SionT mobile

Juče: 2. januar
Jošte načini oltar kadioni... I neka kadi na njemu Aron kadom mirisnim; svako jutro... (2. Moj.30,1-7)

Svetinja, o kojoj ovde Bog govori, odavno je zaboravljena. Aron je umro. Dok dim sa kadionice još uvek svakog jutra diže prema nebu. Jer u slikovitoj reči Biblije kadionica je slika molitvi dece Božje. Često zaželim, da bar na trenutak vidim grad kako ga Bog vidi. Šta se tu uzdiže prema nebu: nemir, gužve, psovanje, grdnje i prljavština. U očima Božjim sve to sigurno izgleda kao tama. Ali gle ovim tamnim kađenjem se probija prema Božjem tronu miris prijatnog kađenja. I kada ne bi mogao i ne bi hteo da vidim taj taman oblak nad gradom - ipak bi moje oči želele da ugledaju taj dobri oblačić kadionice, koji se diže iz usta i srca dece Božje.

"Svakoga jutra" rečeno je o Aronovoj žrtvi paljenici. Božja deca, koja znaju da su kroz krv Isusovu iskupljena za Boga, ne mogu tek tako jednostavno da "ulete" u novi dan. "Svakog jutra" trude se da svoju žrtvu paljenicu u obliku zahvalnosti i hvaljenja šalju prema Božjem tronu. Sada treba reći još i ovo: ovde je reč o tajni jedne utešne istine. Aron je bio prvosveštenik starozavetnog Božjeg naroda. On je praslika, Isusa, našeg Spasitelja. A ovaj prvosveštenik donosi "svakog jutra" pred nebeskoga Oca žrtvu paljenicu zagovaranja za decu Božju. "On je na desnoj strani Božjoj i moli za nas."

Gospode! Zahvaljujemo Ti, da nas nisi zaboravio. Amin

<Naslovna

^Vrh strane