• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Istorija čovečanstva priča je o ljudskim nebrojenim pokušajima da se ostvari blagostanje sveta. Nastojanja su bila i ostala mnoga da se svest ljudskog bića podigne na nivo koji bi to mogao da omogući. Nada mnogih sistema koji su vladali svetom propala je zbog činjenice da ljudska priroda, sama u sebi, nema kapacitet potreban da bi se taj san ostvario. Ljudski rod uvek dolazi do tačke kada sav dobri kapacitet koji u nama postoji nije dovoljan da se pređe preko one "čarobne granice", koja je do sad bila, i ostaće nam neprelazna, sve dok je pokušavamo preći bez pomoći Stvoritelja. Zato je, u ovom procesu, toliko značajno napomenuti da, iz biblijske perspektive, čovekova (ne)sposobnost nije i jedina mogućnost koju ljudski rod ima na raspolaganju za ostvarivanje ovog sna u budućnosti. Zlo i zloupotreba vlasti neće imati poslednju reč! Čovek nema vlast da uništi svet koga je Bog stvorio! Ljudska reč nije bila prva i neće biti poslednja. Jer onaj koji je Alfa, on je i Omega! Onaj koji je sve stvorio ima vlast da sve povrati u red, da ostvari prvobitnu zamisao, jer sve je njegovo vlasništvo, njemu sve pripada, njegova je sva sila i vlast i na nebu i na zemlji.

"Onda će doći kraj, kada (Hristos) preda kraljevstvo onome koji je Bog i otac, pošto ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu." (1. Korinćanima 15:24).

Kraj je početak! Gde je sve počelo tamo će sve i da završi - kod Boga!

"Zatim videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više ne beše. I videh sveti grad, nov Jerusalim, kako silazi od Boga s neba, opremljen kao nevesta ukrašena za svog zaručnika. I čuh silan glas s neba da govori:'Evo šatora Božjeg među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima. On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade'. I onaj što sedaše na prestolu reče: 'Evo sve novo tvorim'. I reče: 'Napiši jer su ove reči istinite i verne'. I reče mi: 'Svrši se! Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak...'" (Otkrivenje 21:1-6).

Pre definitivnog završetka ovozemaljske istorije i poretka koji trenutno postoji, Bog ima iznenađenje - ogromno iznenađenje za ovaj svet! Pre nego se sve "preseli u Nebo", sadašnji sistem zauvek nestane, i ljudski se rod susretne sa Stvoriteljom, čovečanstvo će doživeti još jednu renesansu, daleko silniju i većih razmera od svega što je do sada viđeno.

"Hodite i vidite dela Gospodnja, čudesa što učini na zemlji! Do kraja zemlje ratove prekide, te luk prebi i koplje salomi, i ognjem kola bojna sažeže. 'Utolite', reče, 'i priznajte da sam Bog. Ja narodima vladam.ja nad zemljom vladam.'" (Psalam 46:9-11).

Svet bez ratova, da li je to dogledna stvarnost ili san i utopija? Istorija skoro da ne poznaje duže vremenske periode bez rata. Razoružavanje je proces bez završetka, gledano ljudskim očima. Ipak, i to će biti stvarnost na ovoj zemlji i u okviru ljudske istorije.

"Doći će u toku vremena... Mnogim će narodima on sudija biti... Od mačeva svojih raonike će skovati, od kopalja svojih srpove, neće vile narod mač na narod dizati, i neće se vise ratu učiti." (Mihej 4:1, Mihej 4:3).

Proces uspostavljanja Božijeg prvobitnog reda pripada procesu obnove svega što je Bog stvorio, a što je poremećeno ljudskim padom u greh. U tom će periodu sve ono što pripada snu ljudske rase da postane stvarnost. Božija namera je da to ostvari u saradnji sa krunom svoga stvorenja - čovekom. Kada se sam podvrgne Božijem autoritetu, čovek će doživeti potpuno oslobađanje potencijala koga je Bog u njega stavio, te će moći da upravlja stvorenjem na način na koji je Bog od samog početka i zamislio. Posledice toga će biti vidljive i osetljive - ceo svet će zakoračiti u novi period i novu dimenziju života ljudskog roda. Božanski red će biti uspostavljen na zemlji, u prirodi i međuljudskim odnosima.

"Vuk će sa jagnjetom zajedno boraviti i panter će s jaretom ležati; tele, lavić i gojna stoka zajedno će biti, i malo će dete njih voditi. Zajedno će krava i medvedica pasti, i zajedno mladi ležaće njihovi, i travu će lav i vo da jedu. Dete koje sisa kod rupe će zmijine igrati, dete tek odbijeno u rupu će ruku svoju zmije vasilinske pružiti. Niti će kvara niti štete biti na svoj svetoj gori mojoj; jer će zemlja biti puna poznanja Gospoda kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva. U to vreme grana Jesejeva biće kao barjak narodima; narodi će k njemu se okrenuti i stan njegov biće slava." (Isaija 11:6-10).

