5. Modeli ljudske vladavine
Danas, kao i u prošlim vremenima istorije čovečanstva, postoji elita u političkom, ekonomskom i religioznom svetu. Ako je suditi po postupcima istih, izgleda da glavni cilj nije pre svega dobrobit celoga sveta, već najčešće da se uspostavi i učvrsti vlast, kako na lokalnom planu tako i globalno. Metode koje se za to koriste nisu uvek humane i slede stari recept tipičan za takve ljude: "Cilj opravdava sredstvo".
U svemu postoje izuzetci, tako i u ovoj oblasti. Paradoksalno je da vođe sa dobrim motivima i poštenim metodama rada ne naiđu uvek na srdačnu dobrodošlicu u krugovima iz kojih dolazi vlast. Mnogi od njih osvoje simpatije naroda, a to već samo po sebi stvara zavist kod konkurenata. U zavisti se rađaju najperverznije metode borbe među ljudima koji su gladni i žedni vlasti. Ubistva i misteriozna nestajanja ljudi objašnjavaju koliko su jake negativne sile u tom sistemu, i kako se te destruktivne sile, putem zavisti i drugih spomenutih osobina ljudske prirode, brzo oslobode na štetu celog čovečanstva.
"Sve sam ovo video, i upravio sam pažnju srca svoga na sve što se pod suncem radi. Ima i vreme kad čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini." (Propovednik 8:9).
"... što se događa pod suncem u vreme kad čovek vlada nad drugima na njihovo zlo", kaže jedan drugi prevod.
Poslovica kaže da "riba od glave smrdi". Pitanje vođa, i njihovog shvatanja vlasti i njene upotrebe veoma je važno.
"Ima još jedno zlo koje sam pod suncem video, kao što je greška što dolazi od onoga koji vlada: Ludost zauzima vrlo visoke položaje, a ima i bogatih (plemenitih) koji na niskom mestu sede." (Propovednik 10:5-6).
Solomonovi zaključci su bili, a i danas su, aktuelni. Izgleda kao da su pisani danas, a ne pre tri hiljade godina, što potvrđuje i činjenicu da se moral u ovoj oblasti nije puno promenio. Njegovim rečima rečeno - "ništa novog pod suncem"!
Gledajući ponašanje i način vladanja današnjih vođa teško je ne primetiti da nešto nije u redu. Ako ljudi koji na svetskoj pozornici pregovaraju o miru istovremeno ubijaju svoje konkurente i planiraju ratove, ludost zauzima visok položaj! Ako ljudi koji na svetskoj pozornici govore o borbi protiv siromaštva, a istovremeno potkradaju siromašne sistemom koga su stvorili na svoju korist, onda ludost zauzima visoko mesto. Ako te iste vođe govore o borbi protiv bolesti i epidemija, a nisu voljni spustiti cene lekovima koji se proizvode u firmama u kojima oni imaju svoje akcije, onda je ludost na visokom položaju među ljudima.
Brilijantna retorika i sjajne titule, elegantna odela i fantastične kancelarije, nisu nikakav dokaz moralnog napretka ljudi. Isus opisuje vođe svog vremena drastičnim rečima:
"Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, a pretvarate se dugim molitvama... koji čistite spolja čašu i tanjir, a iznutra ste puni grabeži i nezasićenosti... što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i zloće..." (Matej 23:14, Matej 23:25-28).
Ova istina ne odnosi se samo na vođe. "Spolja gladac, iznutra jadac" je žalosno stanje sveta. Nepromenljivost ljudskog bića i njegove prirode je očigledna tokom cele istorije čovečanstva. Bolji svet je uvek bio posledica promene čovekove nutrine. Eskalacija zloupotrebe vlasti u svetu postaje sve očiglednija. Uvek su postojali pojedinci i grupe koji su svoju ekonomsku, političku i religioznu moć koristili da bi vladali drugima. Današnja slika se ne razlikuje puno, osim, opet u kvantitativnom smislu. Ovaj se trend osim toga razvija u tom smislu, da se ti pojedinci međusobno nalaze i udružuju radi zaštite svojih zajedničkih interesa. Da tragedija bude još veća razvoj ne staje tu. Smatrajući se, zbog svoje ekonomske moći, elitom i "mozgom" ovog sveta, ovi ljudi shvataju preuzimanje vlasti u svetu kao potpuno normalan i opravdan potez. Sve to pod parolom da ovakav razvoj služi napretku i dobrobiti i danas najtraženijoj stvari - sigurnosti sveta.
