.
Šta treba
da uradim sa Isusom?
Novi zavet nam objašnjava da treba da nešto uradimo kako bismo prihvatili dar kojeg Bog daje. To šta treba da uradimo jeste da verujemo. Apostol Jovan piše:
"Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život," (Jovan 3:16).
Verovati znači pouzdati se u ono šta znamo o Isusu. To nije slepa vera. Nego, to je pouzdavanje u Osobu. To bi bilo kao pouzdanje mladoženje ili neveste kad na venčanju kažu "Da!" Načini kako se ljudi odlučuju na ovaj korak veoma se razlikuju, a da ti pomognem da se upravo sada odlučiš za taj korak vere, ja ću ti opisati jedan od tih načina. To se može sažeti u tri veoma jednostavne rečenice.
1. Žao mi je.
Treba da moliš Boga da ti oprosti sve zlo koje si učinio, i da se okreneš od svega u svom životu za šta znaš daje loše. Na to misli Biblija kad govori o obraćenju.
2. Hvala Ti.
Verujemo da je Isus umro na krstu za nas. Zatim ti treba da mu se zahvališ što je umro za tebe i da se zahvališ za besplatan dar oproštenja i za njegovog Duha.
3. Molim Te.
Bog nam nikada ne nameće svoj put. Ti treba da prihvatiš njegov dar i da ga pozoveš da dođe i da svojim Duhom živi u tebi.
Ako želiš da imaš zajedništvo s Bogom, i spreman si da iskažeš ove tri rečenice, onda klikni na link "Upoznaj Boga", da bi bio vođen dalje u tome...
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | < prethodna | sledeća > ]
|
GREH NAJVEĆI
PROBLEM ČOVEČANSTVA
Od početka su ljudi bili svesni da greh ima svoje posledice i tražili su načine da ih izbegnu. Mnoge religije i filozofije sveta su dokaz toga. Ljudi i žene žele da se spasu od patnje i kazne koje donosi zlo, bilo u ovom ili u sledećem životu. Drugim rečima, ljudi žele spasenje.
Neki će reći da se obrazovanjem ispravlja greh, drugi da će se popravljanjem loših socijalnih uslova ili zdravijom sredinom eliminisati zlo. Postoje mnoge zemlje gde su ljudi već doživeli prednosti višeg standarda, ali se nisu promenili na bolje. Ustvari, ponekad se čini da su postali još gori. Svađe, neiskrenost, laži, mržnja i druga zla su jednako učestala kao i ranije.
ISUS ŽIVI!
Hrišćanstvo poseduje veliku unutrašnju silu. Ono je stimulisano živom silom iznutra. Isusovo vaskrsnuće nije samo vraćanje u život mrtvog tela, nego ulazak u novu vrstu života, onog nad kojim smrt više nema uticaj. "Znamo da Hristos, vaskrsnut iz mrtvih, više ne umire - smrt više nema vlast nad njim" (Rimljanima 6:9).
Isus je još uvek živ. I biće uvek živ. Fizički nije prisutan na svetu (iako je rekao da će se jednoga dana vratiti), ali živi u životima svojih ljudi - sledbenika - preko Svetog Duha.
Kao što je grešnik koji se kaje jedno sa Isusom u njegovoj smrti za greh, takođe je jedno u pobedonosnom životu. Spasitelj hrišćana nije mrtav, nego živ. On je spasitelj jedino onima koji žele da on to bude.
Prihvatanje ponuđenog dara
Bez obzira koliko želimo da svi ljudi prihvate spasenje koje je Isus omogućio, Bog se prema ljudima ophodi kao prema odgovornim bićima. Oni nisu roboti. Mogu ili da prihvate ili odbiju ono što im Bog nudi. A ono što im Bog nudi je poklon. Ništa ih ne košta, iako je Boga koštalo mnogo, čak i života Isusa Hrista.
