|
O
snivač hrišćanstva Isus Hrist, je rekao da je došao sišao sa neba da ispuni proročanstvo, umre za naše grehe i privede Svome Ocu sve one koji veruju u Njega. Logika upućuje da je bio lažljivac, lud, legenda, ili Gospod iz raja. Njegovi sledbenici iz prvog veka izvodili su svoje vlastite zaključke. Rekli su da su ga videli kako hoda po vodi, smiruje oluju, isceljuje obogaljene udove, hrani 5.000 ljudi sa samo nekoliko komada hleba i ribe, da je živeo bezgrešnim životom, umro užasnom smrću i opet oživeo. Tokom svoje službe neki od njegovih sledbenika su primili k znanju Njegovo učenje i onda otišli. A on je potom upitao one koji su mu bili najbliži da li i oni žele da odu. Petar je odgovorio u njihovo i svoje ime kada je rekao: "Gospode! Kome ćemo ići? Ti imaš reči večnog života. I mi verovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, Sin Boga Živoga." (Jovan 6:68-69).
Pouzdanost
knjige hrišćanstva
Biblija je napisana u periodu od otprilike 1.600 godina od strane 40 različitih autora, knjiga na kojoj počiva hrišćanska vera kazuje jednu priču koja počinje stvaranjem, a završava na pragu večnosti. Arheologija je podržala integritet njenih istorijskih i geografskih zapisa. Tačnost kojom je umnožavana i prenošena sve do nas potvrđena ja Spisima Mrtvoga mora iz Kumrana (Qumran). Svojim poreklom niti sa Istoka niti sa Zapada, već iz Srednjeg Istoka - kolevke civilizacije - Biblija nastavlja da govori ne samo duhovnom snagom već uveravajućom proročkom tačnošću.
Biblija kaže da su stvarni problemi društva u stvari problemi srca. U vremenu informacija i tehnologije, fijasko karaktera osramotio je institucije porodice, vlasti, znanosti, industrije, religije, obrazovanja i umetnosti. U najsofisticiranijem društvu ikada, naš nacionalni ugled je uprljan problemima rasnih predrasuda, zavisnosti, zloupotrebe, razvoda i seksualno prenosivih bolesti. Mnogi žele verovati da su naši problemi ukorenjeni u neznanju, ishrani, i vladi. Isus je rekao našoj generaciji i svim drugima: "Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga. I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka." (Matej 15:19-20).
Živa moć!
Svi verski sistemi pokušavaju da daju značenje našem postojanju. Svi nameravaju da objasne našu žeđ za značajnošću, problem bola i neizbežnost smrti. Sve religije pokušavaju da primene dizajn svemira na pojedinačnim životima. Međutim, samo je hrišćanska vera ta koja reflektuje brižljivu pažnju za detalje koji su tako vidljivi u živim vrstama i ekosistemima prirodnog sveta. Sam Hrist je govorio o Ocu koji vodi računa o svakom vrapcu koji pada, Ocu koji broji i vlasi na našoj glavi. (Matej 10:29-31). Hrist je taj koji otkriva Boga koji pokazuje koliko mu je stalo do svega šta je stvorio. Hrist je taj koji je postao čovek kako bi osećao ono šta mi osećamo, a onda patio i umro umesto nas. Hrist je taj koji je otkrio Boga koji toliko brine za ono što je stvorio, kao šta dizajn i detalji prirodnog sveta to pokazuju (Psalmi 19:1-6; Rimljanima 1:16-25).
Hrišćanska vera nam nudi povezanost sa korenima naših najstarijih predaka. Oni koji veruju Hristu prihvataju istog Stvoritelja i Gospoda kojeg su slavili Adam, Abraham, Sara i Salamun. Isus nije odbacio prošlost. On je bio Bog prošlosti (Jovan 1:1-14). Kada je živeo među nama pokazao je kako treba živeti prema originalnom planu. Kada je umro, ispunio je ceo sistem žrtvovanja Starog zaveta. A kada je ustao iz mrtvih, spasenje koje je ponudio ispunilo je Božje obećanje Abrahamu da će kroz njegovog potomka blagoslov doći na ceo svet. Hrišćanska vera nije nešto novo nastalo tek s Hristom. Od Postanka (1. Mojsijeva) pa do Otkrivenja teče jedna priča. To je Njegova priča - i naša (Dela 2:22-39; 1. Korinćanima 15:1-8).
