<!-- //

var n1 = "1) Putnici se okrepljuju neprestanim i jasnim delovanjem Svetoga Duha koji im daje da uživaju Božiju večnu ljubav. To je vreme kad je Hrišćanin naročito nakvašen rosom Božije milosti, i u zajednici Gospodnjoj uživa radost, gledajući verom u Njega, dok se sve drugo gubi iz vida. To su dragoceni časovi koje treba da cenimo iznad svega. Tu se umorna duša krepi i rado zaboravlja svu tegobu puta. Takva milost izvire od samog Boga, i duša može duboko da zagleda u Božije tajne. Tu u senci Njegovih krila, putnik nalazi mir u svojoj uzrujanosti.";

var n2 = "2) &quot;Jer je bolje jedan dan u dvorima tvojim od hiljade. Volim biti na pragu doma Božijega nego živjeti u šatorima bezbožničkim.&quot; (Ps. 84:10). Zajednica sa Bogom više vredi nego sve blago ovoga sveta. Tešim se u Gospodu.";

var n3 = "3) Kako je govorio Izrailju, tako Bog i nama govori: &quot;Dosta ste bili na ovoj gori...&quot; (5. Moj. 1:6), pa i mi moramo da putujemo dalje. Moraju i najlepši dani odmora da prestanu. Borba mora dalje da se vodi i moramo da putujemo dalje sve dok ne stignemo do cilja svoga puta, gde ćemo naći savršeni odmor. Tako, verni Hrišćanine, ne čudi se, što iza punih klasova dolaze šturi klasovi. Onaj koji pazi nad tobom, sačuvaće te od gladi i uvešće te tamo gde neće biti nikakve promene nego gde vlada izobilje večne radosti zauvek. Za vreme takve duhovne kiše krepi se i spremaj za dalje putovanje. Jedi i pij sa Gospodnjeg stola, jer ćeš morati da putuješ u sili te duhovne hrane, bilo daleko, bilo blizu - to samo Gospod zna.";

var n4 = "4) Zar se nismo i mi više puta žalostili što nam se put odvaja od potoka? Ali samo napred! Ako put nije kako bi želeo, ipak idi napred. Preći ćeš nekako i taj džombasti deo pa ćeš hvaliti Boga što je sve tako dobro i mudro uredio.";

var n5 = "5) Misli se na telesne ugodnosti, koje Satana nudi putnicima, samo da ih odvede sa pravoga puta. Nemoj nikad da pođeš za telom, nego u strahu sledi Isusa, noseći svoj krst. Ako ne znaš da razlikuješ koji je pravi put, izaberi put krsta i trpljenja, to jest put kojim je Isus išao, jer je to pravi put.";

var n6 = "6) Kako samo lako zalazimo na krivi put ako slušamo savete tela i krvi, i kad se sami upuštamo u rešavanje teškoća na putu, umesto da čekamo na Gospoda da nam olakša putovanje. Teško nam je posle radosti i blagoslova da hodamo u poniznosti. Hteli bismo da nas ljudi priznaju i hvale, ali put za Isusom vodi kroz Dolinu poniznosti. Pazi, brate, da ne skreneš!";

var n7 = "7) Slavoljublje, oholost i samoopravdanje su stvari koje su mile našoj staroj prirodi i koje nas odvode sa pravog hrišćanskog puta. Mnogi putnici su se tako prevarili i zapali u tamu i spoticanje. Ne tražimo ljudsko priznanje, već se radujmo u tome što nas Bog prima kao svoju decu. Samo budi pažljiv! U početku je lako ići po zelenim livadama po pravom putu i sa srcem koje se raduje, ali takve hvalisave budale čeka smrt. Ako si već skrenuo sa puta, vrati se dok još ima vremena. Slavoljublje, traženje časti i hvale kod ljudi i duhovna oholost su velike nesreće u koje su mnogi hrišćani zapali i propali. &quot;Neki se put čini čoveku prav, a kraju mu je put k smrti.&quot; (Pri. 14:12).";

var n8 = "8) Upravo oni koji se već duže nalaze na Božijem putu treba da se boje oholosti i slavoljublja. Jer i starijim hrišćanima preti opasnost da u svojim dugim godinama borbe i iskustva zađu s puta oslanjajući se na svoje sposobnosti.";

