• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje." (Ps. 50,23 KS)

Put spasenja i blagoslova, to je put slavljenja i zahvaljivanja Gospodu. Na žalost, on je sakriven od mnoge Božje dece.

Kakva li divna pobedonosna snaga. Blagoslovi bivaju otkriveni dok slavimo i veličamo Gospoda. Gospod želi da ga Njegova deca obožavaju. Psalmista kaže: "Ulazite na vrata Njegova sa slavom, u dvore Njegove s hvalom. Slavite Ga, i blagosiljajte ime Njegovo." (Ps. 100,4) Slavljenjem imena Božjeg pokreće se veličanstvena Božja moć.

Uzmi sebi svakodnevno vremena za veličanje Gospoda. Psalmista kaže: "Sedam puta na dan hvalim Te..." (Ps. 119,164) Na ovaj način će ti se objaviti Bog i Njegova radost biće tvoja snaga. Nebo će se otvoriti nad tvojim životom i sveto pomazanje Njegovog Duha počivaće na tebi. Poteškoće tvojeg života biće rešene, breme bolesti nestaće i veze kojima te želi sputati sotona biće slomljene. Slavljenjem i hvaljenjem osvojićeš zemlju obećanja. To je najveći dokaz tvoje vere.

Ne bavi se više svojom prošlošću! Ne gledaj toliko na ljude, na poteškoće, svoje okolnosti i probleme svoga života. I ti sa Pavlom možeš reći: "Ono što je iza mene zaboravljam." Pogled prema gore osvežava srce. Počni slaviti Boga i pokloni mu sve svoje poverenje. Duhovi tuge i žalosti moraće pobeći od tebe, zato što je došao Isus i doneo ti radost. Po Njegovoj krvi ti si potpuno slobodan!

Ne obraćaj više svoju pažnju na nevolje i bolove. Počni veličati Gospoda za istinitost Njegove Reči: "... i ranom Njegovom mi se iscelismo." Prihvati u veri ono što je Bog pripremio za tebe i videćeš slavu Božju. "Planina" tvoje bolesti, tuge i brige koja te pritiska može biti umanjena kroz tvoje slavljenje i hvaljenje imena Gospodnjeg.

Mnogi ljudi ovog vremena pali su pod uticaj i moći tame. Preko okulta i greha čaranja ili prihvatanjem pomoći od ljudi koji se time bave, sile tame su ih vezale ili zaposele. Međutim, postoji oslobođenje za takve. Kada je Isus na golgotskom krstu povikao: "Svršeno je", moć pakla je bila pobeđena. Slavi Jagnjetovu pobedu nad svakim napadom neprijatelja!

Uzmi sebi svaki dan vremena za veličanje velikih Božjih dela, jer slavljenjem i hvaljenjem ruše se tvrđave tame, spadaju tvoji okovi i postaješ slobodan. Ispunjava se istinitost Božje Reči: "Ako vas dakle Sin oslobodi, zaista ćete biti oslobođeni!"

Pavle i Sila su se nalazili u tamnici povezani u lance. Bili su veoma izmučeni udarcima svojih neprijatelja. No, u pola noći počeli su slaviti i veličati Gospoda tako glasno da su ih mogli čuti i ostali sužnji. Odgovor je brzo došao. Pokrenuli su se sami temelji tamnice. Bog je poslao silni zemljotres. Te noći se po njihovom slavljenju objavila Božja pobeda, tako da se obratio tamničar i cela njegova porodica.

Da li si umoran na putu svog života? Da li je ranjeno tvoje srce i duša? Ovde je spas i pomoć u tvojim nevoljama! Ako trebaš novu snagu, onda poslušaj obećanje Njegove Reči: "Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne more se." (Isa. 40,31) Slavljenjem i hvaljenjem dobićeš novu snagu da bi odvažno mogao hodati svojim životnim putem.

"Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje." (Ps. 50,23 KS). Svi bi mi trebali više slaviti i veličati Gospoda, jer samo tako nas Bog može više blagosloviti, da bi primali od neiscrpivog bogatstva Njegove slave i milost.

I starozavetni vernici takođe su poznavali vrednost i značenje slavljenja i veličanja. O Danilu se govori da je tri puta na dan padao na kolena, molio, slavio i zahvaljivao. Psalmista kaže: "U po noći ustajem da Te slavim za pravedne sudove Tvoje." (Ps. 119,62)

Umesto da u veri slavljenjem i zahvaljivanjem zaposednemo zemlju, često činimo greške time što gledamo na ono što je negativno ili na opasnosti, i tako padamo u strah i sumnju. Kad su Izraelci pri prolasku kroz pustinju bili ujedani od zmija, Mojsije im je zapovedio u Gospodnje ime da ne gledaju na opasnost ujeda, nego na podignutu zmiju na štapu. I taj pogled vere dao im je pobedu. Ne budi obeshrabren i tužan! Ne boj se! Pogled prema nebu daće ti ponovo snagu i hrabrost. Božja Reč kaže: "Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu." (2. Kor. 2,14)

Jednom je Božji narod bio u opasnoj borbi sa neprijateljima, sinovima Moabovim i Amonovim. No, usred te nevolje i najveće opasnosti Leviti su hvalili Boga Izraelova veoma jakim glasom. I car Jošafat je poučio narod i postavio pevače Gospodnje da hvale svetu lepotu idući pred vojskom i govoreći: "Slavite Jahvu jer je večna ljubav njegova!" I kad su počeli pevati i slaviti Boga, On je međusobno zavadio neprijateljske vojske, tako da su se same uništile.