Posmatrajući ovaj razvoj, u perspektivi "razvoja" moralnog stanja ljudskog roda tokom istorije, nije neosnovana pretpostavka da je pred nama period u istoriji čovečanstva kada će manifestacije zloupotrebe vlasti imati neshvatljive dimenzije i posledice. Vredno je imati u mislima i Isusove reči u pogledu ovakvih ljudskih inicijativa: "Svako kraljevstvo koje je protiv sebe razdeljeno propada, i nijedan grad ili dom koji je protiv sebe razdeljen ne može se održati." (Matej 12:25). U krugovima u kojima vlada pohlepa za vlašću nema mesta zakonu ljubavi. A gde nema mesta za ljubav tamo nema mogućnosti opstanku.
PIRAMIDALNA VLAST
Praksa koncentracije sile i vlasti u jednom vladaru potiče od davnih vremena i ukazuje na čovekovu težnju da se domogne božanskog trona i nezavisnosti od krajnjeg autoriteta i vere da postoji Stvoritelj kome je svaki čovek odgovoran. U paganskim koncepcijama postanka sveta postoji ideja o iskonskoj planini, koja se prva pojavila iz haotičnih vođa i smatra se "pupkom zemlje", centrom sveta i tačkom u kojoj se dodiruju nebo i zemlja. Takvo mesto smatralo se prikladnim za prebivanje vladara sveta - kralja, kome su se pripisivale osobine božanstva.
Vavilonska kula je smatrana takvom tačkom na zemlji. Penjući se stepeništem kule došlo bi se do "bab-el"-a, Božijih vrata, ulaska u hol božanstva. Ovaj koncept bio je povezan sa službom i ulogom kralja, koji je bio centar harmonizacije države i univerzuma, ujedinjenje božanskog i ljudskog, kralj-bog.
Dvorci tih vladara su građeni na poseban način da bi tako bili oličenje "božanskog sistema" koji je kralj stvarao oko sebe. Faraoni u Egiptu su smatrani otelovljenim božanstvima i građenjem palata i piramida su želeli da manifestuju silu, vlast i besmrtnost, osobine koje su im bile pripisivane. Medijci su gradili kraljevsku prestonicu Susan persijskom kralju. Sama kraljevska palata građena je u sedam krugova, svaki od njih u posebnim bojama, a šesti i sedmi krug su bili obloženi srebrom i zlatom. U samom centru sedmog kruga sedeo je kralj - "dobrotvor", "spasitelj", onaj "koji se pojavljuje u obliku boga". Kralj Navuhodonosor je bio jedan od vladara koji je zabranio obožavanje bilo koga drugog osim njega kao vladara i boga. Ova ideja i praksa se učvrstila i u drugim delovima tadašnjeg sveta. Aleksandar Veliki, i posle njega Rimsko carstvo, prihvataju i uvode ovu kultnu ceremoniju i praksu u svojim carstvima. Ovaj paganski sistem je bio temeljni kamen filozofije i prakse Rimskog carstva. U Rimskom carstvu Cezar se smatrao bogom. Posle raspadanja Rimskog carstva ista praksa nastavlja u religioznim i političkim krugovima sveta.
U sistemu koji se temelji na ovoj filozofiji, potraga za vođom koji odgovara zahtevima i nadanjima čovečanstva, podobnim da se ustoliči na samom vrhu, izgleda kao jedina alternativa. Istorija čovečanstva je neprekidno traženje "super čoveka" koji je u stanju da dovede svet do carstva mira i blagostanja. Radi se o osobi koja poseduje više od obične ljudske harizme a "božanskim posredovanjem" ima i poseban autoritet.
Neophodno je u tom slučaju postaviti sledeće pitanje - ako čovečanstvo odbacuje mogućnost postojanja jednog istinitog Boga, koji se svetu otkrio u osobi Isusa Hrista, koja "božanska sila" u tom slučaju posreduje/delegira božansku dimenziju kralju, koji time postaje "kralj - bog"?
