Juče: 19. novembar
"A kad On dođe, dokazaće da je svet u grehu..." Jovan 16,8

A KADA ON DOĐE

Malo nas zna šta znači biti uveren u greh. Znamo za iskustvo uznemirenosti kad uradimo nešto što ne valja. Međutim, kada nas Sveti Duh uverava u greh, on briše svaki odnos na zemlji, a ostaje samo jedan jedin: "Tebi, samom tebi ja sam zgrešio" (Psalam 51,4). Ako je neko na taj način uveren u greh, on zna svom silom svoje savesti da se Bog ne usuđuje da mu oprosti. Da mu Bog oprosti, čovek bi imao jače uverenje pravde od samoga Boga. Istina, Bog oprašta, ali to oproštenje ga staje slomljeno srce u Hristovoj smrti. Veliko je čudo Božje milosti da oprašta greh, i jedino smrt Isusa Hrista omogućuje božanskoj prirodi da oprosti a da ostaje veran sebi kada to čini. Plitka je besmislica reći da Bog oprašta zato što je ljubav. Kada smo uvereni u greh, više nikada nećemo reći tako nešto. Božja ljubav znači Golgota, ništa manje. Božja ljubav je izgovorena na krstu i nigde više. Jedina osnova za Božje oproštenje je krv moga Gospoda. Tamo je zadovoljena njegova savest.

Oproštenje znači ne samo da sam spasen od pakla i opravdan kako bih stigao u nebo (nijedan čovek ne bi prihvatio oproštenje na tom nivou); oproštenje znači da mi je oprošteno kako bih stupio u ponovo stvoreno zajedništvo, u poistovećenje sa Bogom u Hristu. Čudo je izbavljenja da Bog menja mene, nesvetog u svoj sopstveni standard. Sveti Bog me stavlja u novu dispoziciju, u dispoziciju Isusa Hrista.

<Naslovna