Prvi Hrišćani nisu bili vođeni političkim ili verskim neslaganjima. Njihova primarna pitanja nisu bila moralne ili socijalne prirode. Oni nisu bili prepoznati teolozi ili socijalni filosofi nego su bili svedoci. Rizikovali su svoje živote kako bi svetu preneli da su svojim vlastitim očima videli kako je nevin čovek umro i onda čudotvorno hodao među njima tri dana kasnije. (Dela 5:17-42). Njihov argument je bio vrlo konkretan. Isus je razapet pod rimskim upraviteljem Pontijem Pilatom. Telo mu je pokopano i zapečaćeno u posuđeni grob. Stražari su bili postavljeni kako bi se sprečila bilo kakva zloupotreba. Svejedno, tri dana kasnije grob je bio prazan i svedoci su rizikovali svoje živote nagoveštavajući da je On živ.
Nisu samo učenici bili dramatično promenjeni već i jedan od njihovih najgorih neprijatelja. Pavle se transformirao iz jednog od najgorih ubica hrišćana u njihovog glavnog govornika. (Galatima 1:11-24). Kasnije je razmišljao o promenama koje su se dogodile u drugima takođe kada je pisao crkvi u Korintu, "Ili ne znate da nepravednici neće naslediti carstvo Božije? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici. Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstvo Božije neće naslediti. I ovakvi bejaste neki; nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg." (1. Korinćanima 6:9-11).
Tesar, učitelj iz Nazareta je promenio svet. Kalendari i datirani dokumenti tihi su svedoci Njegovog rođenja. Od krovova kuća, ogrlica i minđuša, znak krsta nosi vizuelno svedočanstvo Njegove smrti. Zapadnjački pogled na svet koji je obezbedio temelje za društvenu moralnost, naučnu metodologiju i radnu etiku koja je bila glavni pokretač industrije, svoje su korene imali u hrišćanskim vrednostima. Socijalne organizacije za pomoć i zaštitu ljudskih prava, bilo na Zapadu ili Istoku, ne pokreću vrednosti ni hinduizma, ni islama, ni ateizma ili sekularnog agnosticizma već direktne ili preostale vrednosti iz Biblije.
Rešenje problema smrti
 Ostali alternativni religijski pogledi imaju svoje osnivače, učitelje i spasioce koji i dalje trunu u svom grobu. Samo Isus Hrist je vaskrsao, ustao iz mrtvih.
Nijedan drugi religiozni sistem, osim hrišćanstva ne nudi sigurnost večnog života i to kao dar onima koji veruju u Onoga ko je za njih nadvladao smrt.
Nijedan drugi sistem ne nudi sigurnost Božanskog oproštenja večnog života i prihvatanje u Božju porodicu pozivajući se i verujući Nekome na isti način na koji davljenik viče za pomoć i za spasiocem (Rimljanima 10:9-13).
Spasenje koje nudi Hrist ne zavisi o tome šta smo mi uradili za njega već o našem prihvatanju onoga šta je on učinio za nas. Umesto moralnih i verskih nastojanja ovo spasenje traži bepomoćno priznanje naših greha. Umesto ličnih postignuća vere ono zahteva priznanje grešnosti. Suprotno svim drugim opcijama vere, Hrist traži da ga sledimo - ne kako bismo zaslužili spasenje već kao izraz zahvalnosti, ljubavi i poverenja u Onoga koji nas je spasio (Efescima 2:8-10).
Ako vidiš smisao u veri u Isusa, imaj na umu šta Biblija kaže Božjoj porodici, "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali." (Efescima 2:8-9).
Spasenje koje nudi Hrist nije nagrada za naša nastojanja već dar svima onima koji mu poveruju.
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | < prethodna | sledeća > ]
|
ŠTA JE SA
OSTALIM RELIGIJAMA?
"Svakako, svi putevi vode do Boga i nije važno što verujete ili kojim putem idete. Važno je samo da ozbiljno prilazite toj problematici."
Da li je ovakva tvrdnja istinita? Da li je moguće da postoji više puteva i više istina. Zar karakter istine, nije taj da je ona jedna i jedina?
Samo čovek od svih živih bića ima potrebu za obožavanjem. To je verovatno glavna razlika koja deli čoveka od životinjskog sveta - onaj unutrašnji osećaj da postoji neko mnogo veći od njega samoga.
Svaka civilizacija, svako pleme pa i najprimitivnije, ima neki predmet obožavanja - to su bogovi. Najčešće su to Sunce, Mesec, reka ili neka životinja. Uvek postoji želja da se ugodi bogu i u tu svrhu se prinose žrtve.
Iza svega toga je čovekovo traženje Boga. Ova traženja se u svetskim religijama odražavaju na različite načine.
Hindusi se pokušavaju isključiti iz ovoga sveta i njegova zlog uticaja relaksacijom tela i duha i na taj način približiti se Brahmi - njihovu bogu stvoritelju. To postižu krajnjom koncentracijom i meditacijom uz pomoć joge.
Budisti vide telo puno zla i veruju da se to može pobijediti činom samoodricanja i samodiscipline. Oni se nadaju da će tako dostići stanje potpunog blaženstva - nirvane. Zbog toga veruju i u reinkarnaciju - povratak na ovaj svet i nadaju se da će svaki sledeći povratak biti bolji.