Odgovor je zapisan u Bibliji, u samom početku, da iza te ponude stoji onaj koji je prvi pokušao da postane više od stvorenja, i da bude Bog. Sam Sotona je u tim slučajevima posrednik tih "božanskih osobina", kako bi palog čoveka zabludom doveo do ostvarenja njegovog lažnog obećanja - "bićete bogovi". U vremenima dubokih svetskih kriza potreba za ovakvim vođom je uvek posebno izražavana. Svesno ili nesvesno, osobe koje prihvate model "piramide" dolaze i pod uticaj sila koje vladaju u tom sistemu. Koje vrste sila su prisutne u tom sistemu najbolje svedoči način čovekove vladavine u dosadašnjoj istoriji ljudskog roda.
Razumevanjem prirode sile i vlasti, kao i ljudskog bića koje je opterećeno konfliktom između dobra i zla u sebi, može da se dođe do uvida koliko je velika opasnost primenjivanja sile i vlasti u sklopu piramidalnog sistema, i kakve katastrofalne posledice ta praksa ima po čovečanstvo. Ovaj model vlasti je tokom istorije ljudskog roda, manje više, bio i ostao vladajući model. Taj model omogućuje koncentraciju vlasti do totalitarnih dimenzija, u sklopu jedne elitne grupe, i formalno u rukama jedne osobe. Takva filozofija vođstva i primene vlasti je i dalje kamen temeljac sistema koji omogućuje zloupotrebu vlasti i sile u svetu, bilo da se radi o ateističkim ili religioznim krugovima. Koncentracija vlasti i pripisivanje krajnjeg autoriteta jednoj osobi, vodi u najvećem broju slučajeva, mogli bi reći neizbežno, u zloupotrebu istih, bilo da je u pitanju svesna zloupotreba ili nesposobnost da se vlast i autoritet primenjuju na ispravan način.
"Model piramide" nije Božija ideja, i u svojoj krajnosti može da završi samo na način koji je suprotan Božijoj zamisli - vladavinom Anti-Hrista.
Ozbiljnost neispravnosti ovog sistema još je veća ako se podsetimo da je čovečanstvo uvek bilo u potrazi za osobom koja bi svojim "božanskim osobinama i sposobnostima" mogla popuniti vakum stvoren odbacivanjem Boga, ili zameniti nevidljivo božanstvo nekom vrstom "zlatnog teleta", vidljivog božanstva. Cilj toga je da čovečanstvu Bog na kraju i ne bude potreban, već da čovek sam bude bog. Model "piramide" temelji se na toj zamisli. Ovom zamkom i prevarom Sotona je otvorio put mogućnosti njegove vladavine nad ljudskim rodom. Biblija kaže da je on vladar ovog sveta i da je ceo svet u njegovoj vlasti (1. Jovanova 5:19). Ovo ne znači da Sotona vlada Božijim stvorenjem. On vlada unutar sistema kome je on autor, koga je ponudio čoveku i po kome čovečanstvo i danas funkcioniše.
Biblija konkretno opisuje dolazeći scenario tog procesa. Žalosno i strašno je da će svet doživeti još gore očitovanje zla. Apsolutno zlo - sam Sotona, će se očitovati kao kulminacija zla i zloupotrebe vlasti i sile, u osobi Antihrista. Božija reč govori o periodu na zemlji, koji će prethoditi Božijem potpunom preuzimanju vlasti, kada će svet u svom ustrajnom odbacivanju Boga, doživeti vladavinu zla pod vođstvom samoga Zloga.
"... jer najpre treba da dođe otpad, i da se pojavi čovek bezakonja, sin pogibli, protivnik koji se uznosi iznad svega sto se zove Bog ili se obožava, da će čak u Božijem hramu zasesti i proglasiti sebe Bogom." (2. Solunjanima 2:3-4).
