Zašto četiri jevanđelja?
Jevanđelja su jedinstvena književna vrsta, i kada su četvorica jevanđelista napisala svoja jevanđelja kanonski kalup je nepovratno slomljen. Već više od dve hiljade godina pravoverni hrišćani priznaju samo ta četiri jevanđelja. Brojni su jeretici napisali knjige koje su nazivali "jevanđelje po 'ovom ili onom'", ali to su bila samo otrcana sredstva propagande njihovog verovanja, kao na primer gnosticizma.
Ali zašto baš četiri jevanđelja? Crkveni otac Irenej je verovao da četiri jevanđelja postoje zato što to odgovara na četiri strane sveta, tj. četiri Zemaljska vetra, a i što je broj četiri broj sveukupnosti. No, verovatno najbolje objašnjenje činjenice zašto baš postoje četiri jevanđelja jeste taj da Sveti Duh nastoji dopreti do četiri različite grupe ljudi - četiri drevne grupe ljudi - koje i danas postoje i koje se jasno razlikuju. Evo nekih razloga zašto postoje četiri jevanđelja umesto samo jednog.
Prvi razlog, bi bio taj, da nam se pruži što potpunija slika o osobi i delu Isusa Hrista.
Bog je odlučio da čovečanstvu kroz zapisanu reč predstavi Svoju namisao i da prenese Svoju poruku - Svoju volju. Da bi ovo sproveo, Bog se koristio ljudskim autorima, koje je On izabrao i nadahnuo (2. Tim. 3:16) za taj zadatak, a koji su dolazili iz različitih etničkih i kulturnih pozadina i koji su bili različitih karakternih crta.
Svaki od autora jevanđelja ima jasan cilj i svrhu iza svoje poruke, svaki je istakao različiti aspekt ličnosti i službe Isusa Hrista.
Matej je pisao za jevrejske čitaoce, i jedan od njegovih ciljeva je da odmah na početku pokaže i dokaže preko Isusovog rodoslovlja Njegovo porekloa, ali da je On ujedno i ispunjenje proročanstava iz Starog zaveta - da je Isus dugo očekivani Mesija. Matej stavlja naglasak da je Isus obećani Car, "Sin Davidov", koji će zauvek sedeti na prestolju Izrailja (Mt. 9:27; Mt. 21:9).
Marko, Varnavin rođak (Kol. 4:10), je bio očevidac događanja u Hristovom životu, i bio je blizak prijatelj apostola Petra. Marko je napisao jevanđelje za pagansku publiku, i iz tog razloga on izostavlja sve te stvari koje su nerazumljive za njegove čitaoce a za jevrejske čitaoce veoma važne. On izostavlja: rodoslovlje, Hristove dijaloge sa jevrejskim vođama, česte reference iz Starog zaveta, i sl. Markov izveštaj je prepun akcije i drame, veoma dinamičan i lako čitljiv. On predstavlja Hrista kao slugu patnje, kao Onoga koji nije došao da bude služen, nego da služi i koji svoj život daje kao otkupninu za mnoge (Mk. 10:45).
Luka, je osim jevanđelja napisao i Dela apostolska. Nazvan je "ljubljeni lekar" (Kol. 4:14) od strane apostola Pavla, i bio je njegov blizak saradnik i prijatelj. Luka je jedini autor koji dolazi iz paganske pozadine, bio je grk. Luka kao visoko obrazovani autor, piše veoma detaljno o istorijskoj strani koja prati život Isusa Hrista. Kao savestan istoričar, on tvrdi da je njegova namera da izvesti o svemu i na osnovu izveštaja onih koji su bili očevici (Lk. 1:1-4) događanja.
Iako, je jevanđelje napisao za ličnu dobrobit Teofila, očigledno je, da je njegovo jevanđelje namenjeno paganskim čitaocima, a njegova namera je da pokaže da je hrišćanska vera zasnovan na istorijski pouzdanim i proverljivim događajima. Luka, često Hrista naziva "Sinom čovečijim", naglašavajući tako Njegovu ljudsku prirodu i navodi mnoge sitne detalje koji se ne nalaze zapisani u ostalim jevanđeljima.
