• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Svaka bolest se na neki način manifestuje, ima svoje simptome. Simptomi čovekovog stanja se očituju pre svega u međuljudskim odnosima, i u čovekovom odnosu prema prirodi. Neposlušnošću prema Božijoj zapovesti čovek nije samo izgubio kontakt sa Bogom i sposobnost da upravlja Božijim stvorenjem na ispravan način, već je time otvorio vrata zlu. Posle pada u greh čovek nije više u stanju da se reprodukuje kao što je sam bio stvoren - kao slika Božija. Ulaskom greha u stvorenje, počinje rađanje ljudskog bića opisanog rečima:

"Kad je Adam imao sto i trideset godina rodi sina sebi slična..." (1. Mojsijeva 5:3).

Ako bi uporedili čoveka sa kompjuterom mogli bi ovaj događaj opisati ovako. Čovek stvara kompjutere čiste. Međutim čim se kompjuter uključi u mrežu postoji mogućnost da se zarazi virusom. Kada virus uđe u kompjuter, spolja sve izgleda u redu i neko vreme još i funkcioniše. Vremenom počinje sve lošije da funkcioniše, manifestuje čudne reakcije, stvara haos i blokira kompjuter u njegovim osnovnim funkcijama. Da bismo ga dalje koristili moramo se uhvatiti u koštac sa virusom, a ne sa boljim dizajnom izgleda kompjutera. Tek kada se virus odstrani, kompjuter može ponovo zdravo da funkcioniše. Opasnost mu celog veka preti da će virus opet da se manifestuje, samo na neki drugi način. Ako se virus potpuno ne ukloni i ako se nakon toga ne stvori dobar sistem zaštite od daljnjeg uticaja virusa na kompjuter, vek trajanja neće biti dug. Na kraju i svaki kompjuter može da "umre".

Upravo se to dogodilo sa čovekom. Virus - greh - je poremetio čovekovu unutrašnjost i funkcije. Čovek to obično pokušava izlečiti sredstvima koje za trenutak promene stvari. Ali, za trajno rešenje potreban je jači anti-virus sistem od popravljanja i doterivanja spoljašnjeg imidža. Isus Hristos je jedini lek protiv greh-virusa.

Zlo u čovekovoj prirodi očitovalo se odmah, već u odnosu prva dva brata na zemlji:

"... ali kad behu u polju Kajin skoči na Avelja, brata svoga i ubi ga." (1. Mojsijeva 4:8).

Nabrajanju događaja ovakve vrste nema kraja. Od pamtiveka čovečanstvo zna za ovakve događaje. Da stvar bude ozbiljnija, manifestovanje zla kroz istoriju ljudskog roda biva sve masovnije i raznovrsnije.

Filozofija koja isključuje Boga, pokušava prisustvo zla u ljudskom društvu objasniti na razne načine, između ostalih i sociološkim faktorom. Objašnjenje je da čovek postaje zao zbog sredine u kojoj živi. Problem te hipoteze je u tome da sama socijalna sredina nije ništa drugo nego produkt ljudskog bića. Čovek ulazi u svet sa svojom prirodom u kojoj postoje sve komponente potrebne za stvaranje i dobre i loše socijalne sredine.

Socijalna sredina nije uzrok zlom ponašanju ljudskog bića, već posledica zla koje u čoveku postoji od njegovog rođenja, nakon pada u greh i odvojenja od Boga.

Ponašanje ljudskog bića ukazuje na to da čovek moralno ne napreduje dovoljno da bi svet drugačije izgledao:

"Gospod vide da je nevaljalstvo ljudi veliko na zemlji, i da su misli srca njihova svagda samo k zlu upravljene." (1. Mojsijeva 6:5).

Čitajući istoriju ljudskog roda lako je primetiti da se neke stvari stalno ponavljaju, nezavisno od razvijenosti društva. Na primer - ugnjetavanje slabih od strane jačeg, ili borba oko vlasti. I jedna i druga pojava su propraćene manipulacijama, ubistvima, često na načine koji su neshvatljivi, ako se misli na to da je čovek taj koji to čini. Ako je čovek dobar odakle zlo? Ako je čovek samo materijalno biće - onda opet, odakle zlo?

Diktature su drastičan primer koliko jedna osoba može da nanese zla čitavom narodu, kontinentima i celom svetu. Biblija je puna izveštaja o pojedinačnim obračunima i masovnim ubijanjima - sve zbog pitanja vlasti. Ponekad je veoma zbunjujuće da se radi i o ljudima koji su to radili u Božije ime. Važno je napomenuti da urađeno u Božije ime nije isto što i Božija volja!

Svet je uvek trpeo od ratova čiji su uzroci religiozne prirode. Iako je religija verovatno jedan od najčešćih povoda oružanim konfliktima među narodima, bilo bi nepravedno reći da je to i jedini razlog. Veoma čest, ali mnogo veštije kamufliran razlog ratovima, jeste ekonomski interes, a nekad i manje važne stvari. Takvo ponašanje je oduvek bilo utemeljeno u međuljudskim odnosima.

