Priče Solomunove 29
Glava 29
1 Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti leka.
2 Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.
3 Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.
4 Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.
5 Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim.
6 U grehu je zlog čoveka zamka, a pravednik peva i veseli se.
7 Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna.
8 Podsmevači raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev.
9 Mudar čovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.
10 Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.
11 Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.
12 Koji knez sluša lažne reči, sve su mu sluge bezbožne.
13 Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oči.
14 Koji car pravo sudi siromasima, njegov će presto stajati doveka.
15 Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.
16 Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici će videti propast njihovu.
17 Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.
18 Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!
19 Rečima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša.
20 Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.
21 Ako ko mazi slugu od malena, on će najposle biti sin.
22 Gnevljiv čovek zameće svađu, i ko je naprasit, mnogo greši.
23 Oholost ponižuje čoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu.
24 Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, čuje prokletstvo i ne prokazuje.
25 Strašljiv čovek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.
26 Mnogi traže lice vladaočevo, ali je od Gospoda sud svakome.
27 Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.
