|
P
uno je razloga zbog kojih ljudi sumnjaju u verodostojnost Biblije. Najčešći razlog sumnje jeste neslaganje Biblijskih navoda sa naukom. Međutim, to zapravo nije tako.
Pokušajmo ukratko, suočavajući Bibliju i prirodnu nauku, da razmotrimo neka pitanja i odgovore o praistorijskom dobu čovečanstva.
Šta se zna o poreklu čoveka? Biblija kaže da je prvi čovek nastao posebnim stvaralačkim aktom Božjim (1. Mojsijeva 1:26-28). Nauka ne može znati ništa o čovekovom nastanku, ali tvrdi da celishodno i razumno ustrojstvo čovekove duše i tela, svedoče da čovek nije mogao nastati slučajno, nego kao proizvod nekog razumnog Uzročnika.
Od čega je nastao čovek? Biblija govori o tome da je Bog načinio čovekovo telo od praha zemaljskog i udahnuo mu duhovni princip, dušu, koja ga oživljava (1. Mojsijeva 2:7). Nauka kaže da hemijska analiza svedoči da se u čovekovom telu nalaze iste materije kao i u zemljinoj kori. Posle smrti čovekovo telo se pretvara u zemlju, a u toku života ono se hranilo "iz zemlje". Nakon smrti telo postaje leš, jer ga napušta to što ga oživljava - duša.
Kako je nastao čovek? Biblija ne govori ništa o tome kako je Bog stvorio čoveka, tj. na koji način? Biblija jednostavno o tome ćuti. Nauka o poreklu čoveka postavlja razne hipoteze i teorije, ali istinito - naučno dokazano objašnjenje, ni ona ne poseduje. Hipoteza ili teorija, ma koliko izgledala verovatna ili logična ljudskom umu, ipak nije isto što i naučno utvrđena činjenica, poduprta obiljem opipljivih dokaza.
Kako su živeli prvi ljudi? Biblija govori o tome kako su prvi ljudi u početku živeli blaženim životom u "rajskom vrtu" i u stalnoj Božjoj prisutnosti (1. Mojsijeva 2:8-15), bez bolesti i smrti. To blaženo stanje besmrtnosti čovek je izgubio zbog svog pada u greh (1. Mojsijeva 3:1-24). Nauka o tom blaženom stanju prvog čoveka ne zna ništa, niti može znati, jer se tako nešto, ako je i bilo, nalazi van oblasti naučnog ispitivanja i van mogućnosti prirodnog proveravanja. Ljudski razum takvu tvrdnju Biblije može da primi samo zato što ona logički nužno proističe iz teze da čovek nije slučajna pojava evolucije, nego da ga je Bog stvorio.
Kako je čovek razvijao svoju kulturu? Biblija kaže da se čovek nakon pada u greh, i izgnanstva iz "rajskog vrta" našao u sasvim novim okolnostima, kao prirodan član divlje i surove prirode, bez ikakvog kulturnog nasledstva. Nauka tvrdi da je pećinski čovek bio vrlo primitivan i kulturu je morao da stvara od ničega, skupljajući iskustvo na iskustvo, i znanje na znanje.
 Postoje li nasledne osobine? Biblija govori da je greh prvih ljudi ostavio svoje posledice na celo Adamovo potomstvo - čovečanstvo. Biološka nauka je utvrdila da se biološke i psihološke osobine nasleđuju od predaka, i da se okolnosti u kojima organizam živi odražavaju na njegov spoljašnji izgled i unutrašnju konstrukciju tog živog organizma.
Odakle dolazi smrt? Po izričitom svedočanstvu Biblije smrt se javlja u ljudskom rodu kao posledica greha (Rim. 5:12). Da li je smrt ušla tada u životinjski i biljni svet, ili je tu postojala još pre i nezavisno od ljudskog greha, Biblija o tome ne kaže ništa određeno. Međutim, iz činjenice što naglašava da je kroz greh ušla smrt u sve ljude sledi zaključak da je ušla samo u ljude, a da je u ostalim živim bićima postojala još pre i nezavisno od ljudskog greha. Nauka u prirodi ne vidi nikakvu biološku besmrtnost. Ako je čovek bio pre greha biološki besmrtan, nauka nema nikakve mogućnosti da to proveri svojim metodama. Što se tiče biljnog i životinjskog carstva, tu - po sasvim sigurnom naučnom saznanju - smrt postoji otkada i život, dakle mnogo ranije nego što se pojavio čovek na Zemlji.
