• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Isusova vladavina u njegovoj Crkvi je moguća na praktičan način, jedino ako se vođe koje je Bog odredio u Crkvi, za Crkvu i radi Crkve, ponašaju prema Crkvi kako se i njen Vlasnik i Vladar ponaša. Da bi je učinio slavnom i čistom Isus je dao život za svoju Crkvu (Efescima 5:25-27). Apostol Pavle naglašava da je "postao služitelj ovog evanđelja po daru Božije milosti koja mije data delovanjem njegove sile." (Efescima 3:7). Svemu tome apostol dodaje da je sebe učinio slugom (robom) svih da što vise njih pridobije (1. Korinćanima 9:19).

"Molim starešine među vama, ja koji sam i sam starešina... napasajte Božije stado koje vam je povereno. Nadgledajte ga... dragovoljno... ne kao gospodari nad onima koji su vam povereni, nego kao uzori stadu." (1. Petrova 5:1-3).

Apostol Petar upotrebljava vrlo ponizan ton u ovom tekstu. U njemu nema nikakvog hijerarhijskog tona, niti pokušaja da se naglasi da je njegova pozicija viša od pozicije onih kojima se obraća. Biti sluga Hristovoj Crkvi je pre svega pitanje stava prema drugima koji su deo istog zajedništva, istog Hristovog tela.

Postoje mnogi znaci pogrešne upotrebe autoriteta. Božija reč kaže da se po plodovima drvo poznaje. Neke je potrebno spomenuti kako bismo mogli prepoznavati vođe po Božijem srcu i one koje to nisu. Autoritet koji je osoba stekla iznuđeno, a ne služeći drugima u ljubavi, je lažan autoritet. Isusov autoritet se sastojao upravo iz ta dva važna momenta - ljubavi prema čoveku i služenjem čoveku.


ZNACI LAŽNOG AUTORITETA

Knjiga o sudijama u devetom poglavlju ilustruje na slikovit način samu srž problematike oko izbora vođe. Nakon jednog od mnogih tragičnih događaja oko izbora vođe u Izraelovoj istoriji, kada je Avimeleh pobio 69 osoba, svoju polubraću, kako bi on postao vladar, jedini koji je preživeo masakr, dolazi sa opomenom i Avimelehu i onima koji su ga izabrali. Proročka poruka dolazi u obliku priče o drveću u šumi koja žele odabrati svog kralja. Upitali su maslinu, smokvu i vinovu lozu da postanu kralj, ali su od svih troje dobili negativan odgovor. Razlog za odbijanje "tako uzvišene pozicije" kao što je kraljevska pozicija, je bio jednostavan. Sve troje je bilo svesno svoje uloge u stvorenju i blagoslova koji su bili celokupnom stvorenju time što su bili ono što jesu! Očigledna je bila i radost kod njih da baš u tome funkcionišu. Nisu hteli tu radost menjati za nešto što bi im dalo zvučnu titulu, ali verovatno ih sprečilo da u potpunosti funkcionišu u onome za čega su u stvari bili stvoreni. Ova priča otkriva jedan od najvažnijih momenata po pitanju odabiranja vođa. Lažan autoritet uvek naglašava da oni koji su ispod njega moraju da mu se podrede. Govori hijerarhijskim terminima i na taj način kontroliše sledbenike strahom. Vrlo često takve vođe upotrebljavaju biblijske tekstove kao što je "ne dirajte Božije pomazanike", izdižući time svoju poziciju na nivo na kome su nedohvatljivi "običnim ljudima". Ako takvom vođi neko pokušava u ljubavi ukazati na neke stvari, nije isključeno da će čuti pretnje od takvog vođe. Isus sam nije nikada nikome pretio svojim autoritetom, čak ni onda kada su ga razapinjali (1. Petrova 2:23). Takve vođe često govore o svojoj viziji, za koju tvrde da su je primili od Boga i koju često niko ne sme stavljati pod znak pitanja. Viziju je moguće ostvariti samo ako se svi drugi stave iza takvog vođe i budu pomoćnici da se to ostvari. Vizionari su ljudi koji ostavljaju utisak jakih ličnosti koje vredi slediti. Ne tako retko naglasak bude i na materijalnom žrtvovanju sledbenika, a uvid u način upotrebe novca često ostaje samo u nadležnosti istog vođe. Mnogo puta takve vođe reaguju vrlo tvrdo i nekad vrlo nehrišćanski na bilo kakav oblik sumnjičavosti u pogledu njihovog autoriteta. Pošto im autoritet nije autentičan i od Boga dan, nisu u mogućnosti ni prepustiti u Božije ruke svoju odbranu.

