Juče:
19. novembar
Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. (Mt. 4,17)
Pokajanje - to se razlikuje od onog šta ljudi pod tim pojmom podrazumevaju. Da li je to kajanje, kada ljudi žele sami sebe da opravdaju? Objasniće nam to primer. Čovek stoji pred sudom zbog teške krivice. Brani se kao lav ne bi li se nekako izvukao iz nevolje. Sve poriče. Sve postavlja u najlepše svetlo. Tako radimo i mi pred svetim Bogom. Ko želi da bude okrivljen?
Imam u svojoj biblioteci sabrane propovedi slavnog bečkog propovednika Abrahama a Sankta Klara iz 1708. godine. Prosto me užasava divljenje, kako je sa prisustvom duha i originalno dizao glas protiv greha svoga vremena. A hiljade ljudi koji su ga slušali su se tim slučajem samo zabavljali. Živo probuđenje to nije izazvalo. Nešto slično nije poruka Biblije kada govori o pokajanju i zaista je potrebno da obratimo pažnju šta nam o tome kaže. Pokajanje ne počinje našim delima, već onim, šta je učinio Bog. Njega boli naše prevrtljivo i nepravedno ponašanje. Zato je poslao svog Sina, Gospoda Isusa Hrista, koji je dozvolio da bude razapet na krstu, kao žrtveno jagnje. On je uzeo naše grehe na sebe... Bog je za nas izvršio ovo spasiteljsko delo, bez kojeg niko ne bi mogao da izvrši čin pokajanja. Zato moramo da shvatimo da je osuda zbog nas izvršena nad Isusom na Golgoti. A mi smemo bez straha da priznamo svoje grehe i da se obratimo.
Gospode! Daj, da u svetlu Tvoje milosti, učinimo pokajanje. Amin