|
H
ri¹æanstvo govori o Bogu kojeg se ne mo¾e dr¾ati na dohvat ruke. Hri¹æanstvo ka¾e da je Bog do¹ao k nama i da je uèinio ne¹to za sav ljudski rod: uklonio na¹u krivicu.
Krivica je, pored smrti, najveæi èovekov neprijatelj. Krivica izjeda èoveka iznutra. Ona je instiktivna spoznaja o tome da ti nisi ba¹ ono ¹ta bi hteo da svet veruje da jesi i da zaista nisi spreman da stane¹ pred pravednog i Svetog Boga.
Ako hri¹æanstvo nije ni¹ta vi¹e od religije, onda nije vredno papira na kojem je ¹tampan Novi Zavet. Pretra¾ite gomile knjiga o religijama, kultovima i sektama; ni jedna od njih uistinu ne tvrdi da poseduje re¹enje za problem greha i krivice.
Mnoge religijske grupe obja¹njavaju krivicu jednostavno negirajuæi njeno postojanje - uèe èoveka kako da gura glavu u pesak. U vezi sa krivicom ti sam mora¹ da stvori¹ svoje sopstveno mi¹ljenje i izbor, jer ona se tièe tvog unutra¹njeg zdravlja.
Pre svega, mora¹ analizirati èinjenice: istoriju, posebno istoriju dva velika svetska rata i na¹u dana¹njicu, koja se manifestuje u meðunarodnim igrama "¾andara i lopova" ("dobrih i lo¹ih momaka"), samo sa stvarnim oru¾jem. Ili, pogledaj bilo koje dnevne novine. Zloèini (crne hronike) nisu iza¹li iz mode. Ili, budi iskren prema sebi i obrati se sopstvenom iskustvu ili delima...
Hri¹æanstvo
nije hladna religija
Prema Vebsterovom reèniku, religija je sistem verovanja i ¹tovanja Boga... Religija je slu¾enje i obo¾avanje Boga izra¾eno kroz ¹tovanje... Religija je odanost, vernost, savestnost, svest ili uverenje o postojanju vrhunskog biæa koje pobuðuje po¹tovanje, ljubav, zahvalnost, ¾elja da mu se slu¾i i da ga se slu¹a...
Hri¹æanstvo je, bez sumnje, sve to ali i mnogo vi¹e od toga. Hri¹æanstvo poseduje snagu.
Ta snaga nije ne¹to ¹to hri¹æanin izvlaèi iz samog sebe. On zna da je istina ono ¹to tvrdi Biblija: èoveèje srce je varljivo i stalno se menja. Hri¹æaninova snaga dolazi od Boga koji je iznad njega. Religija stvara "nekog" ili "ne¹to" i prekraja to na meru koja joj najbolje odgovara. Religija proizvodi boga kojim se mo¾e tako rukovati i koji je pogodan da ga se, izmeðu nedelje i nedelje, mo¾e smestiti u noæni ormariæ. Hri¹æanstvo ne govori o takvom Bogu.
Dakle, ako ¾eli¹, mo¾e¹ hri¹æanstvo svrstati u religije. Mo¾e¹ odbiti da veruje¹ u bilo koju od njegovih neverovatnih tvrdnji. Mo¾e¹ ga svrstati meðu egzotiène prièe grèke mitologije. Mo¾e¹ ga poistovetiti sa budistièkim ili hinduistièkim bekstvom od stvarnosti. Mo¾e¹ biti "velikodu¹an" i reæi da je puno mudrosti taoizma i konfuèijanizma.
Sasvim je sporedno na koji naèin ispoljava¹ tvoje neverovanje. Posledice su iste. Ti ostaje¹ gospodar svoje sudbine. Ti Boga svodi¹ na nivo koji ti odgovara, na ne¹to ¹ta ti nikada ne postaje neprijatno. Zapravo, ti ¹tuje¹ kopiju svog vlastitog boga - sebe samog. U stvarnosti ti Bogu ka¾e¹: "Ne treba mi tvoja pomoæ." I ne dobija¹ je.