var n9 = "9) Vidi ovde Božiju milost, kako se Bog smilovao onima koji silaze sa puta i poziva ih na pokajanje. Možda si i ti izgubio svoju prvu ljubav i ohladio se na putu Gospodnjem. &quot;Sećaj se, dakle, odakle si pao i pokaj se i čini prva svoja dela.&quot; (Otk. 2:5). Nemoj da ostaneš tamo gde si pao. Gospod te zove da se vratiš. Vrati se i neka te Spasitelj postavi na svoj put. Prestani da se uzdaš u sebe, jer će samopravednici loše proći.";

var n10 = "10) Povratak je težak, ali mora da bude. Putnici nisu poginuli pored tolike opasnosti zato što im je pomogla Božija milost, kao i Petru koga je Gospod svojim milosrdnim pogledom doveo na pokajanje, i posle vaskrsenja utešio svojom posebnom pažnjom i prisutnošću. Kako nam je milostiv naš Gospod, i kako saoseća sa nama kao najmiliji prijatelj. &quot;Jer mi nemamo prvosveštenika koji ne može saosećati sa našim slabostima, nego je on u svemu bio iskušan - slično nama - izuzev greha.&quot; (Jev. 4:15).";

var n11 = "11) kad nisu mogli da se vrate na svoj put počeli su da sumnjaju. Hteli su da se odmore na poljani gde prete mnoge opasnosti, i zato ih je zadesilo toliko zlo. Nemoj da ostaneš ni trenutka u stanju svog duhovnog pada, jer će još veće zlo da te stigne. Požuri Spasitelju! Posle tako dugog putovanja putnici se nalaze u opasnosti da popuste, i da zapadnu u mnoge nezgode i sumnje. Pazimo dakle na put, da ne bi posle svoga putovanja zapali u tamu i u tamnicu očajanja. Sumnja će da ti dolazi na putu, ali nemoj da ostaneš u njoj - nemoj se zaustavljati da se odmoriš na tom polju - beži što dalje! Ako hoćeš negde da se odmoriš, odmori se na jastuku Božijih obećanja.";

var n12 = "12) Duša u grehu slabi. Sumnja nadvlađuje one koji su svesni svoje krivice. Zašto je toliko nepoverenja i neverja? Zato što je mnogo nevernosti. Ko hoće da propoveda protiv neverja i sumnji, mora da bude jak u veri. Samo će biti jak onaj koji neprestano hoda sa Bogom.";

var n13 = "13) Nevernost odvaja i isključuje dušu iz zajednice onih koji veruju. Čovek pokriva svoju sumnju pred drugima, i čudi se što niko neće da ga teši u njegovom žalosnom stanju. Očajanje oduzima čoveku svu utehu tako da mu se čini da više nema ljubavi na svetu.";

var n14 = "14) Hrišćanin koji je stariji i iskusniji, doveo je mlađega na to tužno mesto. Trebalo bi svagda da hodamo u strahu Božijem, ne misleći da smo nepogrešive vođ nemudrih i učitelji male dece. Mnogi su prevalili veliki put u svom hrišćanskom životu i mnoge su doveli Gospodu, a na kraju, oslanjajući se na sebe, zašli su s puta i postali mlađima kamen spoticanja.";

var n15 = "15) Uz očajanje dolazi neverje u Božiju milost. Očajanje i neverje ne znaju za milost.";

var n16 = "16) Vidi kako su putnici došli u žalosno stanje. Sve je crno oko njih, a u duši najgroznije misli. Ali baš u toj najvećoj poteškoći, kad dušu obuzima najcrnja pomisao, da učini svemu kraj, zrak svetlosti prodire u dušu, tako da i taj silan div Očajnik klone u svom napadu, i mora da ih ostavi. U tome se vidi da verna duša nije sasvim ostavljena na volju sumnji. Ako primetiš da se neko nalazi u takvom teškom stanju, idi i reci mu da Bog nije odbacio svoj narod zauvek. &quot;Što se dakle ponizi, odvrati se od njega gnev Gospodnji, ne zatre ga sasvim; jer još u Judi beše dobra.&quot; (2. Dn. 12:12).";

var n17 = "17) Srećan je hrišćanin koji ima druga u kome se nalazi iskra nade, koja prevazilazi svaku sumnju i očajno stanje.";