Takođe, apostol Pavle često svedoči da zahvaljuje za svoju zajednicu. On kaže: "Zahvaljujem svagda Bogu svojemu za vas što vam je dana milost Božja u Hristu Isusu." Uvek kada misli na zajednicu, on je zahvalan svom Bogu. Nije li to divna božanska zakonitost: dok mi Bogu zahvaljujemo za njegovu decu, On ih sam blagosilja. Veoma grešimo ako previše gledamo na greške našeg bližnjeg. To će nas samo obeshrabriti a bližnjem neće pomoći.

Džon Hajd (John Hyde), koji je veoma poznat po svom molitvenom duhu i velikom probuđenju koje mu je Gospod udelio u Indiji, običavao je ponekad ispričati lekciju koju mu je Gospod jednom davno dao. Nalazio se na kratkom odmoru u brdima. Budući da ga je duhovno stanje jednog propovednika vrlo zabrinjavalo, odlučio je uzeti sebi dovoljno vremena za molitvu.

Dok je izlivao svoje srce pred nebeskim Ocem u molitvi: "O Bože, ti znaš kako je taj brat hladan...", izgledalo je kao da mu je nevidljiva ruka zatvorila usta i jedan glas ga je ozbiljno prekorio. "Ko njega dira, dira u zenicu moga oka." Hajd se veoma uplašio. Osećao se krivim zato što je optužio i osudio brata pred Bogom. Osećao se poniženim i pokaranim. Odmah je priznao svoje grehe i zazvao Isusovu dragocenu krv da ga očisti. Onda je uzviknuo: "Oče, pokaži mi šta je lepo i milozvučno u životu mog brata." Munjevito su mu došle misli kako je taj propovednik nekada ostavio sve zbog Hrista i koliko je radi toga podneo nevolje od svojih bližnjih. Setio se i godina naporne službe u jednoj teškoj zajednici sa mnogim slučajevima svađe i razdora, koju je uljudno smirio, te kako je bio primeran muž. Dobročinstva su se pojavljivala jedno za drugim i vreme zagovorničke molitve za tog brata provedeno je u zahvalnosti. Kada se Hajd vratio sa odmora doznao je da je dotični propovednik u isto vreme doživeo silnu unutrašnju obnovu svog duhovnog života.

Zahvaljuj Gospodu za svoje bližnje i najmilije. Zahvaljuj mu svagda i bez prestanka za sve. Veličaj ime njegovo. Slavljenje i zahvaljivanje podići će tvoje oči sa borbe na pobedu. Pobeda je već izvojevana po Gospodu Isuse, a slavljenje i zahvaljivanje doneće pobedu u tvom životu ali i u životu tvojih najmilijih.

Na Džonu Hajdu često je ležao težak teret za izgubljene duše i to ga je doslovno mučilo. I kad Bog ne bi blagoslovio, onda bi on pitao Gospoda za razlog i ispitivao svoj život. Bez izuzetka je dolazio do zaključka da se radilo o nedostatku slavljenja i zahvaljivanja u njegovom životu. Po slavljenju i zahvaljivanju Božji narod biva blagoslovljen i crkva Isusa Hrista ponovo oživljena.

Korejska crkva se smatra najživljom crkvom na svetu. No, šta je tajna duhovnog života te crkve? Kada je evanđelista dr Bili Grejem (Billy Graham) za vreme korejskog rata posetio tu zemlju, otkrio je njihovu tajnu. On sam izveštava: "Devedeset posto svih crkava u Koreji imaju molitveno bogosluženje između pet i sedam sati ujutro, i to 365 dana u godini. Da li znamo kako se oni mole? Naša braća bi bila zaprepašćena kada bi ih čuli kako istovremeno mole, dok se suze kotrljaju niz njihove obraze. Temperatura napolju bila je oko nule. Crkva je bila bez krova, bez klupa. Obučeni u njihovu tanku pamučnu odeću oni stoje u crkvi. Mi se smrzavamo u našim debelim i teškim kaputima. Ali oni se mole dalje time što stalno viču Bogu: 'Mega, mega, mega!' Pitao sam: 'Šta to znači?' Rekli su mi: 'To znači: hvala ti, hvala ti, hvala!' U njihovom siromaštvu i bedi oni viču: 'Hvala ti Gospode, hvala ti!'"

Dakle, zar mi nemamo mnogo više razloga da slavimo i hvalimo Gospoda? Nisu li možda razlozi naših neuspeha baš u tome što smo premalo zahvalni? Stupimo ponovo sa zahvalnošću pred Božje lice! Hvalite Gospoda, jer je večna ljubav njegova!