Hri¹æanstvo je ne¹to mnogo vi¹e od religije, jer svaka religija ima jednu osnovnu karakteristiku, a to je da se njeni sledbenici "trude" da naðu Boga, dosegnu ga i ugode mu sopstvenim naporima. Religije poku¹avaju da"uhvate" - shvate Boga a u hri¹æanstvu Bog sam dolazi k èoveku - nisu ljudi na¹li Boga, nego je Bog na¹ao njih. Za mnoge je ova èinjenica vrlo iznenaðujuæa, jer oni vi¹e vole svoje religijske aktivnosti, koje im omoguæavaju da sve "uzmu u svoje ruke" i da se tako oseæaju dobro i sigurno.
Biti hri¹æanin znaèi uzvratiti na sve ono ¹to je Bog uèinio za tebe. Hri¹æanski ¾ivot je odnos s Bogom, a ne religiozno stremljenje pa ipak se mnogi hri¹æani pona¹aju tako, kao da u to ne veruju. Formama i formalnostima, ritualima i zakonima, sistemima i formulama poku¹ava se hri¹æanstvo svesti na nivo religije, na neku vrstu sistema, gde dela zamenjuju veru, poverenje i predanost, a zakon je va¾niji od milosti. Umesto da se èovek odazove Bo¾joj ljubavi, on je poku¹ava dosegnuti svojim sopstvenim trudom, zavaravajuæi se da je to sposoban uèiniti.
Jedan od
mnogih puteva k Bogu?
 Danas se pod pla¹tom "¹irokoumlja" ili "verske tolerancije" prodaje prièa da je hri¹æanstvo samo jedna od mnogih religija koje vode ka Bogu. Govori se za Isusa da je bio veliki uèitelj, dobar èovek ili prorok, ali da On nije jedini put po kojem se èovek mo¾e spasiti. On nije ni¹ta veæi Bude, Muhameda, Konfuèija ili bilo kog drugog religijskog voðe.
Tvrdnja da sve religije vode k Bogu, je toliko apsurdna da u nju mogu poverovati samo ateisti. Ni jedan iskreni vernik bilo koje religije se ne bi sa time mogao slo¾iti.
Ako sve religije vode k Bogu na svoj naèin, i date su od Boga, onda se moramo zamisliti nad time kakav je to Bog. Oèigledno da On u tom sluèaju u sebi ne nosi nikakav apsolut istine i pravde, veæ pre lièi na neku zbrkanu liènost koja ne zna ¹ta hoæe i koja se stalno predomi¹lja, u svom otkrivenju èoveèanstvu, ili se sa njime okrutno poigrava.
Poznata je èinjenica da tamo gde postoje falsifikati postoji i original. Svaki falsifikat kao i original nosi u sebi peèat svog autora, na osnovu koje se mo¾e napraviti razlika izmeðu ova dva. Autoritet hri¹æanstva je veoma lako proveriti po¹to postoje èvrste istorijske èinjenice i dokazi, ali i svedoèanstva mnogih novoroðenih sledbenika Isusa Hrista.
 Upoznaj Boga...
|
[ polazna | < prethodna | sledeæa > ]
|
ISTINE I LA®I
Svaka religija ima svoje iskrene vernike i one koji su licemerni u svojoj veri; one koji su predani i ¾ive to ¹ta veruju i one koji to shvataju kao folkorni deo njihove nacije - nasleðe predaka.
Zato se ne mo¾e na osnovu jednog pojedinca ili grupice nazovi vernika neke religije, okarakterisati cela ta religija.
Èinjenica je da su ljudi veoma skloni da tokom vremena iskvare dobre stvari ili ideje. Tako je i sa religijom. Verodostojnost neke religije se proverava na njenom poèetku. Kao iskreni tragaèi za istinom, moramo se vratiti unazad ka njenim korenima i odatle je posmatrati. Jer, ako u njoj ima neèeg bo¾anskog, onda to mo¾emo naæi jedino u njenom korenu, gde je ljudi nisu iskrivili tj. zagadili svojim idejama.
