12. maj
"Jer, kad sve to imate i to se umnožava, ne čini vas lenjima i besplodnima..." 2. Petrova 1,8

NAVIKNI SE DA NEMAŠ NAVIKE

Sticanje navika je svestan proces. Svesni smo da stičemo vrline, da postajemo strpljivi i istinski pobožni, ali to je samo jedan stepen. Čim se tu zaustavimo, postajemo oholi glumci. Sa navikama ćemo dobro postupiti ako ih utapamo u Hristovom životu koji je u nama, sve dok navika ne postane toliko uobičajena da nismo ni svesni da je imamo. Naš duhovni život se neprekidno okreće prema nama samima čim ne dodajemo nove kvalitete. Ali kada to činimo, na kraju će naš odnos biti vrlo jednostavan.

Možda je tvoj bog neka lepa hrišćanska navika, recimo, navika molitve u određeno vreme, ili navika čitanja Biblije. Obrati pažnju na to i videćeš kako Gospod remeti tvoju naviku čim počneš da je obožavaš umesto onoga za koga navika stoji. "Ne mogu to baš sada da uradim. Molim se. To je moj tihi čas sa Bogom." Ne, to je čas sa tvojom navikom. Nedostaje ti nešto kvalitetno. Pronađi nedostatak, pa potraži priliku da se vežbaš i kvalitet dodaš pravoj navici.

Ljubav znači da nema vidljive navike, stigao si do tačke gde se navika izgubila, pa u praksi činiš stvari prirodno, skoro nesvesno. Ako si svesno posvećen, zamišljaš da postoje izvesne stvari koje verovatno ne možeš da uradiš, da postoje određeni odnosi u kojima nisi nimalo jednostavan. To uvek znači da valja nešto pridodati. Jedini pravi ne ovozemaljski život živeo je Gospod Isus, a gde god da se nalazio, bio je sa Bogom kod kuće. Da li postoji neko mesto gde nisi kod kuće sa Bogom? Dopusti Bogu da prodre u te određene prilike, pa zadobiješ njega. Tada će život postati jednostavan, sličan životu deteta.

Juče - propušteno
<Naslovna