12. maj
"Sad poznah da se bojiš Boga." 1. Mojsijeva 22:12
Onaj koji je u Božijoj ruci postao gibak, trenutačno se povija za svakom Njegovom željom. Baš kada je Avraam položio Isaaka na oltar i podigao nož da ga zakolje, Bog gaje pozvao da spusti ruku pokazavši mu ovna koga je trebalo da prinese umesto svoga sina. Ovo je moglo da postavi Avraamu jedno novo pitanje. Kako je ikako moguće da rasudi šta je Božija volja ako mu jednog časa kaže da učini jedno, a sledećeg nešto sasvim drugo?
Ako svoje misli privežemo za Božiju volju, onda će nam naravno, kad On promeni Svoju naredbu misli još uvek ostati vezane. Tada ćemo se pitati kako je ikako moguće ostati dosledan! Za Avraama je, dakako, sve bilo savršeno prosto i jednostavno. Njegova trenutačna poslušnost ne treba da mozga nego da se uzda u Boga u svim okolnostima, te mu nije ostavila nimalo mesta za zbunjenost. Ovim nam je data divna slika čoveka koji se oslobodio sebe - čoveka koji se odista boji Boga.