Koliko je staro čovečanstvo? Koliko je godina proteklo od pojave prvog čoveka, Adama, do danas Biblija to nigde određeno ne navodi. Spisak plemena od Adama do Noja, koje Biblija navodi, nije služilo piscu Biblije za određivanje neke apsolutne hronologije, jer on sa tom "hronologijom" nigde ne računa, nigde se njome ne služi, osim da bi pokazao koren iz koga potiče izabrani narod. Isto to važi i za genealogije na početku Lukinog i Matejevog Evanđelja. Nauka o starosti ljudskog roda zna samo to da je ta starost vrlo velika. Koliko godina ona konkretno iznosi, u tome se naučnici razilaze dublje i više u svojim mišljenjima, nego teolozi u proračunavanju biblijske hronologije.
Da li se čovek razlikuje od životinja? Biblija kaže da je čovek stvoren na "sliku Božiju" i da mu je dato da bude gospodar "od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji (1. Mojsijeva 1:26). Iskustvo svedoči da je čovek zaista po svojoj inteligenciji, osećanjima i stvaralaštvu više od životinje, on je relativni gospodar cele zemlje i svih živih bića na njoj.
Zaključak
 Prema svemu izloženom očigledno je da između Biblije i prirodne nauke ne postoji nikakva protivrečnost u rešavanju problema o kojima je bilo reči.
Razlike postoje, ali razlika nije isto što i protivrečnost. Osim toga u izvesnim tačkama postoji, tako reći, bukvalna sličnost, u drugim nekim tačkama sličnost se nalazi već u činjenici što nam ni Biblija ni nauka o tome ne mogu mnogo šta reći, a u nekim tačkama Biblija govori više nego što to može nauka svojim metodama i na svom prirodnom terenu.
To su upravo one tačke za čije rešavanje nauka nije nadležna jer se nalaze van njenih granica i van domašaja njenih saznajnih sredstava. Zato je neopravdano i nenaučno odbacivati Bibliju odmah na početku, tobože u ime nauke.
Naučnik, vernik, i svaki objektivan ispitivač, može mirne duše usvojiti biblijski izveštaj o stvaranju sveta i čoveka bez ikakve bojazni da će ga nauka demantovati - razume se pod uslovom da se pod rečju "nauka" podrazumeva ono što naučnik sasvim sigurno, naučno "tvrdo" zna, i da se Biblija ne shvata uvek bukvalno.
Ponovimo još jednom onu neospornu i istinitu reč botaničara Karutersa: "Ja ne poznajem ni jednu naučnu činjenicu koja bi protivrečila Bibliji pravilno shvaćenoj."
Napredak nauke dokazuje čovekovu posebnost u svom stvorenju. Ipak, uprkos "naučnoj evoluciji" čovečanstva ne dešava se i "moralna evolucija", već nazadovanje: sve je više ratova, ubistava, nasilja, prevara.
Za posrnulo moralno stanje nauka nema odgovora niti može da ponudi ikakvo rešenje, ali Biblija ima! Ustvari, ona je napisana i sa tim ciljem, da pomogne grešnom čovečanstvu da nađe izlaz iz ćorsokaka u koji je samo upalo.
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | < prethodna ]
|
BIBLIJA I NAUKA
Biblija nije knjiga o nauci, ali kada iznosi naučne činjenice, ona je vrlo precizna. Ustvari,ona je daleko ispred bilo kog drugog "svetog spisa", neke druge religije. Navodimo samo nekoliko naučnih činjenica:
Biblija otkriva sferni oblik Zemlje. "On sedi nad krugom zemaljskim, i njeni su Mu stanovnici kao skakavci; On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan." (Isaija 40:22) Hebrejski jezik nije imao reč za "sferu." Ali, reč krug, sve govori.
Zemlja se ne drži ni na čemu. "On je razastro i sever nad prazninom, i zemlju obesio ni o čem." (Jov 26:7) Zar ovo ne izgleda kao da gledamo planetu kroz prozor svemirske stanice?
