|
P
rvim hrišćanima je bilo veoma jasno da je svrha Isusovog dolaska bila da umre, a svrha njegove smrti da spasi grešnike. Sažetak ranog hrišćanskog verovanja bio je: "Hristos Isus je došao na svet da spase grešnike" (1. Timoteju 1:15). Ova činjenica bila je objavljena pre Isusovog rođenja, kroz ime koje je Bog odabrao za to dete. "Isus", ime uobičajeno među Jevrejima, ima svoje poreklo u rečima "Gospod spasava". Zbog toga je ime odgovaralo osobi koju je Bog poslao da bude spasitelj sveta.
"Dar" znači poklon
Pre nego što smo udahnuli prvi vazduh po rođenju, naš Stvoritelj se pokazao kao veliki davalac života - naš otac i majka su nas dobili kao dar. I danas, On još uvek želi da nam ispuni želje naših srca (Psalam 37:4). Kao nebeski Otac On je iza "svakog savršenog dara" (Jakov 1:17).
 Kada kažemo da su "najbolje stvari u životu besplatne", mi priznajemo da Bog daje život, prijateljstvo i radost. On pokazuje da nema onoga ko bi mogao da da bolji dar od Njegovog. Njegov dar je neprocenjiv i savršeno odgovara našim potrebama i sreći da mnogi čak misle da je predobar da bi bio istinit.
Najviše citirana od svih biblijskih knjiga opisuje čudesan i misteriozan dar koji je nešto daleko više od bilo čega šta smo ikada primili. Kada se odmota, taj dar uključuje mir uma, oproštenje, prihvatanje u Božiju porodicu i večni život. Nudi li nam Bog taj dar kako bi nam ispunio želje našeg srca kao nagradu za dobar život? Prema Bibliji taj dar je u stvari duhovni paket spasenja i zove se "dar Božji" (Rimljanima 6:23, Efescima 2:8-9).
U većini područja našeg života moramo naporno da radimo kako bismo bili poštovani, smatrani osobama od poverenja i kako bi mogli da budemo unapređeni. Ali, Božji savršeni dar spasenja je drugačiji jer se ne dobija zaslugom već milošću, ne pokušavanjem već poverenjem i ne radom već počivanjem. Po rečima apostola Pavla: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali." (Efescima 2:8-9). U svom drugom pismu Novog zaveta, Pavle je dodao, "Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha Svetog." (Titu 3:5).
Kada Bog poklanja?
Mnogo ranije, naš Stvoritelj nam je dao dar izbora. Znajući da ljubav mora biti dobrovoljna da bi imala smisla, On nam je dao slobodu da Ga ili prihvatimo ili odbijemo. Međutim, već od samog početka, naši preci su izabrali da odlutaju od Njega i umesto da ih ostavi u njihovoj pobuni On im je otkrio plan izbavljenja po kojem će nevina žrtva umreti za sve koji su krivi. Razrađeni sistem hramskog žrtvovanja predvideo je šta će Bog da uradi na centralnoj stranici ljudske istorije. U vreme Božjeg odabiranja i u momentu beskrajne i večne značajnosti Gospod je uradio ono što se samo ljubavlju može objasniti - žrtvovao je Svog Sina kako bi platio cenu za naše grehe (Jovan 1:29; Jevrejima 10:5:10).
- Daje potvrdu o kupovini poklona
Račun koji imamo o Njegovom plaćanju istorijski je dokument. Jevrejski proroci su prorekli Mesiju koji će izbaviti svoj narod od njihovog greha (Isaija 53; Danilo 9:26). Pisci jevanđelja nam kažu da je došao, ozdravljao bolesne, oživljavao mrtve i darovao nadu potlačenima. A onda je uradio ono što niko nije očekivao od Njega. Umesto da se uzdigne ka moći nošen na ramenima ushićene mase, ćutljivo je podnosio klevetne kritike i dobrovoljno umro u rukama Rimskih dželata. Tri dana kasnije išetao je iz čuvanog groba (Luka 24:1-7). Svedoci vaskrsloga Hrista su radije izabrali smrt u rukama neprijatelja nego poricanje da su Ga videli živog.
