11. maj
I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih i uznošaše se na nebo. A oni mu se pokloniše... (Lk. 24,51-52)
Takvi smo mi! Činilo bi nam veliko zadovoljstvo da znamo kako je to bilo kada je Isus bio vaznesen u nebo. Ali kao da Biblija namerno ne želi da opiše sve pojedinosti. Jer, taj isti Luka, koji je napisao reči ovog teksta, u nastavku, u Delima apostolskim, je to izrazio rečima: "A oblak ga je uzeo pred njihovim očima". Zašto li Biblija opisuje ovaj uzbudljivi događaj sa tako malo detalja. Mislim zbog toga, da ne bi neko postavljao pitanja: "Kako se uzneo na nebo?" nego "Ko je taj, koga je Bog tako uzvisio?" Zato učenici, odmah posle Isusovog vaznesenja, nisu pitali, kako se to dogodilo, već je napisano: "A oni mu se pokloniše". Sada potpuno shvataju, da je Sin Božji među njima. Bili su samo ispunjeni užasom i radošću Božjim sinovstvom Isusa Hrista.
Jednom sam prisustvovao velikom omladinskom skupu. Bilo je tamo izrečeno mnogo lepih propovedi. Najsnažniji utisak je bio, tek kada je veliki skup gromko zapevao: "Kakav je to Gospod! Kakav je to Gospod! Služiti Njemu, kakva je to služba!" Tako bi mogla da glasi i radosna poruka učenika na dan Vaznesenja. I od tada, crkva Isusa Hrista ne prestaje sa pesmom: "Kakav je to Gospod". Verujuća crkva ne prestaje u svom oduševljenju sa hvaljenjem Gospoda. Kada vidi svog Gospoda na krstu, kako slavno ustaje iz mrtvih, kako se vraća svom Ocu, tada uvek odzvanja: "Kakav je to Gospod!" Prizivati Ga, klanjati Mu se, to je najispravniji stav prema Njemu.
Gospode! I mi želimo da pripadamo onima, koji Te hvale pesmom. Amin