Priče Solomunove 27
Glava 27
1 Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti.
2 Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđin, a ne tvoje usne.
3 Težak je kamen, i pesak je težak; ali je gnev bezumnikov teži od oboga.
4 Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odoleti zavisti?
5 Bolji je javni ukor nego tajna ljubav.
6 Udarci od prijatelja istiniti su, a celivi nenavidnikovi lažni.
7 Duša sita gazi saće, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko.
8 Kakva je ptica koja odleti iz svog gnezda, takav je čovek koji otide iz svog mesta.
9 Ulje i kad veseli srce, tako je prijatelj sladak savetom srdačnim.
10 Ne ostavljaj prijatelja svog ni prijatelja oca svog, i u kuću brata svog ne ulazi u nesreći svojoj: bolji je sused blizu nego brat daleko.
11 Sine moj, budi mudar i obraduj srce moje, da imam šta odgovoriti onome ko me ruži.
12 Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.
13 Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tuđina, i uzmi zalog od njega za tuđinku.
14 Ko blagosilja prijatelja svog na glas rano ustajući, primiće mu se za kletvu.
15 Neprestano kapanje kad je velik dažd, i žena svadljiva, jedno su; 16 Ko je ustavlja, ustavlja vetar, i ona se odaje kao mirisavo ulje u desnici.
17 Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovek oštri lice prijatelja svog.
18 Ko čuva smokvu, ješće rod njen; tako ko čuva gospodara svog, biće poštovan.
19 Kako je u vodi lice prema licu, tako je srce čovečije prema čoveku.
20 Grob i propasta) nikada se ne mogu zasititi, tako oči čovečije nikada nisu site.
21 Srebro u topionici i zlato u peći a čovek u ustima onog koji ga hvali poznaje se.
22 Da bezumnoga tucaš u stupi s tučkom s prekrupom, ne bi otišlo od njega bezumlje njegovo.
23 Dobro gledaj stoku svoju i staraj se za stada svoja. 24 Jer bogatstvo ne traje doveka niti kruna od kolena do kolena. 25 Kad trava naraste i pokaže se zelen, kupi se trava po planinama. 26 Jaganjci su ti za odelo, i jarići cena za njivu. 27 I dosta ima mleka kozjeg tebi za jelo, i za jelo tvom domu i za hranu tvojim devojkama.