Muslimani zavise o potpunom poštovanju zakona zapisanih u njihovoj svetoj knjizi Kur'anu i samo tako mogu ugoditi Bogu.
Sve velike religije sveta imaju nešto zajedničko:
- želju da se dođe do Boga,
- želju da se živi dobar i svet život,
- želju za životom nakon smrti.
Osnivači svih religija su bili ljudi koji su tražili put do Boga. Dok Isus je rekao da je on Bog. Rekao je: "Onaj koji je video mene video je Oca."
Drugi osnivači religija pokazivali su put do Boga. Isus je rekao da je on jedini put do Boga. "Ja sam put, istina i život. Niko ne može doći k Ocu osim kroz mene."
Ostale religije, osim hrišćanstva, ne govore o ličnoj spoznaji Boga, o oproštenju greha, ni o životu nakon smrti. Svi naglašavaju da je jedini način da se dođe do Boga u tome. da čovek bude dobar, pokušava poštovati moralne i religiozne zakone - svoje religije.
U hrišćanstvu, Isus obećava potpuno oproštenje, jer je on umro na krstu za naše grehe.
Isus je obećao pobedu nad smrću. Takođe je obećao i život s njime u nebu, nakon smrti, jer je i on uskrsnuo od mrtvih.
Biti hrišćanin nije slučaj beznadnog traženja Boga. Srž hrišćanstva jeste Bog koji nas je toliko ljubio da je poslao svoga jedinog Sina, Isusa, da nas pronađe i dovede u njegovu blizinu dok smo tu na zemlji, a i kasnije u večnost. Hrišćanstvo je pouzdanje u Isusa i u ono što je on učinio, a ne pouzdanje u naša dobra dela koja će nas možda nekako uspeti dovesti do Boga.
SLOBODA OD GREHA?
Biti slobodan od sile greha ne znači da ljudi koji postanu hrišćani nikada ne greše. Iako Sveti Duh sada živi u njima, prirodna tendencija ljudskog bića da čini zlo je još uvek prisutna. Sigurno je, nanovo su se rodili i dat im je novi život, ali još uvek imaju grešnu prirodu sa kojom su se rodili. Tu staru prirodu Biblija naziva "telo". Ono i dalje želi da čini zlo i bori se protiv nove prirode. Hrišćani zbog toga moraju da žive sa stalnim sukobom između ove dve vrste prirode.
Ovo nije razlog za očajanje. Bog je dao hrišćanima Svetog Duha da bi Hristova prisutnost bila stvarna u njima. Isus Hristos je svojom smrću i vaskrsenjem pobedio greh da bi ljude oslobodio od ove sile. Vernici više ne moraju da budu robovi grešne prirode; ali ako joj se prepuste, ponovo će doći pod njenu silu i ona će vladati kao okrutni tiranin.
Hrišćani mogu povremeno poželeti natprirodni događaj kojim će grešna priroda biti trajno uklonjena. Ili mogu poželeti da Sveti Duh u njima radi na neki magičan način i da stvara automatsku pobedu nad grehom. Bog ne daje tako laka rešenja za problem greha u svetu. Sveti Duh ne ukida samo-disciplinu hrišćana. Naprotiv, on je razvija.
Potreban je veliki napor u borbi protiv greha i svaka pobeda jača karakter. Pošto su spaseni verom, hrišćani moraju da žive po veri. Ako u svojoj želji da nadvladaju greh naprave sistem pravila za sebe i za druge, mogu se naći u tome da se više ne pouzdaju u Hrista, nego da su uhvaćeni u novu vrstu ropstva. Hristos ih je oslobodio svakog duhovnog ropstva, tako da u jedinstvu sa njim mogu da žive u istinskoj slobodi koju je imao Hristos.
Ova sloboda ne znači da su slobodni obaveza prema Bogu i njegovoj Reči. Znači da su slobodni da stvaraju takav kvalitet karaktera koji poslušnost zakonu nikada ne bi stvorio.
Bog nam je dao zapovesti i zahteva da ih ispunimo, ali su one zasnovane na odnosu, a ne na zakonu. Bog je glava porodice gde vlada ljubav. On želi da ga njegova deca slušaju zbog toga što žele, a ne zbog toga što moraju.
Pravi smisao života ne nalazi se samo u otkrivanju Isusa kao našeg ličnog Spasitelja (koliko god to predivno zvučalo). Umesto toga, pravi smisao života otkriva se kad osoba počne slediti Hrist kao njegov učenik, učeći od njega, provodeći vreme sa njim u njegovoj Reči, Bibliji, družeći se sa njim u molitvi, te hodajući sa njim u poslušnosti njegovim zapovestima.
|
|
