Prolećni biblijski praznici
"Još reče Gospod Mojsiju govoreći: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: praznici Gospodnji, koje ćete zvati sveti sabori, ovo su praznici Moji." (3. Moj. 23:1-2). U jevrejskom jeziku reč za "Moji praznici" je moadim i odnosi se na zakazano vreme između Boga i njegovog naroda. U Božijem Zakonu nalazimo sedam biblijskih praznika. Prva četiri su u proleće i to su: Pasha (Pesah), Beskvasni hlebovi (Hag amacot), Prvi plodovi (Abikurim) i Pedesetnica (Šavuot). Ješua iz Nazareta, jevrejski Mesija, je ispunio ove prolećne praznike u svom prvom dolasku. Preostala tri praznika su u jesen i to su: Praznik truba (Roš ašana), Dan pomirenja (Jom Kipur) i Praznik senica (Sukot) i ti jesenji praznici simbolično i proročki govore o povratku Sina Davidovog.
PASHA
Ovaj Božiji praznik je ustanovljen u Drugoj Mojsijevoj 12 kao sećanje na oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva. "Četrnaestoga dana prvoga meseca uveče Pasha je Gospodnja. A petnaestoga dana istoga mjeseca praznik je prijesnijeh hljebova Gospodu; sedam dana jedite hljebove prijesne." (3. Moj. 23:5-6). Od samog početka Pesah se obeležavao prvog meseca u jevrejskom kalendaru 14-og Nisana uveče. Taj mesec doslovno znači "njihovo bekstvo". Prema Prvoj Carevima 6:1 i Sudije 11:26 izlazak Izraela iz ropstva u Egiptu se zbio 1450. pre Hrista.
Bog je preko Mojsija kazao svim Izraelcima da svaka porodica žrtvuje jagnje ili jare i "neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti." (2. Moj. 12:7). Gospod je sudio svoje neprijatelje u Misiru, ali tamo gde je bila krv jagnjeta anđeo smrti je prošao pored (na hebrejskom: "pasah") i poštedeo život prvorođenog u tom domu.
U egipatskom društvu jagnje ili ovan su predstavljali paganskog boga po imenu Amon, koga su smatrali kraljem svih bogova i izvorom života na nebu i na zemlji. Prema egipatskom zodijaku glavni mesec ovog božanstva je bio baš u Nisanu. U tom misirskom kultu ljudima je bilo zabranjeno čak i da dodirnu jagnje ili ovna, a kamoli da ga uvedu u kuću, zakolju, ispeku i pojedu. Egipćanima je ubijanje jagnjeta bilo skrnavljenje njihove religije. Gospod je rekao: "... sudiću svim bogovima misirskim." (2. Moj. 12:12) i to se naročito videlo u vreme Pashe.
Pet vekova posle izlaska iz Misira kralj Solomon je sagradio Hram Gospodu i Jevreji su svake godine išli na hodočašće u Jerusalim da bi zajedno obeležili Pesah. Posle razorenja Hrama od strane Rimljana 70. god. n.e. prestalo je i žrtvovanje jagnjeta tako da posle toga dobar deo ovog praznika ne može da se praktikuje. Četrdeset godina pre razorenja Hrama u prvom veku Ješua iz Nazareta, Jagnje Božije, je ispunio značenje pashalne žrtve. Otkupitelj je za vreme svog poslednjeg Pesaha sa učenicima prelomio beskvasni hleb i rekao: "Ovo je moje telo koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen. A isto tako i čašu posle večere, govoreći: ova čaša je novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas." (Lk. 22:19).
U jevrejskoj tradiciji za vreme svakog Pesaha postoji običaj koji se zove "afikoman". To nije jevrejska reč već grčka i znači "onaj koji dolazi". U jednu platnenu vrećicu (maca toš) koja ima tri odvojena dela se stave tri komada beskvasnog hleba (macot). Za vreme svečane večere (seder) iz srednjeg dela se uzme beskvasni hleb, prelomi i deo tog hleba se uvije u platno i sakrije. Taj komad beskvasnog hleba se naziva "afikoman". Kasnije u toku večere deca kroz igru traže skriveni afikoman i onom detetu koje ga prvo pronađe sledi nagrada. Na kraju se taj beskvasni hleb pojede tako da njegov ukus ostaje poslednji od svega u večeri.