Periodi u ljudskoj istoriji kada je zlo moralo da se povuče zbog sile dobra uvek su posledica čovekovog povratka biblijskom Bogu i njegovim principima za život. Napredak čovečanstva usko je povezan sa duhovnim probuđenjem i obnovom ljudskog bića. Ovo nije isto što i "vladavina crkve" kroz istoriju, čega ćemo se kasnije dotaći.

Analizirajući istoriju dolazi se do zaključka da razvoj čovečanstva nije samo linijski niti samo kružni, već kombinacija ta dva, to jest spiralni. Teološkim jezikom rekli bi da je istorija čovečanstva jedno progresivno otkrivanje Boga, ali ujedno i čoveka. Stvari su i danas, u socijalno - moralnom pogledu, u principu iste kao što su bile ranije. Neke su po svojoj prirodi iste, ponavljaju se u drugom obliku, ali istovremeno sve ide ka cilju. Istorija nije beskonačno, besciljno tumaranje u neodređenom pravcu. Nije ni stalno kretanje u krug. Istorija ima svoj početak i svoj kraj, a sve što se u međuvremenu događa ima svoj smisao i uticaj na razvoj situacije u svetu. Ipak, na jedan način svet je isti kao što je uvek bio i verovatno će takav uvek i biti. Solomon to sumira:

"Što je bilo, to je ono što će biti, i sto se činilo, to je ono sto će se činiti. Nema ništa novo pod suncem." (Propovednik 1:9).

Svet u moralnom pogledu ne pravi velike korake napred. Mnogi su tvrdili da će svet u svom razvoju i u moralnom pogledu napredovati, međutim istorija opovrgava ovu hipotezu. Zbog stalnog rasta stanovništva na zemlji i globalnog razvoja komunikacija, svet je izložen sve većim mogućnostima širenja i dobra i zla. Ova dva procesa se odvijaju paralelno, ukazujući na dolazeću kulminaciju u budućnosti. Čovečanstvo je svesno negativnog razvoja i napretka zla. Apokaliptičan jezik ne pripada više samo religioznim krugovima, već se sve više upotrebljava i u ateističkim i naučnim krugovima. Planetu zemlju ne čeka blistava budućnost, ako se nešto dramatično pozitivno ne dogodi. Ozbiljan momenat u ovome jeste taj da je sam čovek prvenstveni uzrok svemu što se u svetu događa. Prorok Isaija opisuje razloge apokaliptičkim događajima:

"Tužna je zemlja, iznemogla, žalosni su i očajni stanovnici njeni, bez snage su naroda glavari. Oskvrni se zemlja pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidaše savez večni." (Isaija 24:4-5).

U današnjem, posebno zapadnom svetu, mnoge, tradicionalno dobre socijalne i moralne vrednosti sve više blede i nestaju. Veliki doprinos tome je došao kroz razne filozofske pravce, kao što je postmodernizam, koji je relativizacijom istine osetno uticao na moralni razvoj sveta. Poslednja knjiga Biblije konstatuje da se čovek ni u vremenima najdramatičnijih apokaliptičkih događaja, koji će zateći ovaj svet, neće bitno promeniti:

"Ostali ljudi koji ne behu pobijeni ovim zlima, ne pokajaše se od dela ruku svojih, pa da se ne klanjaju više zlim duhovima, ni idolima zlatnim i srebrnim, bakrenim, kamenim i drvenim, koji ne mogu ni videti, ni čuti, niti hoditi; niti se pokajaše od ubistava svojih, ni od čaranja svojih, ni od bluda svoga, ni od krađa svojih." (Otkrivenje 9:20-21).

Među poslednjim rečima koje je Isus izgovorio apostolu Jovanu u otkrivenju o poslednjim vremenima dobijamo potvrdu da će se taj proces nastaviti, i imati svoju kulminaciju u istoriji čovečanstva.

"I reče mi: Ne zapečati reči proroštva ove knjige. Jer je vreme blizu. Ko je nepravedan neka još bude nepravedan, a ko je pogan neka se još pogani, a ko je pravedan neka još čini pravdu, a ko je svet neka se još sveti." (Otkrivenje 22:10-11).

Zato, na žalost, nije preterano reći da činjenice o čoveku i njegovoj prirodi govore da svet neće moći očekivati samo bolju budućnost, u odnosu na već opisanu krvavu prošlost. Ako ljudski rod ustraje u odbijanju da na iskren i ozbiljan način da više mesta Stvoritelju i posluša šta on ima da kaže, nameće se neizbežan scenario budućnosti ovog sveta - pakao na zemlji. Jer, čovekovo hronično bolesno duhovno stanje će se sve više očitovati u zloupotrebi vlasti i sile među ljudima, te na kraju kulminirati u potpunom očitovanju negativnog kapaciteta koji se nalazi u ljudskoj grešnoj prirodi.