Iskustva...

Klinički dokazi za život posle smrti su subjektivni i diskutabilni. Često je vrlo teško oceniti značaj "vantelesnih iskustava", susreta sa jakom svetlošću, dugih tunela ili anđeoskog vodstva. Teško je znati kako da se odgovori onima koji govore o privremenim pred-smrtnim vizijama raja ili pakla. Ono što znamo jeste da postoji toliko ovih vrsta iskustava da bi se mogla napraviti poveća biblioteka na tu temu. Gledano u celini, svi ovi dokazi jasno pokazuju da kako se ljudi približavaju smrti mnogi osete da ne dolaze do kraja postojanja već na početak drugog putovanja.

Ljudsko srce čezne za više od onoga što nudi ovaj život. Svako od nas prolazi kroz iskustvo koje je kralj Solomun nazvao "večnost u (našim) srcima" (Propovednik 3:11). Iako je teško znati na šta je Solomun mislio očigledno je da je mislio na neizbežnu čežnju za nečim što ovaj svet ne može da zadovolji. Praznina duše je bila ono što Solomun nije mogao da izbegne. Neko vreme je tu unutrašnju prazninu pokušao da ispuni radom, alkoholom i smehom. Svoje čežnje je takođe pokušao da zadovolji filosofijom, muzikom i seksualnim vezama. Njegovo razočarenje je raslo i tek onda kadase vratio svom uverenju u konačni sud i život posle smrti uspeo je da zadovolji svoje čežnje za značajnošću (Propovednik 12:14).

Dok neki veruju kako je nemoguće znati postoji li život posle smrti, verovanje u besmrtnost je beskonačni fenomen. Sve od piramida Egipćana pa do razmišljanja o reinkarnaciji Nju Ejdža, ljudi svih vremena i mesta u istoriji su verovali da ljudska duša preživljuje smrt. Ako ne postoji savest iil smeh ili žaljenje posle groba onda je život prevario gotovo svakoga počevši od Egipatskog faraona pa do Isusa iz Nazareta.

Večni Bog

Biblija imenuje Boga kao izvor besmrtnosti i Njegovu narav opisuje kao večnu. Takodje, Pismo kaže da nas je Bog stvorio slične sebi i da Mu je plan da na kraju poželi dobrodošlicu svojoj deci u svom večnom domu. Pismo nas takođe uči da je Bog uveo smrt u ljudsko iskustvo kada su naši prvi preci zakoračili u tamu zabranjene teritorije (1. Mojsijeva 3:1-19). Da je Bog kojim slučajem dopustio ljudskom rodu da zauvek živi u pobunjeničkom položaju imali bi beskonačnu mogućnost da se razvijemo u ponosna, egocentrična stvorenja. Umesto toga, Bog je počeo da otkriva plan koji na kraju završava večnim povratkom kući svih onih koji izaberu mir sa Njim (Psalmi 90:1, Jovan 14:1-3)

Neki su uvereni da je besmrtnost ideja koja se pojavila s Novim zavetom. Starozavetni prorok Danilo je govorio o danu kada će oni koji spavaju u prašini zemaljskoj vaskrsnuti i to neki na život a neki na večnu sramotu (Danilo 12:1-3). Autor Psalama je takođe govorio o životu posle smrti. U 73-em psalmu čovek imenom Asaf je opisao gubitak svoje vere u Boga skoro u potpunosti kada je video da zli ljudi prosperiraju a bogobojazni pate. Tada je, kaže, otišao u Božje svetište slaveći Boga i odjednom je video zle ljude kako stoje na klizavom tlu svoje smrtnosti. Sa novim uvidom u stvari priznao je: "Po svojoj volji vodiš me, i posle ćeš me odvesti u slavu. Koga imam na nebu? I s Tobom ništa neću na zemlji. Čezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka." (Psalmi 73:24-26)

Malobrojni bi optužili Isusa da je bio zao čovek i lažni učitelj. Čak i ateisti i ljudi koji pripadaju nehrišćanskim religijama obično se prema Isusu odnose sa poštovanjem i uvažavanjem. Isus nije bio nejasan ili nedefinisan o realnosti Njegovog daljnjeg prisustva na zemlji nakon smrti. Rekao je: "I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu." (Matej 10:28)

Isus je obećao raj pokajničkom razbojniku koji je umirao odmah do Njega. Takođe je spomenuo Dolinu sinova Enomovih - prljavo smetište izvan Jerusalima kao simbol onoga što očekuje one koji insistiraju na riskiranju Božjeg suda. Po Isusu, suočavanje sa životom posle smrti je najvažnije životno pitanje. Na primer, On je rekao da ako te oko zadržava dalje od Boga, imaš razlog da se oslobodiš tog oka. "... bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni." (Marko 9:47)

Hristovo vaskrsnuće

Ne postoji bolji dokaz postojanja života posle smrti nego sto je vaskrsenje Isusa Hrista. Stari zavet je prorekao Mesiju koji će pobediti greh i smrt za svoj narod (Isaija 53; Danilo 9:26). Svedočanstvo Isusovih sledbenika je bilo da je On upravo to i uradio. Dobrovoljno je umro u rukama dželata, bio pokopan u posuđeni grob, a onda, tri dana kasnije, taj grob je ostavio praznim. Svedoci kažu da su videli ne samo prazan grob već vaskrslog Hrista koji se pojavio stotinama ljudi tokom 40 dana pre nego sto se uzneo na nebo (Dela 1:1-11; 1. Korinćanima 15:1-8).

Verovanje u život posle smrti je izvor lične sigurnosti, optimizma i duhovnog poboljšanja (1. Jovanova 3:2). Ništa ne nudi više hrabrosti od uverenja da postoji bolji život za one koji koriste sadašnjost da bi se pripremili za večnost. Verovanje u neograničene mogućnosti večnosti je pomoglo mnogima da naprave konačnu žrtvu u svom vlastitom životu u ime onih koje vole.

Njegovo verovanje u život posle smrti omogućilo je Isusu da kaže: "Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?" (Matej 16:26). Ta istina je pokrenula hrišćanskog mučenika Džima Eliota (Jim Elliot), kojeg su 1956. godine ubili Auca indijanci, da kaže: "Nije glup onaj koji daje šta ne može da zadrži kako bi dobio ono što ne može da izgubi."

Ako vidiš dokaze za život posle smrti, seti se da u Bibliji piše da je Hrist umro kako bi platio cenu za naše grehe i da će svi koji veruju u Njega primiti dar oproštenja i večni život. Spasenje koje Hrist nudi nije nagrada za bilo kakva nastojanja već dar svima onima koji Mu u svetlu dokaza poveruju.

Upoznaj Boga...