- Poklon je pažljivo upakovan
Bog je svoj savršeni dar upakovao u hiljade godina ispunjenih proročanstava u nadaleko vidljiva čuda i veličanstvena izbavljenja. A onda nakon veka iščekivanja, Gospod je s nebesa posetio mladu Jevrejku - Mariju, i u najvećem od svih čudesa umotao sebe Samog u njenu utrobu. U godinama koje su usledile opkolio je taj dar ironijom tame, privrženošću malo verovatnih sledbenika, zavidnošću verskih vođa i slamajućim razočarenjem smrti. Kad je sve izgledalo izgubljeno Bog je upakovao Svoj dar u uzbudljive izveštaje svedoka koji su najavili neočekivano vaskrsenje iz mrtvih i kao konačni dodir, Stvoritelj je Svom daru spasenja darovao raznobojnu mašnu različitosti - ljudi iz svih naroda na zemlji čija su srca i životi promenjeni Njegovom ljubavlju (Otkrivenje 5:9).
- Bog ga poklanja sa milošću
Onima koji su već prihvatili dar Božje milosti, apostol Pavle piše: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali." (Efescima 2:8-9). Pavle je jednom pokušao da zasluži svoj put do Božje naklonosti (Filipljanima 3:3-9). Zato je želeo da njegovi čitatelji znaju šta je on sam otkrio - a to je da jedino po milosti Božjoj anđeli na nebesima primaju pale i slomljene buntovnike u večnu porodicu i Božje prisustvo. U drugom pismu Pavle opisuje razliku između Adama koji je širio greh i smrt na sve svoje naslednike i Hrista koji je doneo milost i život svima koji Ga veruju: "Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog (Adamov greh) pomreše mnogi, mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednog čoveka, Isusa Hrista." (Rimljanima 5:15).
- Poklon se prima verom
Pavlove pažljivo izabrane reči Efescima bile su: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru" . Ova veoma određena fraza nas podseća da Bog dolazi samo tamo gde je pozvan. Onaj koji želi da podelimo sreću Njegove večne porodice kuca nežno na vrata naših srca čekajući da Ga prihvatimo u naše živote (Jovan 1:12). Jevanđelje dalje kaže: "Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni." (Jovan 3:16).
Dostupan je
svakome ko ga želi
Većina Isusovih najboljih prijatelja bili su ribari a ne učenjaci. Jedan je bio poreznik, drugi ga je izdao a opet treći tj. treća je prodavala svoje telo kako bi se izdržavala. Ono što im je bilo zajedničko je njihova volja da prihvate dar od Boga. Zajedno, oni su bili vrsta muškaraca i žena koje je Isus rado dovodio pred svog Oca. Čak i na svom smrtnom času dok je visio na krstu između dva umiruća zločinca, Isus je dao dar večnoga života. Jedan od dvojice mu se izrugivao govoreći: "Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama" dok ga je drugi zločinac ukorio rekavši: "Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako? I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio." Potom je rekao Isusu: "Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje". Samo zato što je spasenje dar milosti Isus je bio u mogućnosti da mu kaže: "Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju." (Luka
23:39-43).
Oni koji izbegavaju da traže pomoć često se ponose činjenicom da nikome nisu ništa dužni. Oni koji su spremni da priznaju svoje duhovne potrebe imaju priliku da otkriju nešto više od samodovoljnosti i pridružuju se zahvalnim ljudima koji znaju da svoje živote duguju drugome. Oni koje je iz gorućeg automobila spasio hrabri vatrogasac ili slučajni prolaznik znaju šta znači živeti ostatak života sa zahvalnošću. Na sličan način, oni koji znaju da su izbavljeni Božjom milošću iz vatre suda, imaju razloga da žive ostatak života u obilju zahvalnosti Bogu (Efescima 2:10). Ništa ne može staviti osmeh na lice ili ljubav u srce kao nadmoćna spoznaja da nam je sve šta smo ikada mogli da zatražimo dano kao savršeni Božji dar.
Bog ga nudi i tebi
Mnogi misle da je ta ponuda predobra da bi bila istinita. Mnogi se boje da će biti obavezani večnim dugom zahvalnosti i ljubavi.
U svakom slučaju, odluka da primiš dar spasenja je tvoja. Apostol Jovan je napisao, "K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše. A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo." (Jovan 1:11-12).
Ako si spreman da primiš najveličanstveniji od svih darova, otvorenost tvoga srca je ono šta Bog traži od tebe. Možeš to učiniti upravo sada... Klikni ovde.
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | < prethodna | sledeća > ]
|
STVORENI SMO ZA BOGA
Kreativno delovanje Boga dostiglo je svoj vrhunac stvaranjem prvog čoveka i prve žene. Bog je stvorio svet moralno dobrim i nameravao je da ljudski rod živi sa njim u dobrim odnosima. Ali kada pogledamo na svet, vidimo da se ljudi ne osećaju ugodno sa Bogom. Iako nešto u njima čini da ga traže, nešto drugo ih tera da se bune protiv njega. Ovu pobunu Biblija naziva grehom.
