<!-- //

var n1 = "1) Usamljenost često dovodi do iskušenja, i zato treba da pazimo kad smo sami, jer kao što kaže Solomon: &quot;Teško jednomu ako padne, nema drugoga da ga podigne.&quot; (Prop. 4:10).";

var n2 = "2) Ovde se misli na pravednost koja je slična pravednosti onog fariseja iz Luke 18:9-14. Ona se sama u sebe uzda i ne treba joj Božija milost, pa je zato i ne traži, već se hvali zakonom. Odbija Božije milosrđe, i ne priznaje zaslugu i krv Spasitelja, i prema onima koji su uvideli svoj greh i traže spasenje ponaša se kao stariji brat izgubljenog sina (Lk. 15:29). Govori: &quot;Bogat sam, obogatio sam se, i ništa mi ne treba,&quot; a ne zna da je &quot;bedan i kukavan i siromašan i slep i go,&quot; (Otk. 3:17), i da je sva njegova pravda kao nečista haljina. (Isa. 64:6).";

var n3 = "3) &quot;Jer telo smera k smrti, a Duh smera životu i miru. Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Božijem zakonu, niti može. Koji su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu.&quot; (Rim. 8:6-8). Grad Plotski ima mnogo ulica. Nisu telesni ljudi svi jednaki. Jedni slede strasti tela, drugi se predaju raznim ceremonijama i formalnostima koje se sastoje u samovoljnoj pobožnosti i poniznosti, a ne u nečem časnom, već samo radi zadovoljavanja ploti. (Kol. 2:23). Telo ostaje telo, tako da ko hoće da bude poslušan Bogu mora da napusti grad Plotski i da se preda vođstvu Svetoga Duha, jer telo ne može da uđe u Carstvo Božije.";

var n4 = "4) Kad neko počne da traži Božiju milost onda se to nadaleko pročuje.";

var n5 = "5) Prepoznao je Hrišćanina po uzdasima i jecajima, jer mu je to kao svetskom čoveku bilo neobično čudno. Njega ne grize savest zbog greha i ne oseća potrebu da plače ili da uzdiše. Ravnodušno ide po ulicama i govori: &quot;Bože, hvala ti što nisam kao drugi ljudi.&quot; Gleda i na Hrišćanina snishodljivo.";

var n6 = "6) Telesni čovek smatra da su telesne stvari najpotrebnije. &quot;Najpre da uživamo sadašnjost, a zatim kraljevstvo Božije&quot; - to je telesno mišljenje. Tako se dešava da ljudi koji rade samo za telesne stvari, ne mogu da dostignu nebesko blago. Pobrinuli su se za sve, samo ne za svoju dušu. Ovde dole možda imaju i slavu, a na nebu nemaju mesta. Jednom je jedna žena rekla svome bratu koji je bio istaknuti sluga Božiji: &quot;Ti možeš da se posvetiš delu Božijem jer nisi oženjen.&quot; A on joj je odgovorio: &quot;Poživje Enoh jednako po volji Božijoj trista godina, rađajući sinove i kćeri.&quot; (1. Moj. 5:22). Nije nam dakle Bog dao ženu i decu da nam smetaju na putu sa Njim. (Mt. 10:37).";

var n7 = "7) Požuri Gospodu Isusu, On će izlečiti tvoje rane. On će te odmoriti. Jer kaže: &quot;Dođite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti.&quot;";

var n8 = "8) Telo se ne raduje opasnosti. Svetsko mudrovanje ukazuje na opasnost i nastoji da odvrati verne sa Božijeg puta, a onima koji su već dospeli u nevolje preporučuje da se sami izbave. Svet se uporno protivi evanđelju Božije milosti u Hristu Isusu. Ne razume kako nešto može da se dobije bez novca i bez cene. Po njegovom, sve se dobija trudom i mukom: to je glavna misao svih učenja: rimskog, budističkog, islamskog, spiritizma i svih istaknutih filozofija. Svi ti sistemi propovedaju čoveku koji propada, da može sam sebe da iskupi, te time pobuđuju njegov ponos, tako da misli da zaista može sam sebe da spase prema ovoj telesnoj nauci. Ali učenje o blagodati nije od ovoga sveta, nego je sa neba.";

var n9 = "9) Teret koji muči probuđenog grešnika je veći od svih opasnosti koje bi mogle da mu se dogode na putu.";

var n10 = "10) Ovo pitanje pokazuje Mudrijaševićevu nerazumnost. Misli da čovek može da zaradi svoj teret, dok mi znamo da se rađamo sa teretom greha i propasti, ali dolazimo do pravog uverenja da smo opterećeni kad nas Duh Sveti prosvetli. Onda shvatamo koliko je naš greh težak i gadimo se zbog svoje prošlosti. Kad bi svaki onaj koji čita ovu knjigu bio presvedočen od Svetoga Duha o svom grehu! Ko ima to uverenje i stidi se svoga greha, ne sme svoju nesreću da pripisuje Bibliji i da je zato odbaci, već treba da se nada izbavljenju, pošto je pomoć u Gospodu. (Os. 13:9). Svaki neka dođe do tog uverenja pa neka onda traži Božiju milost. Duh Sveti koji ti je pokazao koliko su veliki tvoj greh i tvoja beda, pokazaće ti i kako ćeš se izbaviti.";

