Priče Solomunove 14

Prev. Đura Daničić (Rev.)
Uvod / Sadržaj - poglavlja: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31.

Glava 14

1 Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava.

2 Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.

3 U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.

4 Gde nema volova, čiste su jaslea); a obilata je letina od sile volovske.

5 Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.

6 Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.

7 Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči.

8 Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.

9 Bezumnima je šala greh, a među pravednima je dobra volja.

10 Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.

11 Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće.

12 Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.

13 I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.

14 Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar.

15 Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.

16 Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.

17 Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak.

18 Ludi nasleđuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.

19 Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.

20 Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.

21 Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.

22 Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera bićeb) onima koji smišljaju dobro.

23 U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.

24 Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.

25 Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.

26 U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.

27 Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.

28 U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.

29 Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.

30 Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.

31 Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.

32 Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.

33 Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.

34 Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.

35 Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.

Beleške

a) Tj. jasle su prazne.
b) Tj. milost i vera pokazaće se onima.
« Priče 13   |   Uvod   |   Priče 15 »
"Jedini razlog zašto mnogi misle da je teško spoznati Božje postojanje i suštinu duše je zbog toga što svoj duh nikada ne odvajaju od svojih čula i ne izdižu ga iznad telesnoga sveta."
- René Descartes

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

-

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1020
Ukupno: 6247912
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/razonoda/umotvorine/open.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.