Zadnje, jevanđelje apostola Jovana, se vrlo razlikuje od prva tri jevanđelja, jer između ostalog sadrži dosta teološkog sadržaja u odnosu na osobu Isusa Hrista i duhovnih istina vezanih za hrišćansku veru. Matej, Marko i Luka su se pominju i kao "Sinoptička jevanđelja" zbog sličnih stilova i sadržaja i jer daju sinopsis Hristovog života. Jevanđelje po Jovanu ne započinje sa rođenjem Isusovim ili službom, već sa aktivnošću i karakteristikama Sina Božijeg pre nego što je On postao rođen kao čovek (Jn. 1:14). Jevanđelje po Jovanu snažno naglašava Hristovo božanstvo, ono koristi fraze poput: "Reč beše Bog" (Jn. 1:1), "Spasitelj sveta" (Jn. 4:42), "Sin Božji" (koristi se više puta), i "Gospod... Bog" (Jn. 20:28), koje jasno upućuju čitaoca na jedinstvenost Hristovu.
U jevanđelju po Jovanu, sam Isus takođe potvrđuje svoje božanstvo sa nekoliko "Ja jesam" izjava, a najjača je svakako ona u Jovanu 8:58, gde kaže: "... pre nego što je bio Avraam, ja sam" (uporediti to sa 2. Moj. 3:13-14). Ali Jovan takođe naglašava i činjenicu da Isus osim božanske prirode poseduje i ljudsku prirodu, a sve to u želji da pobije jeres jedne verske sekte svoga vremena, tzv. "gnosticima", koji su poricali ljudsku prirodu Hristovu.
Na kraju, Jovanovo jevanđelje samo daje zaključak i predstavlja čitaocu svoju svrhu, zašto je napisano: "A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo." (Jn. 20:30-31).
Dakle, postoje četiri jevanđelja i svako ponaosob predstavlja tačan izveštaj o Hristu, svako sagledava različite aspekte Hristove ličnosti i službe. Svaki izveštaj tako postaje kao nit različite boje u satkanoj tapiseriji, i sve zajedno formira potpuniju sliku Hristovog života i osobe. Kroz četiri nam darovana jevanđelja mi možemo danas znati dovoljno, da bi razumeli šta je Hristos učinio za nas i ko je On bio.
Drugi, veoma važan razlog zašto postoje četiri jevanđelja je da nam se omogući potvrda objektivnosti i istinitosti činjenica.
Samo Sveto pismo, od najranijeg doba, tvrdi da presuda na sudu nije merodavna protiv nekog lica na osnovu iskaza samo jednog svedoka, već da su za to potrebna dva ili tri svedoka, to je minimalan broj koji je potreban da bi se pravedno presudilo u nekom slučaju (vidi 5. Moj. 19:15). Dakle, imajući tako četiri različita izveštaja o osobi i službi Isusa Hrista, daje nam se pravedna mogućnost da procenimo tačnost informacija koje se tiču Njega.
Simon Greenleaf je poznati i prihvaćen autoritet kada se radi o predstavljanju dokaza u sudskom procesu, i on je sam ispitivao valjanost svedočanstva datih u četiri jevanđelja sa pravnog stanovišta. On je primetio da svedoci (jevanđelisti) daju iskaze koji se slažu, ali svaki od njih neki detalj ili preskoči ili istakne. Ovako nešto je tipično za pouzdane, nezavisne izvore (svedoke) informacija i tako nešto bi se na bilo kojem sudu prihvatilo kao jak dokaz. Da se u četiri jevanđelja se nalaze tačno iste informacije sa istim detaljima i iznesenih iz iste perspektive, to bi ukazivalo dosluh, odnosno, na to su se pisci pre pisanja sastali da bi "se njihove priče usaglasile", kako bi njihovi zapisi izgledali vrlo verodostojno.
Dakle, razlike između četiri jevanđelja, čak i na prvi pregled protivrečnosti u nekim detaljima, govore o nezavisnom karakteru ovih spisa. Nezavisna priroda četiri jevanđelja čini da isti izveštaji u njima, koji se razlikuju u perspektivi, i u iznošenju detalja, ukazuju na to da je zapis o Hristovom životu i službi predstavljen u njima utemeljen na činjenicama i veoma pouzdan.