Među rabinima postoje različita mišljenja o značenju afikomana. Jedni veruju da tri komada hleba predstavljaju patrijarhe (Avrama, Isaka i Jakova). Drugi veruju da ovi beskvasni hlebovi simbolišu tri vrste ljudi u Izraelu (sveštenike, Levite i običan narod). Sarajevski rabin Eliezer Papo (1785-1828) je učio da "tri macot simbolizuju misao, govor i delovanje. Srednja maca je simbol govora odnosno reči Tore." To je u skladu sa Novim zavetom gde u prvom poglavlju Evanđelja po Jovanu čitamo o Reči Božijoj. Zadivljujuće je koliko jevrejski običaji u prazniku Pesah ukazuju na Mesiju. Biblijski hrišćani i mesijanski Jevreji veruju da je afimoman slika o Ocu, Sinu i Duhu Svetome. Kao sto se srednji beskvasni hleb za vreme Pashe prelama na dva dela, uvija u platno i sakriva, tako isto je i Sin Čovečiji, Hleb života, posle zameničke smrti za sve grešnike skinut sa krsta, uvijen u platno i stavljen u grob (Jn. 19:40).
U tradicionalnom jevrejskom Pesahu se koristi simbolična hrana: haroset (urma pomešana sa mlevenim orahom) i to podseća na mešavinu gline i slame (2. Moj. 5); maror (gorka trava) govori o ropstvu u Misiru, "I zagorčavahu im život teškim poslovima... na koje ih žestoko nagonjahu" (2. Moj. 1:14). Za vreme svakog Pesaha uzimaju se četiri čaše vina. Prva čaša se naziva "Čaša posvećenja" kojom se posvećuje praznik. Druga čaša je "Čaša nevolja" i simboliše Božiji sud nad Misirom. Treća čaša je "Čaša spasenja" i simboliše izbavljenje iz ropstva. Četvrta čaša je "Čaša slavljenja" i tada se recituju Psalmi 113-118. Hrišćanski teolozi smatraju da je Ješua podigao "Čašu spasenja" kada je rekao: "ovo je moja krv saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštaja grehova." (Mt. 26:28). Time je jevrejski Mesija objavio početak Novog zaveta "sa domom Izraelovim i domom Judinim" ali i sa svim Njegovim sledbenicima iz svakog naroda, plemena i jezika (Jer. 31:31-34). "U Njemu imamo otkup - njegovom krvlju, oproštaj prestupa - po bogatstvu njegove blagodati." (Ef. 1:7)
PRAZNIK BESKVASNIH HLEBOVA
"A petnaestoga dana istoga mjeseca praznik je prijesnijeh hljebova Gospodu; sedam dana jedite hljebove prijesne" (3. Moj. 23:6). Na taj dan je oko tri miliona ljudi, žena i dece sa svom svojom stokom i blagom misirskim izašlo iz viševekovnog ropstva u Misiru. Nije bilo vremena da se hleb ukiseli i naraste. Rabini ukazuju na to da kao što hleb narasta od kvasca tako i ponos nadima ljude. Zato maca (ravan beskvasni hleb) govori o poniznosti i poslušnosti, o potrebi da se pokori zao nagon koji postoji u svima nama (Ps. 51; Rim. 7; 1. Jn. 1:8-9). Svake godine pre ovog praznika Jevrejke obavljaju prolećno spremanje u svom domu da bi uklonile sve sto je sa kvascem.
Pavle je takođe govorio da kvasac predstavlja greh (1. Kor. 5:8). "Očistite stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste stvarno beskvasni. Jer i Hristos je kao naše pashalno jagnje prinet na žrtvu. Stoga treba da praznujemo ne sa starim kvascem, niti sa kvascem zloće i nevaljalstva, već sa beskvasnim hlebovima iskrenosti i istine" (1. Kor. 5:7-8). Spasitelj sveta je rođen u Bejt-lehemu što znači "kuća hleba" i on je taj Beskvasni Hleb. "Koji greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima njegovim" (1. Pet. 2:22).