Ljudi, opšte govoreći, ne vole reč "greh" i često joj dodeljuju ograničeno ili specijalno značenje kako ne bi zvučalo uvredljivo. Biblija ovu reč koristi da opiše pobunu čoveka protiv Boga, bilo da se radi o motivu ili o pogrešnom delu koje je proisteklo iz lošeg motiva.
SVI SMO
ODGOVORNI BOGU
Iako Biblija ljudima daje punije razumevanje Božijeg karaktera i standarda, čak i oni koji je nikada nisu čitali poseduju osnovno znanje o onome šta je dobro a šta loše.
Bog je stavio ovo znanje u ljudsku prirodu. Dao nam je savest, koja, iako ponekad ućutkivana i zbog toga otvrdla, još uvek je neka vrsta moralnog vodiča.
Ljudi možda znaju šta treba da urade, ali to ne čine. Nešto u njima im govori šta je ispravno, ali odbijaju da idu tim putem. Odbijaju Boga; krše Božiji zakon. Pošto su moralno odgovorni, ljudi moraju polagati račun za svoja dela. Da je čovek samo životinja ili da nije pametniji od životinja ili od dobro programiranih kompjutera (mašina), ne bi bio nikome odgovoran.
Ni životinje ni kompjuteri se ne mogu odvesti na sud zbog toga što su prekršili zakon. Ljudi su odgovorni za svoje ponašanje, naročito prema Bogu, jer je on njihov stvoritelj, vladar i sudija. Pošto su prekršili njegov zakon, podložni su i njegovoj kazni.
Ponekad možda urade nešto dobro, ali to ih ne opravdava kada drugi put učine nešto loše. Odgovorni smo Bogu za sve naše postupke. Dobrim delima ne ukidamo loša. Neko može da bude dobar i da pomaže komšiji koji je bolestan, ali time neće izbeći da ga milicija uhapsi ako prođe kroz crveno svetlo.
KAKO MOGU ZNATI
DA MI JE OPROŠTENO?
Možemo li znati da svaki greh, svaka loša misao, svako loše delo, nepromišljena reč, sebično delo koje smo počinili može biti oprošteno i izbrisano?
Jedan od rezultata greha je naša odvojenost od Boga. Zbog toga nam se čini da je Bog daleko i da ne brine za nas, naše promašaje i patnje. Problem većine ljudi je u tome što misle da mogu sami premostiti provaliju između Boga i čoveka. Oni misle da će pridobiti Božju naklonost svojim lepim ponašanjem, poštenjem ili religioznošću.
Ali Bog nas prihvaća onakvima kakvi smo i to samo zbog toga što je Isus učinio za nas, a ne ni zbog čega što bismo mi ikada mogli učiniti. Nikada ne možemo doći do Boga našom zaslugom. Samo krst može biti most kojim se može premostiti provalija između Boga i čoveka. Put do Boga je širom otvoren za sve one koji su se prestali oslanjati na svoju dobrotu i pouzdali se u Isusa.
Krst nam kaže da će Bog oprostiti sve naše grehe i to samo zbog Isusa. Bolnom smrću na krstu Isus je uzeo na sebe smrtnu kaznu koju smo mi zaslužili zbog naših greha.
Petar, jedan od Isusovih učenika ovako je to objasnio: "U svom je telu, umrevši gresima na krstu, lično poneo teret naših greha..."
Drugi apostol, Jovan, je zapisao: "Po Hristu samom su nam oprošteni gresi..."
Pavle kaže da je Isus uzeo na sebe osudu greha: "Nema osude za one koji su u Hristu Isusu."
Dakle, svi koji se pouzdaju u Isusa neće se morati suočiti sa Božjim sudom. Suđenje je za njih završeno. Isus je na krstu uzeo osudu na sebe. Na to je mislio kada je na krstu zavapio: "Svršeno je!" Isplaćen je dug za ljudske grehe.
Krst nam kaže da je ogromna otkupnina data za otkup naših greha, Isus Hrist ju je platio jednom zauvek. Kada prihvatamo Isusa u naš život, istovremeno primamo i Božje oproštenje. Svaki greh je izbrisan. Bog nam je obećao da će nam oprostiti naše grehe i zaboraviti ih kao da nikada nisu ni počinjeni.
Jovan, jedan od Isusovih sledbenika, napisao je: "Krv Hristova, Sina Božjega, čisti nas od svakoga grijeha."
|
|