Vlast i sila su uvek bile samo kod Boga. Njegova namera sa dodeljivanjem vlasti čoveku bila je da čovek zajedno sa njim može da upravlja svetom koga je on stvorio. Istu nameru Bog je imao sa anđelima kojima je delegirao deo svoje vlasti. Korišćenje vlasti, bez čovekovog odnosa sa Bogom, bez čovekove zavisnosti od Boga, vodi samo u jednom pravcu - zloupotrebe vlasti i nezamislivih posledica koje ta praksa nosi u sebi.

Isusova poruka je nedvosmislena - unutrašnjost ljudskog bića je problem! Nikakve spoljašnje promene ne mogu temeljno izmeniti ljudsku prirodu, a samim tim ni ovaj svet.

Jovan 8:24 kaže: "... Jer ako ne verujete što sam ja, umrećete u gresima svojim", a u Jovanu 15:5 Isus dodaje i drugu važnu istinu: "... jer bez mene ne možete ništa činiti."

Jezikom Svetog pisma - čovek nije u stanju promeniti sebe, samim tim ni ovaj svet. Bez svog Stvoritelja čovečanstvo nema nikakve perspektive. Ali, Biblija ima još nešto da kaže u vezi toga:

"A Isus pogledavši na njih reče: ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer sve je moguće Bogu." (Matej 19:26).

Drugi prevod kaže: "Ljudima je nemoguće, ali sa Bogom, sve je moguće!"

Čovečanstvu koje računa jedino sa svojim ljudskim snagama, a ne i sa Stvoriteljom, drugačiji, bolji svet, zauvek će ostati samo san. Još gore, postaće sličan paklu. Ali, zajedno sa Bogom taj san može da postane stvarnost. Ova Isusova izjava je u kontekstu njegovog razgovora sa bogatim mladićem koji želi znati kako da dobije spasenje i večni život. Pošto mu je bogatstvo bilo glavni oslonac u životu nije ga se hteo odreći i to je bila glavna prepreka da ude u novi, drugačiji i smisaoniji život i nasledi večni život. Čovečanstvo je slično ovom bogatom mladiću - naše teze u vezi porekla života su nama toliko bogatstvo i pouzdanje, da nismo u stanju da ih stavimo po strani i damo mogućnost Božijem rešenju - Isusu Hristu, koji je odgovor na sve dileme čovečanstva. Isus Hristos je jedini koji čoveka i ljudski rod može da izvede iz začaranog zlog kruga. Jedini on je rekao: "Ja sam put i istina i život" (Jovan 14:6).

On nije jedan od puteva, niti svi putevi vode k Bogu. Isus Hristos je Put! On nije jedna od mogućih teorija koje pokušavaju doći do istine - ON je Istina! Isus Hristos nije duhovna metoda koja može poboljšati kvalitet života - ON je Život!

Dakle, lek postoji, ali još nije u dovoljnoj meri svrstan među mogućnosti sa kojima svet računa, niti ga svet smatra interesantnim. Vekovima svet u svojoj pobuni protiv Boga pokušava proizvesti mesije i spasitelje u obliku ideologija, sistema i osoba. Tokom dosadašnje istorije ljudskog roda niko i ništa nije došlo ni blizu bilo čega što bi ličilo na rešenje. A Božija ponuda je još tu: "Ako vas dakle Sin oslobodi, bićete u istini slobodni" (Jovan 8:36). Isus Hristos, njegova smrt na krstu - za oslobođenje od vlasti greha, i njegovo uskrsnuće - za oslobođenje od vlasti smrti, jeste temelj čovečanstvu za novi život i novi način međuljudskih odnosa i čovekovog odnosa prema prirodi.

Čovečanstvo još uvek drži zatvorena vrata ovoj mogućnosti i prolazi kroz bezbrojna neplodna teoretisanja i hipoteze, koje nigde ne vode. "Što čovek seje to i požanje!" Čovečanstvo je upalo u zli krug i još jednom drhti pred pretnjom zla koje dolazi od nas samih. Još jednom je pretnja samouništavanja očigledna. Ali, ni ovog puta neće Božija milost i ljubav prema čovečanstvu zakazati. On će svoju ruku ispružiti još jednom prema propadajućem čovečanstvu, i kroz svoju obnovljenu Crkvu, vratiti svet na pravi put. Jer Božija namera je bila i ostala ista:

"... Svojom blagonaklonošću nam je obznanio tajnu svoje volje, koju je unapred odredio u Hristu, da je sprovede kada dođe punina vremena: da sve na nebesima i na zemlji sastavi pod jednom glavom - Hristom... da bi u budućim vremenima pokazao preobilno bogatstvo svoje milosti u dobroti prema nama u Hristu Isusu." (Efescima 1:9-10, Efescima 2:7).