Šta ljudi moraju da učine jeste da prihvate dar koji im Bog nudi, a to čine verom. Ne mogu da kupe spasenje. Ne postoji nikakvo delo kojim mogu da zadobiju spasenje kao nagradu. Prvi hrišćani dobili su sigurnost kroz reči: "Milošću ste spaseni, kroz veru - i to nije od vas, nego je Božiji dar - a ne na osnovu dela, da se niko ne bi hvalio." (Efescima 2:8-9).
JEDINSTVENI ISUS
Isus je rastao u malom gradiću koji je bio na lošem glasu. Nikada nije putovao dalje od 300 km od svog rodnog grada.
Nije predstavljao nikakvu vlast, niti je napisao bilo kakvu knjigu.
Sveštenici su njegovo učenje proglasili za jeres, a narodne vođe su Ga osudile na smrt.
Prijatelji su Ga napustili: jedan je izdao Isusa za malu sumu novca, drugi Ga se triput javno odrekao.
Bio je razapet na krst između dva razbojnika i bio je ponižavan. Vojnici su bacali kocku zbog jedine stvari koja mu je još bila preostala na ovom svetu.
Njegovo telo je položeno u tuđi grob.
Pa ipak - Isus Hrist je inspirisao najveća dela Mikelanđela, Leonarda Da Vinčija, Rafaela, Hendla, Hajdna, Baha, Betovena i Miltona. Sokrat je bio učitelj više od 30 godina, Aristotel više od 40 godina, Platon ravno 50 godina, i svi oni zajedno nisu imali tolikog uticaja na ljude, kao što je to imao Isus, koji je naučavao samo oko tri i po godine.
Zar nas ova činjenica nas tera da se zamislimo nad Isusom?
ŠTA SU
MISLILI O HRISTU...
"Ni jedan čovek nije toliko udaljen od Hrista kao ja, i ni jednom taj Hrist ne treba toliko kao meni." (Đovani Papini)
"Ni jedan ateista koji je opovrgavao božansko poreklo Isusa Hrista nije poricao da je On ideal čovečanstva." (Dostojevski)
"Nikada nisam mogao zamisliti ljude bez Isusa Hrista." (Dostojevski)
"Hrist je približio Nebesko kraljevstvo zemlji, ali ga ljudi nisu shvatili i umesto Nebeskog kraljevstva, uspostavili kraljevstvo sveštenika." (Kant)
"Mogu me ubiti ako žele, ali neće nikada, nikada istrgnuti živoga Hrista iz mene." (Savonarola)
"Isus Hrist, Car naših srca kojeg nam je Bog poslao." (Albert Švajcer)
"Ubivši ga, samo da ne postane Mesija, Jevreji su mu dali poslednje obeležje Mesije." (Paskal)
"Hrist, božanstveni čovek!" (Gete)
"Niko ne može čitati Evanđelja a da ne oseća Isusovu stvarnost. Bit njegove ličnosti kako kuca u svetoj reči." (Ajnštajn)
"Molitvom otvaraš vrata svoga srca i puštaš Isusa da uđe unutra." (Mudi)
"Ideal Isus Hrist za kojim svi teže, On se žrtvovao za čovečanstvo." (Karl Marks)
"Moramo čekati Nekoga ko će biti Bog ili od Boga nadahnut čovek, koji će nas naučiti našim dužnostima i skinuti mrak s naših očiju." (Platon)
"Ono što je Hrist za ovaj svet, to je Isus Hrist za moju dušu." (Tenison)
"Sveto učenje može biti samo Hristovo učenje." (Tolstoj)
"U Isusovo religiji vera je utemeljena na predanosti jednoj osobi za koju se zna da je zaista postojala." (UNESKO, Istorija čovečanstva)
"Bog je lep, mudar i dobar. Bog najbolje zna šta nama treba." (Aristotel)
"Molitva nije lagani put da dođemo do onoga šta želimo, nego jedini put da postanemo ono šta Bog hoće." (Kenedi)
"Ja ne znam put kojim me Bog vodi, ali ja dobro poznajem vodiča." (Luter)
"Ne, ja ne verujem da postoji Bog. No ja znam da On postoji. I to mi je jedino znanje što ima neku vrednost od sveg mog znanja..." (Mihajlo Pupin)
|
|