Zvezde su neizbrojive. "Pa ga izvede napolje i reče mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reče mu: Tako će ti biti seme tvoje." (1. Mojsijeva 15:5)
Postojanje dna u morima. "Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od pretnje Gospodnje, od disanja duha iz nozdrva Njegovih." (2. Samuilova 22:16)
Postojanje izvorišta u morima.
"Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske" (1. Mojsijeva 7:11). Vidi još 1. Mojsijeva 8:2 i Priče 8:28.
Postojanje vodenih puteva - struja u morima (okeanima). "Ptice nebeske i ribe morske, šta god ide morskim putevima." (Psalam 8:8)
Postojanje hidrološkog kruga. "Zavezuje vode u oblacima svojim, i ne prodire se oblak pod njima." (Jov 26:8). "Jer On steže kaplje vodene, koje liju dažd iz oblaka Njegovih. Kad teku oblaci, kaplju na mnoštvo ljudsko." (Jov 36:27-28)
"Vetar ide na jug i obrće se, i u obrtanju svom vraća se. Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vraćaju da opet teku." (Propovednik 1:6-7).
Priroda zdravlja i saniranja bolesti. Za navođenje citata koji ovo podržavaju bi uzelo mnogo mesta. Ali refrence koje se nalaze u Bibliji možete pronaći u 3. knjizi Mojsijevoj od 12 do 14 poglavlja.
NEISKRENOST NAUKE
"Nauka je traganje za istinom", pisao je hemičar Linus Pauling, dobitnik dve Nobelove nagrade. Brus Alberts (Bruce Alberts), bivši predsednik Američke akademije nauka, slaže se: "Nauka i laž ne mogu da koegzistiraju", rekao je Alberts u maju 2000. godine, citirajuci izraelskog državnika Simona Pereza (Shimon Peres). "Ne postoji naučna laž, i ne možete naučno da lažete. Nauka je u osnovi traganje za istinom."
Šta je evolucija? Biološka evolucija je teorija da su sva živa bića izmenjeni potomci zajedničkog pretka koji je živeo u dalekoj prošlosti. Ona tvrdi da smo vi i ja potomci majmunolikih predaka, a da su oni potekli od još primitivnijih životinja.
Za Čarlsa Darvina, poreklo sa promenama je bilo poreklo svih živih bića posle prvih organizama. Kada zastupnici Darvinove teorije odgovaraju na kritike, ponekad tvrde da "evolucija" prosto znači promenu u toku vremena. Ovo je očigledno izvrdavanje. Nijedna racionalna osoba ne negira realnost promene i nije nam bio potreban Čarls Darvin da nas u to ubedi. Ako "evolucija" znači samo to, bila bi apsolutno neosporna. Međutim, evolucionisti tvrde mnogo više od toga i to bez čvrstih naučnih dokaza.
STVARANJE ILI EVOLUCIJA?
U srednjem veku ogromna većina naučnika je zastupala koncept da se planeta Zemlja nalazi u centru univerzuma, a da su nebeska tela "fiksirana na nebu". Taj koncept je bio poznat pod nazivom "geocentrizam".
Galileo Galilej je osporio taj koncept i ponudio svakome ko želi da pogleda kroz teleskop i uveri se da se planete kreću. Da li su pristalice "geocentrizma" htele da pogledaju kroz teleskop i uvere se da ono što oni veruju jeste laž? Nisu!
Da li će neko prihvatiti istinu ne zavisi od toga šta kažu činjenice i dokazi. Problem ovog sveta nije naučne prirode, već moralne. Tako je bilo i u vreme Galileja, i pre njega, a takođe i danas.
Postoje ljudi koji neke stvari ne znaju jer momentalno nisu informisani, a postoje i oni što namerno ne žele da ih znaju - zaslepljeni svojom taštinom i predrasudama.
BIBLIJA JEDINA
DAJE ODGOVORE I REŠENJA ZA MORALNE DILEME
Živimo u naučnom dobu, u društvu koje svoje nade za boljom budućnošću polaže u nove tehnologije. Pa ipak nauka ne nudi rešenje baš za sve. Nauka nam ne govori šta bi trebali da uradimo kada se suočimo sa moralnim dilemama, onda odgovore na ta pitanja moramo tražiti dalje... kod Boga.
|
|