Uvid u njihov privatni život je najčešće minimalan, ako je ikome dostupan. Sećam se jednog vođe koji mi je ovako rekao: "Ne možeš pustiti druge sebi blizu jer onda neće imati respekta prema tebi?!" Pitanje je koliko je vredno poštovanje koje ljudi imaju prema nekome koga u stvari i ne poznaju. Onaj koji nije vredan respekta "iz blizine", verovatno ne zaslužuje poštovanje ni "iz daleka". Ne biti blizak sa svima ne isključuje obavezu za transparentnost. Vođa treba da bude otvoren bar u toj meri da ljudi znaju sa kim imaju posla, i da on nema dvostruke aršine.

Važno je naglasiti da ne govorimo o traženju grešaka kod vođa. David i mnoge druge biblijske vođe su napravile ponekad greške katastrofalnih posledica, ali ih Bog nije diskvalifikovao. Govorimo o svesnoj pogrešnoj praksi i stavu nevoljnosti da kao čovek vođa dozvoli da bude korigovan od strane drugih, u duhu ljubavi i poniznosti. Još jednom bih i ovde napomenuo da je i u ovom pogledu pluralno vođstvo u ogromnoj prednosti u odnosu na piramidalno, i da padovi pojedinaca mogu efikasnije i da se spreče i da se leče u slučaju pogrešaka.

Terminologija ovakvih vođa često sadrži velike reči koje ostavljaju jak utisak na ljude koji nisu dovoljno zreli da razluče. Njihov je jezik uvek pun izraza "poslednje duhovne mode", čime ljudima komuniciraju da su oni vođe koje uvek idu u korak sa onim šta Bog radi. Spektakularnost je takođe važan momenat takvih službi. Što veće, što glamuroznije otkrivenje, time i njihov autoritet raste u očima onih koji ljudski razmišljaju.

Disciplina koju takve vođe zastupaju prerasta u zahtevanje žrtvovanja od sledbenika koje je često čak i veće od onog koga bi sam Bog nametnuo drugima. Isus kaže o farisejima da "opterećuju ljude nepodnošljivim bremenom, a sami ni prstom ne dotičete bremena." (Luka 11:46).

Očekuju i često zahtevaju lojalnost članova prema njima u meri koja samo Bogu pripada. Isus sam nikada nije svezivao ljude uz sebe. Znao je da lojalnost koja se zadobije pretnjama i manipulacijama nema nikakve vrednosti.

Takve vođe stvaraju utisak kod drugih da bez njih ne mogu napredovati u svom odnosu sa Bogom. Takvim je vođama stalo do toga da su ljudi od njih zavisni. Umesto da svaku osobu učine zrelom u Hristu, draže im je da ih zadrže zavisne o njima i njihovoj službi.

Lista bi se mogla produžiti. Važno je u ovome spomenuti Isusove reči iz Jovana 10:3-4 da "njegove ovce slušaju i poznaju njegov glas". Mogli bi drugim rečima reći da prepoznaju njegov glas u glasu vođa koje su po njegovom srcu! Duh Sveti nam je dan baš iz tog razloga - da bismo mogli prepoznati glas našeg pravog Pastira i osetiti razliku između njegovog glasa i glasa koji dolazi kroz "vukove u jagnjećoj koži".