|
C
entar hrišćanske vere i prakse je činjenica da je u Isusu Hristu večni Bog postao ljudsko biće. Sigurno je to čudo nad čudima. Zbog toga nije ni neobično da je način na koji se to ostvarilo takođe čudo - natprirodno delo Boga u telu device Marije, kojoj se, iako bez ljudskog oca, rodilo dete koje je u potpunosti bilo čovek.
Marija je tvrdila da joj se ukazao anđeo rekavši joj da će začeti sina po Duhu Svetom. Još joj je rekao da će to dete kojem je trebala da da ime Isus, biti Sin Božji. Ako je Marija lagala, noć u kojoj je rođen Isus nije bila sveta noć a jedina stvar koja je bila ćutljiva je istina. Kako mi to da znamo?
Kako da ozbiljnom smatramo priču koja obično izaziva podsmehe i nevericu? Odgovor je u onome šta je usledilo nakon toga. Da nije bilo svedoka i dokaza, mogli bismo ignorisati Marijine tvrdnje. Ako je život njenog sina bio jednak svakom drugom životu, onda nema ništa lakše nego da se odbaci od njene priče o devičanskom začeću.
Najavljen
dolazak Bogočoveka
Ono što se sa sigurnošću zna jeste da je u sedmom veku pre Hrista prorok Isaija dao proročanstva o Sluzi Božjem koji će u poslednje vreme vladati zemljom. Opisao je dan u koji će sva zemlja počinuti u miru a svi narodi ići u Jerusalim da slave Boga (Isaija 2). Isaija je najavio: "Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." Isaija je takođe dao misteriozno proročanstvo koje se samo delimično ostvarilo za njegovog života. Ovako je počelo: "Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo." (7:14). Emanuilo znači "Bog je s nama."
Mnogi veruju da su mudraci (tzv. tri kralja) koji su se došli pokloniti Isusu nakon njegovog rođenja došli iz regije Vavilona. Ako je tako, oni su mogli da imaju pristup proročanstvu jevrejskog proroka Danila. Za vreme svog izbeglištva u Vavilonu 400 godina ranije, Danilo je imao viđenje koje omogućuje da se izračuna dolazak jevrejskog Mesije. Prema Danilovom viđenju, od godine otkada je data zapovest da se obnovi hram (458 ili 444 godine pre Hrista) 69 "nedelja" je trebalo da bude praćeno dolaskom i smrću Mesije (Danilo 7:13-14; 9:24-27). Neki veruju da je ovo proročanstvo predvidelo tačan broj dana do Isusovog trijumfalnog ulaska u Jerusalim.
Takođe, ovi mudraci sa istoka pratili su "zvezdani trag" ka jevrejskom gradu Vitlejemu. Ono što su pronašli bilo je dete za koje su verovali da je dugo očekivani jevrejski Mesija jer su starozavetni proroci stotinama godina govorili o "Zvezdi" i o "Palici" koja će izaći iz Izraela (4. Mojsijeva 24:17). Stari zavet je takođe prorekao vladara Izraela koji će doći iz Vitlejema, vladara "kome su izlasci od početka, od večnih vremena." (Mihej 5:2).
Isusove izjave i život
 Neki su sugerisali da Isus nikada za sebe nije tvrdio ono šta su Njegovi sledbenici tvrdili. Metež koji je okruživao Njegov život najbolje se može objasniti Njegovom opetovanom tvrdnjom da je jedan s Bogom. Jovan, jedan od pisaca jevanđelja, citira Isusa govoreći: "Ja sam pre nego se Avraam rodio." (Jovan 8:58). (U 2. Mojsijevoj 3:14, Bog koristi ime JA SAM kako bi se predstavio pred Mojsijem). Jovan je takođe citirao Isusa navodeći: "Ja i Otac jedno smo." (Jovan 10:30) i "Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga." (Jovan 14:7). Prema Jevanđeljima, Isus je rekao da je voleti ili mrzeti tj. primiti ili odbaciti Njega, značilo voleti ili mrzeti, primiti ili odbaciti Njegovog Oca na nebesima.