Hri¹æanska vera ima svoje svoje istorijske èinjenice koje je veoma lako proveriti, kao i zapisano uèenje Isusa Hrista, koje nepogre¹ivo poput lakmus papira razotkriva prave od la¾nih hri¹æana.
|
Biti poput Hrista - to znaèi biti hri¹æanin. (Pen)
|
MNO©TVO
ISTORIJSKIH ÈINJENICA
Mnogi se èesto pitaju: Kako mogu znati da je hri¹æanstvo istinito?
Tvrdnje hri¹æanstva se mogu lako proveriti, jer je ono istorijska religija. Zasniva se na ¾ivotu, smrti i vaskrsenju Isusa Hrista. Postoji obilje èvrstih istorijskih èinjenica. Evo samo jedan primer:
Tacit je bio Rimski istorièar, i 112. godine nove ere guverner Azije. Bio je zet Julija Agrikole koji je bio guverner Britanije 80-84. godine. Pi¹uæu o Neronovoj vladavini, Tacit aludira na smrt Hristovu i postojanje hri¹æana u Rimu:
"Ali ni ljudski napori, ni careve vrline, ni obredi oèi¹æenja nisu izbrisali sramotu, nisu prekinuli prièe da je po¾ar zapaljen po nareðenju. Da stane na put glasinama, Neron pronaðe krivce i poène ih ka¾njavati probranim mukama. To su bili omra¾eni ljudi zbog zlodela koja su èinili, a koje narod nazva¹e hri¹æani.
Ime su dobili po Hristu koji je za vreme Tiberijeve vladavine pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata; potisnuto samo za kratko, ovo gnusno praznoverje izbilo je i pro¹irilo se ponovo, ne samo po Judeji, gde se to zlo rodilo, veæ i u Rimu, gde se stièu i neguju sve moguæe sramne stvari i gadne vere sa svih strana sveta. Najpre su pohvatani ljudi koji su ispovedali tu veru, a zatim su oni potkazali èitavo mno¹tvo drugih. Njima nije dokazana toliko krivica za podmetanje po¾ara koliko mr¾nja na ljudski rod.
Pogubljenje hri¹æana slu¾ilo je ostalima za zabavu; oblaèili su ih u ko¾e divljih zveri, pu¹tali pse da ih rastr¾u, raspinjali su ih na krstove i palili, poput buktinja, kad bi se spustila noæ. Neron je dao svoje vrtove za te predstave, prireðivao cirkuske igre i odeven u koèija¹ko odelo, ume¹ao bi se meðu svetinu, ili bi sa svojim kolima uèestvovao na trkama. I mada su hri¹æani inaèe bili krivi i zaslu¾ivali najte¾u kaznu, raðala se u narodu samilost prema njima, jer su padali kao ¾rtve svireposti jednog èoveka, a ne za op¹te dobro." (Anali XV, 44)
HRI©ÆANSTVO JE
JEDINA ISTINITA "RELIGIJA"
Mnogi pitaju: Da li je hri¹æanstvo jedina i prava religija? Da, hri¹æanstvo je jedina prava religija. Ovo mo¾e zvuèati u¾asno dogmatski i uskogrudno, ali to je jednostavna istina da je hri¹æanstvo zaista jedina i prava "religija".
Isus je rekao za sebe, da je On jedini put do Oca (Jn. 14:6), i da On sam otkriva Oca (Mt. 11:27; Lk. 10:22). Tako, hri¹æani ne govore okolo da je hri¹æanstvo jedini put, samo zato ¹to su arogantni, zaslepljeni, glupi ili zato ¹to ¾ele da osuðuju druge. Oni to èine zato ¹to veruju u ono ¹to je Isus rekao za sebe. Oni veruju u Isusa, koji je tvrdio da je Bog (Jn. 8:58; 2. Moj. 3:14), koji opra¹ta grehe (Mk. 2:5; Lk. 5:20; 7:48), i koji je ustao od mrtvih (Lk. 24:24-29; Jn.2:19f).
Isus je rekao da je On jedini put, a ako neko ko sebe naziva "hri¹æaninom" tvrdi suprotno od ovoga, taj vi¹e nema pravo sebe tako zvati, jer porièe postojanje jednog i jedinog puta koji vodi do Boga - Hrista.
|
|