var n18 = "18) Dobro je da u vreme nevolja i bede razmatramo ono što je Gospod već učinio za nas i kroz to crpimo krepost i nadu za dalje putovanje. Prethodno izbavljenje i pomoć od Gospoda trebalo bi da nas uvere da je Gospod isti i danas, i da je Njegova milost nova svakog jutra. &quot;Bože, svojim ušima slušaćemo, oci nam naši pripovjedaše djelo koje si učinio u njihovo vrijeme, u staro vrijeme... Ustani, pomoći naša i izbavi nas radi milosti svoje.&quot; (Ps. 44:1,26). Kad znaš kako ti je Gospod bio ljubazan u prošlosti, veruj da je još uvek ljubazan i da će to zauvek ostati. To je bila sigurnost i sila za nejakog mladića Davida. (1. Sam. 17:37). Apostol Pavle ovako govori o svom iskustvu: &quot;Hoćemo, naime, da znate, braćo, kakva nas je nevolja snašla u Aziji, da smo bili preko svake mere i preko naše snage opterećeni, tako da nismo više bili sigurni ni za svoj život. Čak smo i sami u sebi došli do zaključka da moramo umreti, da se ne bismo uzdali u same sebe, nego u Boga koji vaskrsava mrtve; on nas je izbavio od tolike smrti - i izbavljaće nas, u njega smo se uzdali da će nas i dalje izbavljati. (2. Kor. 1:8-10). Ako si u bilo kakvoj nevolji, u tami, bez hrane i pića za svoju dušu, samo čekaj! &quot;Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti, Spasitelja mojega i Boga mojega.&quot; (Ps. 42:11).";

var n19 = "19) &quot;U svemu trpimo nevolje, ali nismo pritešnjeni; u nedoumici smo, ali nismo beznadežni.&quot; (2. Kor. 4:8). Koja je to tajna sila koja održava putnike? Božija blagodat! &quot;Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar.&quot; (Ef. 2:8).";

var n20 = "20) Hrišćanin je već jednom pao u močvaru sumnje i očajanja, i to zato što nije pazio na Božija obećanja. A sad opet sedi u zatvoru već nekoliko dana, zato što je zaboravio na njih. Ali takva je narav greha. Greh vodi u sumnju, žalost i prevrtljivost, te goni čoveka sve dalje od lica Gospodnjeg. Kada je Adam zgrešio, počeo je da se sakriva. Tako i verni, često zbog greha izgube želju da se mole, i zaboravljaju na ključ koji otvara vrata tame koja su se zatvorila za njima. Ali samo treba da se obrate prestolu Božije milosti i ustraže Božije lice. &quot;Srce moje govori pred tobom što si rekao: Tražite lice moje;tražim lice tvoje,Gospode!&quot; (Ps. 27:8). Moli se dakle u tvojoj tamnici - Onaj kome si zgrešio neće te odbaciti. &quot;Kako pak deca imaju učešća u krvi i ploti, tako i on uze učešće u tome, da smrću obesnaži onoga što ima vlast nad smrću, to jest đavola, i da izbavi one koji su strahujući od smrti celog života bili u ropstvu.&quot; (Jev. 2:14-15). Zaista, Onaj koji izbavlja, zove se Isus! &quot;Jer će on spasti narod svoj od grehova njihovih.&quot; (Mt. 1:21).";

var n21 = "21) Ponovo na putu Gospodnjem! Kako su loše prošli zato što su samo malo sišli sa pravog puta! Svaki greh donosi zle posledice. Zato ostani na Božijem putu, na kome nema sumnjivaca i očajnika - sumnje i prevrtljivosti. Ako si sada bez svetla u sumnji i neodlučnosti, dobro razmisli da li si uopšte u veri: &quot;Ispitajte sami sebe - da li ste u veri, proverite sami sebe. Ili ne poznajete sami sebe - da je Hristos u vama? Inače niste osvedočeni.&quot; (2. Kor. 13:5). Na Božijem putu sija svetlost Božijeg lica prema kojem idemo. Ako bežimo od lica Božijega kao Kajin, (1. Moj. 4:16), onda smo u tami i hodamo u svojoj sopstvenoj senci.";

var n22 = "22) Zašto su u Svetom pismu zapisana zla dela i gresi Božijih ljudi da bi nas opominjali, i da bi nas čuvali od greha koji donosi zle posledice. Nemoj da popuštaš telu, da ne bi morao negde u tamnici sumnje da bolno uzdišeš i plačeš. Opomeni se žalosnim padom drugih, i ne idi putem greha kao što su oni išli. Ne znaš, da li ćeš se vratiti kao oni. Mnogi su zgrešili kao David, ali svaki se nije pokajao kao David. Zapamti iznad svega da je sumnjičavost deo onih koji se daju zavesti svojim telesnim pobudama.";

// -->