var n11 = "11) U svom odnosu sa svetom trebalo bi da pazimo da nas ne prevari svojim laskavim rečima, jer ko može da nam otkrije tajnu srećnog života osim Gospoda Isusa?";

var n12 = "12) Uglađeni svet u svojoj svetskoj mudrosti nudi duši umesto pravog Spasitelja tri načina mira: poštenje, formalno vršenje zakona i učtivost. To troje služi da uništi strah probuđene savesti, da umrtve volju koja hoće da se popravi, da stišaju nemir i da život na ovom svetu učine ugodnim. Ali ne mogu da iskorene greh već samo da ga prikriju. Duh Sveti međutim, pokazuje čoveku njegovu pokvarenost, dok mu svetska mudrost pokazuje kako bi mogao da se opravda i bez milosti, te mu uspavljuje savest. Ona prikriva greh, ali ga ne odstranjuje. Sve je to ipak uzalud, jer kad sedne na svoj presto Onaj pred čijim će se licem sakriti nebo i zemlja i otvori knjige, gde će se onda sakriti oni koji stanuju u gradu Poštenici i ne traže milost, nego nastoje da smire svoju savest uglađenim životom?";

var n13 = "13) Gora Sinaj.";

var n14 = "14) Hrišćanin je učinio opasan korak skrenuvši sa svoga puta. Želeo je da se oslobodi svoga tereta svojim vlastitim delima. Kao i Galati, okrenuo se od Gospoda Isusa prema gori Sinaj da bi se opravdao delima svoje pravednosti. &quot;Jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan.&quot; (Gal. 2:16). Takva pravednost je ista kao i nepravednost, jer potiče iz istog izvora - prevraćenog i pokvarenog srca. Bela mađija je isto tako zla kao i crna mađija. Ali probuđena duša brzo uviđa kuda je pošla sa svojim teretom - ka zakonu koji je uperio na nju sve svoje strele. Samo još jedan korak pa će da poviče: &quot;Sad ću da poginem!&quot; (Rim. 7:24; Isa. 6:5).";

var n15 = "15) <i>Duhovno počeh čitati, što tu napisano stoji,<br />Jedva sam mogao razabrati šta se u tome sve broji;<br />Jer što je u zakonu pisano, sve sam prestupio,<br />Srce mi drhti, natrag sam se uputio.<br />Isuse, pomozi mi!</i><br /><br /><i>Ah, jadan stojim, ne znam šta ću činiti,<br />Kako li ću jadan odatle izići?<br />Srce mi je tužno, ne znam šta ću početi,<br />Hoćeš li me Bože, teško osuditi?<br />Isuse, pomozi mi!</i>";

var n16 = "16) Kako se i ne bi kajao! Evanđelista mu je pokazao put koji vodi do vrata gde će mu se reći kako će moći da nađe odmor koji mu je toliko potreban. Ali on je hteo sam sebi da nađe mir u prijateljstvu sa svetom i u telesnom razmišljanju. Ko tako radi zalazi u nevolju. Ne može da bude drukčije. Čovek može svojom zaslugom jedino da bude osuđen. Ko želi da bude slobodan i srećan mora da dođe Isusu i traži Njegovu milost.";

var n17 = "17) Verni sluga Gospodnji je kao stražar koji vidi opasnost koja preti i opominje narod trubeći u trubu. (Jezek. 39:3). Blago onome koji sluša opomenu i odvraća se od zlog puta. Velika je prednost kada imamo takvog stražara koji stražari nad našim dušama, i pazi da niko ne zađe sa puta istine. &quot;Braćo moja, ako ko od vas skrene od istine i neko ga obrati, neka zna da će onaj koji obrati grešnika od njegovog zabludelog puta spasti njegovu dušu smrti i pokriti mnoštvo greha.&quot; (Jak. 5:19,20).";

var n18 = "18) Samo je trebalo da Hrišćanin pogleda u Evanđelistu pa da se postidi. Bio je uhvaćen u zlu. Naročito ga je uplašilo pitanje: &quot;Otkuda ti ovde?... Zar te nisam uputio da pođeš prema uskim vratima?&quot; Kad grešnik ne može da se izgovori pred propovednikom zbog svojih zlih puteva, kako li će tek da se izgovori pred Carem kada ga upita: &quot;Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?&quot; (Mt. 22:12-13).";

var n19 = "19) Postoji samo jedan put. (Jn. 14:6). Osim toga puta sve je pustoš i stramputica. Ako ne ideš tim putem onda lutaš. Galati su brzo skrenuli sa puta evanđelja. (Gal. 1:6).";

