12. Hristos je Glava Crkve
Već pre svoje smrti i uskrsnuća Isus je svojim učenicima govorio o nečem novom - o dolasku drugog pomoćnika, koji će uvek biti sa njima. Govorio im je da on neće ostati u svom fizičkom telu zauvek sa njima na ovoj zemlji, ali da će biti sa njima do svršetka ovoga sveta, do svog sledećeg dolaska. Svojim dolaskom na zemlju Duh Sveti nije otpočeo ništa novo u smislu naučavanja. Božansko Trojstvo ne protivreči jedno drugom. Isus je rekao da će Duh uzeti od onoga što je njegovo, a njegovo je od Oca. Takođe, Duh Sveti ima ulogu da proslavi Isusa u Crkvi, a kroz nju da otkrije istinu o njemu celom svetu.
Crkva je jedna! Isus Hristos ima samo jednu Nevestu. Crkva, Hristovo Telo, ima samo jednu glavu - Isusa Hrista! Sva vlast i upravljanje Crkvom pripada Hristu i dolazi od njega. Sistem, koji na bilo koji način uklanja ovaj Božiji red, te stvori hijerarhijski red u kome Hristos nije jedina glava Crkve, ne služi Božijoj zamisli i nameri sa Crkvom.
Bez obzira što je Isus nakon uskrsnuća seo Ocu s desne strane, i nije fizički prisutan na zemlji, ON jeste jedini stvarni, Poglavar i Vođa svoje Crkve. Njegova aktivnost kao Glave Crkve nije mistična, već stvarna i praktična, i očituje se kroz one službe koje je dao svojoj Crkvi, a koje se spominju u Efescima 4:11-12. Znači, ove službe su (samo) kanal za Hristovu vladavinu u svojoj Crkvi. Njihova uloga je da otkriju Hrista kao jedinog Poglavara Crkve, a ne da pokušavaju da vladaju njom najbolje što mogu. To podrazumeva da oni nikada ne mogu upravljati Crkvom prema svojoj zamisli ili interesima bilo koje institucije, političke ili religiozne, a ponajmanje svojim ličnim interesima. Ni jedna od ovih pet službi nije naznačena od Boga da bude iznad ostalih u smislu odlučivanja nad drugim službama, naročito ne u smislu da bi jedna od njih imala "kraljevsku poziciju" u odnosu na ostale.
Jedan od najjačih izazova koga čista i posvećena Hristova Crkva treba da predstavlja u ovome svetu jeste u oblasti primenjivanja sile i vlasti. Svojom jednostavnom strukturom, bez hijerarhije koja vlada u svetu, Crkva Isusa Hrista ima zadatak da kroz istoriju manifestuje jednostavnu istinu - Bog je Bog, a čovek je čovek! Čovek nikada ne može da postane više od toga, koliko god za tim čeznuo. Zato mu u Božijem stvorenju pripada mesto gospodara, ali ne i u međuljudskim odnosima. Novozavetni tekstovi koji opisuju zadatak vođa su nedvosmisleni u svojoj poruci da se radi o služenju jedni drugima, a ne vladanju jednog nad drugim. Poštovanje u Božijem carstvu ne zadobija se visokom pozicijom ili primenom autoriteta većeg, niti se može iznuditi pretnjama. Da je tako, Isus nikada ne bi sam išao potpuno drugačijim putem i ostavio primer koga je ostavio: "Jer, ni Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge." (Marko 10:45).
Isus Hristos nije došao da sedne na presto, kao što to zemaljski vladari čine, čekajući da svi oko njega trče i da mu poslužuju. Opis je prikladan za ponašanje zemaljskih kraljeva, ali ne za nebeskog Kralja, svemoćnog Božijeg Sina. On je došao da poslužuje čovečanstvo do te mere da je toj Očevoj nameri sa njim postao poslušan, do same smrti na krstu. Reč sluga, naročito rob, ima vrlo negativan prizvuk za nas. Robovi su uvek bili ljudi najnižeg staleža u društvu. Rob je osoba koja nema svojih prava. U knjizi proroka Isaije 53. poglavlju se upotrebljava upravo ta reč za slugu Gospodnjeg, proročki opis Isusa Hrista - Mesije. Kada je učenicima oprao noge Isus se spustio na nivo roba, a time je istovremeno pokazao primer koga su sami trebali da slede.
Za informacije kako i gde da naručite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se na: .