Kada je Toma, jedan od Isusovih učenika, video vaskrslog Hrista, izjavio je: "Gospod moj i Bog moj." Godinama kasnije, Isusovi blizak prijatelj i sledbenik, Jovan, je napisao: "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo... I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca." (Jovan 1:1-3, 1:14). Drugi prijatelj, Petar, u jednom od svojih pisama ranoj crkvi se obraca svojim čitaocima kao "onima što su primili s nama jednu časnu veru u pravdi Boga našeg i spasa Isusa Hrista" (2. Petrova 1:1)
Isusovi prijatelji su možda i želeli da poveruju da je On bio više od čoveka ali Njegovi neprijatelji nisu. Verske vođe Izraela su bile uvređene i na samu pomisao da čovek koji ih je optužio da su licemeri, slepe vođe slepih, takođe tvrdi da oprašta grehe, priča o Bogu kao svom Ocu, a čak je znao da kaže da je i jedno sa Njim. U više navrata izraelske vođe su uzele kamenje da ubiju Isusa govoreći: "Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog." (Jovan 10:33).
Isusova čuda zabeležena u Novom zavetu bila su više od izvanrednih događaja. Bila su znaci. On ih je učinio kako bi ohrabrio ljude da Ga veruju radi mogućnosti za dobijanje večnog života. Izlečio je bogalja kako bi potvrdio svoje pravo da oprašta grehe. Nahranio je hiljade ljudi rukom malog dečaka postavljajući tako osnovu za svoju tvrdnju da je on "hleb života". Hodao je po vodi, smirio uzburkano more, izliječio bolesne, iscelio paralizovane udove, dao vid slepima, a sluh gluvima; čak je iz mrtvih podigao balzamovanog čoveka po imenu Lazara. Jedan od razloga zašto je Bog činio čudesa kroz Isusa bio je da podrži svoje tvrdnje da je on Bog. Apostol Jovan je napisao: "A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo." (Jovan 20:30-31).
Isusova smrt
 Najneoborivija je bila njihova tvrdnja da su mnogi svedoci videli Hrista i razgovarali sa Njim nakon što su našli Njegov grob praznim i pre nego što su Ga videli kako se uzdiže na nebo. Ovi svedoci nisu imali ništa zemaljsko da dobiju ovim svojim tvrdnjama. Nisu imali nikakvu nadu ili materijalnog bogatstva ili moći.
Mnogi su postali mučenici tvrdeći do kraja da je dugo očekivani Mesija Izraela živeo među njima, da je položio žrtvu za njihove grehe i da je ustao iz mrtvih uveravajući ih da ima sposobnost da ih dovede Bogu.
Mnogo je ljudi kroz istoriju za sebe tvrdilo da su bogovi ali je samo jedan čovek bio voljan da umre za grehe drugih. Samo jedan je ustao iz mrtvih kako bi dokazao da je Sin Božiji.
Prema Novom zavetu, nakon što je dobrovoljno dao svoj život na dželatskom krstu, pojavljivao se svojim najbližim učenicima i više od 500 drugih sledbenika u periodu od 40 dana (1. Korinćanima 15:5-8). Očevici su bili toliko sigurni u Njegovo vaskrsenje da su bili spremni da pate i umru za svoja uverenja. Njegovi učenici su rekli da im je pokazao ožiljke na dlanovima i stopalima, da je hodao i razgovarao sa njima, čak i da je jeo sa njima. A onda kada su se s njim sastali na Maslinskoj gori, uputio im je poslednje reči i potom se uzdigao u oblake. Sa spektakularnijim odlaskom od dolaska, Isus nas je ostavio sa boljim razumevanjem one najave anđela koji je rekao: "Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom." (Luka 2:11).
Isus se tiče Tebe
Ako imaš pomešana osećanja kada razmišljaš o dokazima oko Isusovog života i osećaš možda se primoranim da veruješ da je Božji Sin i nisi siguran u svoj odnos prema Njemu; ako je to slučaj, budi siguran u ovo: Prihvatiš li Ga, On će prihvatiti tebe i ponuditi ti oproštenje i večni život. Usvojiće te u Božju porodicu i postaće tvoj Spasitelj, Učitelj i Gospod.
