Priče Solomunove 17
Glava 17
1 Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuća puna poklane stokea) sa svađom.
2 Razuman sluga biće gospodar nad sinom sramotnim i s braćom će deliti nasledstvo.
3 Topionica je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Gospod.
4 Zao čovek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan.
5 Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje nesreći, neće ostati bez kara.
6 Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.
7 Ne priliči bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda.
8 Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje.
9 Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.
10 Ukor tišti razumnog većma nego ludog sto udaraca.
11 Zao čovek traži samo odmet, ali će se ljut glasnik poslati na nj.
12 Bolje je da čoveka srete medvedica kojoj su oteti medvedići, nego bezumnik u svom bezumlju.
13 Ko vraća zlo za dobro, neće se zlo odmaći od kuće njegove.
14 Ko počne svađu, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne, prođi se raspre.
15 Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.
16 Na šta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?
17 U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.
18 Čovek bezuman daje ruku i jamči se za prijatelja svog.
19 Ko miluje svađu, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.
20 Ko je opakog srca, neće naći dobra; i ko dvoliči jezikom, pašće u zlo.
21 Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti će se radovati otac ludoga.
22 Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.
23 Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.
24 Razumnom je na licu mudrost, a oči bezumniku vrljaju nakraj zemlje.
25 Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.
26 Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo.
27 Usteže reči svoje čovek koji zna, i tiha je duha čovek razuman.
28 I bezuman kad ćuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.
