21. novembar
No imam na tebe, što si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle otkuda si spao, i pokaj se, i prva dela čini. (Otk. 2,4-5)
Čudno je, da Biblija misli sasvim drugačije nego mi. Ovde je Otkrivenje, poslednja knjiga u Novom zavetu. U zastrašujućim slikama nam govori o strašnim Božjim sudovima koji očekuju otpao i bezbožni svet. Kada bi takvu knjigu napisao čovek kao mi sa sigurnošću, da ovi Božji sudovi moraju jednom da dođu, tada bi sasvim sigurno počeo osvrtom na prošla vremena i postavio dijagnozu sveta i ponudio prikaz o njegovoj pokvarenosti.
Jovanovo Otkrivenje to čini sasvim drugačije. Želi da da svedočanstvo o Božjim sudovima nad bezbožnim čovečanstvom, ali počinje time, što govori o gresima Božje dece, otkrivanjem verujućih učenika Isusovih. To je gorka istina za nas. Veoma je lako gledati "na brvno u očima sveta" ali otkrivati "iver" u vlastitim očima!? Ne može se čitati Jovanovo otkrivenje a da se ne izbegne unakrsna paljba osude. Sam Isus ovde govori o osnovnom grehu Božje dece: da više nemaju onakvu ljubav, kao na početku. Šta to znači? To je ljubav Gospoda Isusa prema nama. "On je prvo ljubio nas" govori Biblija. Njegovom ljubavlju, dokazanom na krstu, sve počinje. A njegovo traženje nas izgubljenih, to je nastavak. Da li je moguće to napustiti - ostaviti? Očigledno da je moguće... Vratimo se Njemu i Njegovoj velikoj ljubavi.
Gospode! Pokaži nam svoju ljubav i time, da ćeš nam pokazati u čemu grešimo. Amin