Ako nikada nisi primio Isusa na ovaj način, ohrabrujemo te da pažljivo pročitaš Novi zavet i to: stihove Rimljanima 3:23 (koji kažu da su svi sagrešili), 6:23 (koji kažu da je plata za greh duhovna smrt, odvojenost od Boga) i 10:13 (koji nas uveravaju da će svi koji se pozovu na ime Gospoda Isusa biti spaseni).
Božji dar spasenja možeš da primiš upravo sada... zato, Upoznaj Boga...
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | < prethodna | sledeća > ]
|
DA LI JE ISUS
ZAISTA POSTOJAO?
Neki ljudi pitaju da li je Isus ikada živeo. Nisu li ga izmislili prvi hrišćani?
Postoje valjani razlozi da verujemo da je Isus istorijska osoba. On je zaista živeo ovde na zemlji. Rođen je u Vitlejemu, malom gradiću u Izraelu, u vreme kada je ta zemlja bila okupirana od strane Rimljana.
Postojanje hrišćanske crkve dokazuje da je Isus živeo. Tokom vekova milioni hrišćana, priznali su Hrista i njihov se život promenio pod Hristovim uticajem.
Biblija ukazuje na stvarnost Hristova postojanja. Četiri evanđelja, napisali su ljudi koji su lično poznavali Isusa ili su imali podatke iz prve ruke. U mnogima svojim izvještajima oni govore o onome šta su videli, o Isusovu životu kojega su imali prilike posmatrati.
Svetski istoričari kao npr. Plinije i Tacit, koji su živeli na prelazu prvoga veka govore o tome kakvi su bili hrišćani. Govore o njima kao sledbenicima nekog Isusa, rasapetoga na krst u vreme vladavine rimskoga namesnika Pontija Pilata, i kažu za njega da je vaskrsnuo iz mrtvih. Plinije je bio vrlo uznemiren, jer su se hrišćani molili Isusu kao Bogu, zbog čega su njihovi poganski hramovi ostajali prazni, jer je sve više ljudi postajalo hrišćanima.
Josip Flavije, jevrejski istoričar, koji nije voleo hrišćanstvo a živeo je u tomu razdoblju, opisuje do pojedinosti Isusov život i učenje, njegovu smrt i izveštava o njegovom vaskrsnuću kao o nepobitnoj činjenici. Piše o Isusu kao o mudrom čoveku koji je činio divna dela.
Isus je svakako istorijska osoba, ali kakav je on zaista bio?
KAKAV JE BIO ISUS?
Isus nije bio obična osoba koju je Bog usvojio za sina, nego jedinstvena osoba koja je ustvari Božiji Sin. On sam jeste bio Bog, a kao Sin je imao naročiti odnos prema Ocu, što ni jedno drugo stvoreno biće ne bi moglo da ima.
Ipak, Isus je bio i ljudsko biće. Rodila ga je žena, pripadnica ljudskoga roda. Odrastao je u porodici, a mladost je proveo radeći kao tesar u malom selu. U tridesetim godinama života započeo je službu propovedanja, putujući kroz gradove i sela Izraela, bez ikakva stalnog doma i okupio je oko sebe nekoliko prijatelja. Neki su od njih bili ribari, a neki poreznici. Tri je godine putovao, isceljivao, podučavao i brinuo o onima koji su ga trebali. Voleo je biti sam u brdima i razgovarati sa svojim nebeskim Ocem. Isto tako je uživao kada je boravio u domovima ljudi koji su ga pozivali. Znao je kako treba razgovarati sa svima, obrazovanim filosofima i farizejima kao i sa ljudima sa dnu društvene lestvice, lopovima i prostitutkama.
Doticao se gubavaca, izlečio je svakovrsne bolesti. U nekoliko je navrata uskrsnuo umrle pred očima mnogih. Naredio je zlom duhu da napusti telo opsednutoga i tako mu vratio duševni mir.
