Juče: 21. februar
"Učinila mi je nešto lepo." Marko 14,6

DA LI SI IKADA BIO VAN SEBE ZA NJEGA?

Ako ljudska ljubav ne ponese čoveka iznad njega samoga, onda to nije ljubav. Ako je ljubav uvek diskretna, uvek promišljena, uvek osetljiva i proračunata, nikada ne ponese osobu iznad nje same, onda to uopšte nije ljubav. Možda je privrženost, možda toplina osećanja, simpatija, ali u sebi ne nosi pravu prirodu ljubavi.

Da li sam ikada bio van sebe, i tada za Boga učinio nešto ne iz dužnosti, ili što je bilo korisno, niti bilo šta drugo osim činjenice da ga volim? Da li sam ikada shvatio da Bogu mogu doneti nešto što mu je vredno, ili lutam u dokolici razmišljajući o veličini njegovog izbavljenja, umesto da uradim sve one poslove koje mi je rekao da uradim? Ne neke božanstvene, veličanstvene stvari koje mogu da se beleže kao nezaboravne, već jednostavne ljudske stvari koje dokazuju Bogu da sam mu predan? Da li sam u srcu Gospoda Isusa ikada proizveo ono što je u njemu proizvelo ono što je uradila Marija iz Vitanije?

Ponekad nam se čini kao da Bog čeka da vidi da li dajemo nepovratne znakove svoje iskrene ljubavi prema njemu. Predanje Bogu više vredi od lične svetosti. Lična svetost usredsređuje naš pogled na našu ličnu belinu; veoma nam je važan način kako hodamo, kako govorimo i gledamo, plašeći se da ga nečim ne povredimo. Savršena ljubav izgoni sve to pošto smo se predali Bogu (1. Jovanova 4,18). Treba da se rešimo sledećeg stava - "da li ičemu koristim?" Shvatimo da to ni u kom slučaju i nismo. Tada smo bliži istini. Ne radi se nikada o tome da budemo od koristi, nego da samom Bogu budemo od vrednosti. Kada smo predani Bogu, On će stalno raditi kroz nas.

<Naslovna