Priče Solomunove 8
Glava 8
Mudrost poziva i nudi se
1 Ne viče li mudrost? I razum ne pušta li glas svoj? 2 Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji, 3 Kod vrata, na ulasku u grad, gde se otvaraju vrata, viče: 4 Vas vičem, o ljudi, i glas svoj obraćam k sinovima ljudskim. 5 Naučite se ludi mudrosti, i bezumni orazumite se. 6 Slušajte, jer ću govoriti velike stvari, i usne moje otvarajući se kazivaće šta je pravo. 7 Jer usta moja govore istinu, i mrska je usnama mojim bezbožnost. 8 Prave su sve reči usta mojih, ništa nema u njima krivo ni izopačeno. 9 Sve su obične razumnom i prave su onima koji nalaze znanje.
10 Primite nastavu moju, a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato. 11 Jer je bolja mudrost od dragog kamenja, i šta je god najmilijih stvari ne mogu se izjednačiti s njom.
12 Ja mudrost boravim s razboritošću, i razumno znanje nalazim. 13 Strah je Gospodnji mržnja na zlo; ja mrzim na ponositost i na oholost i na zli put i na usta opaka. 14 Moj je savet i šta god jeste; ja sam razum i moja je sila. 15 Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu. 16 Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske.
17 Ja ljubim one koji mene ljube, i koji me dobro traže nalaze me. 18 U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravda. 19 Plod je moj bolji od zlata i od najboljeg zlata, i dobitak je moj bolji i od najboljeg srebra. 20 Putem pravednim hodim, posred staza pravice, 21 Da onima koji me ljube dam ono što jeste, i riznice njihove da napunim.
Poreklo mudrosti
22 Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena. 23 Pre vekova postavljenaa) sam, pre početka, pre postanja zemlje. 24 Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. 25 Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; 26 Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom;
27 Kad je uređivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom. 28 Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; 29 Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji; 30 Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda; 31 Veseljah se na vasiljeni Njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim.
32 Tako, dakle, sinovi, poslušajte me, jer blago onima koji se drže puteva mojih. 33 Slušajte nastavu, i budite mudri, i nemojte je odbaciti.
34 Blago čoveku koji me sluša stražeći na vratima mojim svaki dan i čuvajući pragove vrata mojih. 35 Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda. 36 A ko o mene greši, čini krivo duši svojoj; svi koji mrze na me, ljube smrt.