Celi je život proveo pomažući i služeći drugima. Niko mu nije mogao naći grešku. Za svoja dela nikada nije morao reći "oprosti" niti se trebao izvinjavati. U njemu nije bilo egoizma, ljubomore i neljubaznosti. Uvek je iskazivao ljubav. Tačno je da se ponekad naljutio, ali s pravom i to je bila strogo kontrolisana ljutnja. Naljutio se kada su Božji hram pretvorili u prostor za trgovanje umesto za molitvu.
Znao je šta znači biti gladan i žedan. Jednom je bio tako umoran da je zaspao u čamcu usred oluje. Znao je šta su sreća i prijateljstvo.
Znao je što znači biti žalostan i plakati, izgubiti prijatelje. Iskusio je neljubaznost i nepoštenje. Prošao je kroz najtežu bol kad su ga bičevali i pribili na krst, razapeli - najbolniji i najokrutniji način ubijanja koji su Rimljani praktikovali. Čak je, i Pontije Pilat, koji mu je sudio, morao priznati da nije našao nikakvu krivicu na njemu.
Isus je bio savršen čovek u svakom pogledu.
U početku, su njegovi sledbenici videli u njemu velikog učitelja i iscelitelja. Ali što su ga pažljivije posmatrali i slušali njegova naučavanja, shvatili su da je on više nego velik čovek, shvatili su da je prorok. Ali i više od toga, on je bio Božji obećani Mesija. Štaviše, bio je Sin Božji - sam Bog koji je živeo među nama u ljudskom obličju.
I tako apostol Jovan piše, da je Isus postao ljudsko biće i pun milosti i istine živeo je među nama. Videli smo njegovu slavu, slavu koju je primio kao Sin jedinac.
ŠTA JE ISUS NAUČAVAO?
Isus je došao da nam pokaže kakav je Bog.
U susretima i razgovorima s ljudima, brizi za njihove probleme, lečenju bolesnih, pokazao je kako Bog deluje. U svojim učenjima dao nam je uzorak moralnih merila koja traju vekovima. Jedan takav primer imamo u Propovedi na gori gde nam Isus govori kako moramo živeti ako smo pripadnici Božjeg carstva - gde Bog vlada kao Car nad svetom.
U dve kratke priče govori o tome kakva je Božja ljubav. Govori o sebi kao pastiru koji traži izgubljenu ovcu sve dok je ne nađe. O ocu čiji je mladi sin uzeo deo nasledstva koje mu pripada. Momak je potrošio sve, shvatio pogrešku koju je učinio i odlučio vratiti se kući strahujući što će otac na to reći. No, njegov ga otac dočekuje raširenih ruku i rečima dobrodošlice. Tako prema Isusovim rečima Bog ljubi i oprašta.
Isus je dao primjer kako treba živeti i učiti - bio je čudo što se moralnog života tiče. Izrekao je o sebi mnogo zapanjujućih činjenica. Ustrajao je na poniznosti prema drugima, živeo je ponizno i nije mnogo držao do sebe, a ipak je tvrdio da je Bog: "Onaj koji je video mene video je Oca." "Otac i ja jedno smo."
Rekao je da mu je dano da oprašta grehe. Oduzetom je čoveku rekao, "Gresi su ti oprošteni". Usudio se javno izreći ono što je samo Bogu dopušteno.
Rekao je da je on jedini put do Boga: "Niko ne može doći k Ocu osim kroz mene."
Rekao je da je pobedio smrt: "Ja sam uskrsnuće i život. Ko god u mene veruje živeće i kad umre."
Upoznati njega bilo je isto kao upoznati Boga. Videti njega bilo je isto kao i videti Boga. Pouzdati se u njega bilo je isto kao pouzdati se u Boga. Mrziti njega je isto kao i mrziti Boga. Slaviti njega je isto kao i slaviti Boga.
Ove zapanjujuće izjave mora da su istinite, a ako nisu, onda je Isus lažljivac, prevarant, varalica ili ludak. Ali život kojim je živeo i ono što je poučavao pokazuje nam da je bio najdivnija osoba koja je ikada živela na Zemlji.
|
|