var n20 = "20) Uglađenost i fina spoljašnjost su mnoge odvratile sa puta istine. Gospodska reč i gospodski način filozofiranja protive se jednostavnoj reči evanđelja. &quot;Čuvajmo se da nas ko ne zarobi filozofijomi sujetnom prevarom po ljudskom predanju, po svetskim stihijama, a ne po Hristu.&quot; (Kol. 2:8). Evanđelje služi; zakon zapoveda i stražari. Njegov mač visi nad grešnikom koji se u strahu i gađenju od svoga grešnog života budi. Sinajska gora sa svojom grmljavinom i sevanjem goni grešnika ka golgotskom krstu i Jagnjetu Božijem koje je umrlo za grehe i tako skida krivicu. Ko ne poznaje to Jagnje taj traži opravdanje u delima zakona.";

var n21 = "21) To je bilo veliko iskušenje za Hrišćanina. Ima samo jedan put, i nema drugog koji bi bio bolji i lepši od onoga što je već određen - Isusa. Ako putnik traži krunu, mora da ide putem krsta. Ako traži pobedu, mora preko bojnog polja. Ako traži domovinu, mora kroz tuđinu.";

var n22 = "22) Kao što je vera u Istinu temelj večnoga života, tako vera u laž znači smrt i propast. Malo je na svetu vere u Istinu, ali je mnogo vere u laž i satansku prevaru. &quot;Zato imajte veru Božiju.&quot; Samo takva vera vodi u večni život. Kakvu veru ti imaš? Verovati u Hrista znači činiti dela Božija. (Jn. 6:29).";

var n23 = "23) Kako je Spasitelj milostiv prema nama! On je umro za nas i Svojom žrtvom vratio nas je Bogu Ocu. Sasvim smo otkupljeni od greha. Pristup Božijem srcu je slobodan i svako može u tome da se raduje. Dakle, ne treba da se protivimo Onome koji je moćan da nas od svakoga zla sačuva i spasi, kako sada, tako i u večnosti.";

var n24 = "24) Laskavi govornici i moralisti će uvek imati dosta slušalaca. Mnogo se govori o pobožnosti i karanju, ali i pored toga svaki je duhovno slatko zaspao. Kad neko počne da propoveda pokajanje i da priziva Božiju milost mudrijaševići ovoga sveta brzo prestanu da dolaze na sastanke.";

var n25 = "25) Svaku utehu u čovečijem životu i smrti prevazilazi žalost koja dolazi kroz spoznaju greha. Da bi hrišćanin stupio u savršenu utehu evanđelja, prvo mora da mu se pokažu njegova pokvarenost i greh. Mora da ostavi kvasac farisejski i zakonski koji ga uči da se uzda u svoju vlastitu pravednost i zasluge. Ta kriva nauka se mnogo raširila po svetu i otrovala narode, tako da mnogi veličaju svoja dela, misleći da će kroz njih da dobiju mesto pred Bogom. Kao Galati, počeli su Duhom, a svršavaju telom. (Gal. 3:1-3).<br /><br />Postupaju kao da Božiji dar može da se kupi novcem, (Dela 8:20), ili kao da Hristova žrtva nije dovoljna za očišćenje greha i opravdanje grešnika pred Bogom. Zato svaku nauku koja stavlja krv Jagnjetovu na drugo mesto, veličajući čovekovu mudrost i njegove zasluge, treba odbaciti. &quot;Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar.&quot; (Ef. 2:8).";

var n26 = "26) Ko god odvraća duše od Hristovog krsta i uči ih da se oslanjaju na svoju zaslugu ili da traže bilo kakvo drugo spasenje, varalica je i licemer. Jer svojim slatkim rečima i uvaženim pogledima govori &quot;mir je,&quot; a sam nema mira niti je put mira poznao. (Rim. 3:17-18).";

var n27 = "27) Zakon sam sebe potvrđuje. Njegove su naredbe svete i velike. Zahteva celo srce, celu dušu, cele misli, svu moć u svim stvarima koje su napisane u knjizi Zakona. Ko ne ispunjava sve, propada pod prokletstvom, a pošto su pokvareno srce i propadljivo telo nasuprot zakonu koji ne menja srce, nego zapoveda i sudi, iz toga sledi da &quot;koji čine dela zakona - pod kletvom su.&quot; (Gal. 3:10).";

var n28 = "28) Ima nade ako pobegneš od sinajske gore na Golgotu; od Mojsija ka Isusu; od zakonske pravednosti ka uskim vratima koja vode u život. Ta nada se povećava na svakom koraku dok te ne uvede iza zavese gde Isus prebiva i caruje. (Jev. 6:18-19).";

var n29 = "29) Kao što je sunce svetlelo na putu u Sigor, (1. Moj. 19:23), tako se evanđelje smeši zracima Božije ljubavi i ljubi izgubljenog sina utehom ljubavi i milosrđa.";

// -->