Period vladavine Antihrista će biti kulminacija zloupotrebe vlasti, manifestovana kroz ljudsku osobu - inkarnaciju Sotone. Karakteristike te vladavine su potpuna manipulacija i kontrola celokupnog čovečanstva putem sistema piramide, vođenim od strane jednog čoveka. U tom će se periodu očitovati najstrašnije posledice čovekovog otpadništva od Boga. Čovečanstvu će u tom periodu biti otkriveno da čovek nije svoj, nezavisni gospodar, i da kada je Bogu rekao svoje "ne", ujedno je rekao i svoje "da" drugoj strani - Sotoni. Time će Sotonina želja za jedno kratko vreme biti ispunjena, da kroz čoveka, koga je svojom laži prevario, postane i fizički "bog" ovoga sveta.
Reč "anti" ima dvostruko značenje - protiv i umesto. Umesto nečeg i nekog drugog, biti na mestu koje pripada drugom. Ova tvrdnja se temelji na celokupnom Biblijskom izveštaju o čovekovom neispravnom načinu upotrebe delegirane vlasti. Ona je ujedno i najozbiljniji povod za proveru opravdanosti sistema u kojem se krajnja vlast i autoritet u upotrebi sile daje jednoj osobi - "vladaru na vrhu piramide".
DEMOKRATSKA VLAST
U takozvanom "slobodnom svetu", što je danas po shvatanjima mnogih isto što i "zapadni svet", demokratija važi za najprikladniji oblik po kome se društvo može organizovati. Pošto se radi o dobru celine, celina mora imati mogućnost da se izjasni. Demokratija u svom lepom teoretskom ispovedanju daje "sve mogućnosti" osobi da kaže svoje mišljenje i time utiče na razvoj situacije. Neko bi to još snažnijim izrazom formulisao rečima - "sila/vlast dolazi od naroda". Narod svojim izborom vlada! Time se takođe potvrđuje da je svaka ličnost podjednako važna i vredna, a to bi trebala biti i sama srž humanističkog društva. Posmatrajući deo sveta koji tvrdi da primenjuje demokratski sistem teško je ne biti ironičan. Očigledno je da se i u tom sistemu primenjuju metode koje demantuju teoriju. Nepravedno bi bilo ne reći da određena sloboda mišljenja postoji, kao i mogućnost da se na odluke (neke i donekle) praktično može uticati.
Ovaj model vlasti dobio je poprilične dimenzije i u crkvama, naročito u zapadnom svetu. Problem je u tome da Crkva Isusa Hrista nije organizacija koja se zasniva na principima i vrednovanjima sistema ovoga sveta. Crkva Isusa Hrista je takve prirode da nijedan model ljudske vladavine nije prikladan da se primenjuje u Crkvi. Vladavina u Hristovoj Crkvi pripada njenom vlasniku - Isusu Hristu, a sve službe u Crkvi jesu služećeg i nadgledajućeg karaktera, a ne vladajućeg. U Hristovoj Crkvi odlučujući momenat nije u tome šta većina misli, već šta je Božija otkrivena volja. U skladu sa tim najvažnije pitanje je koliko je ideologija vođe i celine u skladu sa Božijom voljom.
Najveća zapovest dana Crkvi odnosi se na služenje i ljubav, a ne na silu i vladavinu bilo koje vrste, kada su u pitanju međuljudski odnosi.
U biblijskim izveštajima o donošenju odluka govori se terminima iz kojih se jasno vidi da se radi jednostavno o razumevanju Božije volje od strane pojedinca i grupe, a ne da je inicijativa u rukama čoveka. Zbog toga, iako ljudski govoreći, demokratija ima svojih prednosti nad ostalim sistemima, ni ona nije sistem koji garantuje čovečanstvu "raj na zemlji". Čovekov poziv nije prevashodno da izrazi svoju volju, nego da manifestuje Božiju volju u svojim odnosima sa drugima. Zbog čovekove grešne prirode, demokratija može u krajnosti biti sistem u kome se ostvaruje poslovica - "kol'ko ljudi - tol'ko ćudi". Pošto je Božija volja samo čovekovo dobro, tvrdnja, da je najbolji sistem onaj u kome se primenjuje Božija volja, nije ni preterivanje, a ne bi trebala biti samo utopija. Čovekova prava sloboda je jedino u čovekovom življenju po Božijoj volji! Stvoritelj je stvorio ljudsko biće slobodnim i za život u slobodi. Ograničenja sa Božije strane nisu umanjivanje ljudske slobode, već zaštita za ljudski rod.
Za informacije kako i gde da naručite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se na: .