Prema rabinskim propisima beskvasni hleb (maca) se priprema tako da ima pruge, rupice i izgleda zgnječeno. Slično tome Ješua je bio bičevan i proboden (Mk. 15:15; Jn. 19:33-37). "I pogledaće na Mene kojega probodoše" (Zah. 12:10). U Evanđelju po Jovanu 6 poglavlje, Gospod je simbolički govorio duhovnu istinu. "Ja sam hleb života... koji jede od ovoga hleba, živeće doveka, i hleb koji ću ja dati jeste telo moje za život sveta." (Jn. 6:51). Prorok Isaija, govoreći o pravednom Sluzi i njegovom stradanju, kaže: "Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja... za prestupe naroda mojega bi ranjen" (Isa. 53:5; Isa. 53:8). Ješua Mesija je dao svoj život ne samo za svoj izraelski narod već i za sve ljude u svim narodima. "Pravednik je umro za nepravednike da nas privede k Bogu" (1. Pet. 3:18).
PRVI PLODOVI
"... Kad dođete u zemlju koju ću vam dati, i stanete žeti u njoj, tada donesite snop prvina od žetve svoje k svešteniku, a on neka obrće snop pred Gospodom, da bi vam se primio; sjutradan po suboti neka ga obrće sveštenik." (3. Moj. 23:10-11). Kroz ovaj prinos svaki Izraelac je priznao pred Gospodom Bogom da je ušao u zemlju koju je Bog obećao Avramu, Isaku i Jakovu da će je dati njihovom potomstvu (5. Moj. 26:3). Važnije od samog običaja je da budu svesni da ih je Bog izbavio iz ropstva i doveo u obećanu zemlju. Taj praznik ih je podsećao na to da su plodovi njihovog truda zapravo darovi od Dobrotvora na nebu u kome je izvor svakog materijalnog i duhovnog bogatstva. Kao što se Praznik prvih plodova obeležava prvog dana posle Šabata u dane Pesaha tako je i Ješua ustao iz groba "u prvi dan sedmice" (Mt. 28:1; Mk. 16:2,9; Lk. 24:1; Jn. 20:1). "Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše... tako će po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o njegovu dolasku." (1. Kor. 15:20-23).
Brojanje Omera
"Potom od prvoga dana po suboti, od dana kad prinesete snop za žrtvu obrtanu, brojte sedam nedelja punih." (3. Moj. 23:15). Rabini kažu da je ovaj period od 49 dana sličan čekanju na prijatelja koji izdaleka dolazi u posebnu posetu noseći velike vesti. Svakodnevna molitva tokom brojanja Omera je: "... neka bih bio očišćen i posvećen svetošću s visina." Za pobožne Jevreje ovo je period posebnog samoispitivanja i očekivanja velikog dela Stvoritelja na 50. dan, na Dan Pentekosta. Posle svog vaskrsenja iz mrtvih Ješua je nekoliko sedmica proveo sa svojim učenicima, ali im je obećao da će doći Pomagač - Utešitelj, jedan veoma blizak Prijatelj - Duh Sveti (Jn. 14:16-17). Ne samo Jevreji već i biblijski hrišćani se tokom ovog perioda između Uskrsa i Pedesetnice posebno mole za duhovno obnovljenje.
PENTEKOST
Ovaj praznik govori o davanju Božijeg Zakona i silasku Svetog Duha. "Do prvoga dana po sedmoj nedelji nabrojte pedeset dana; onda prinesite nov dar Gospodu... i saberite se u taj dan, sabor sveti da vam je; nijednoga posla ropskoga ne radite zakonom vječnim po svim stanovima svojim od koljena do koljena." (3. Moj. 23:16; 3. Moj. 23:21). U periodu od Uskrsa do Pedesetnice Jevreji svuda u sinagogama čitaju Psalam 119 koji je ceo posvećen Božijoj Reči. Na taj pedeseti dan Bog je izrekao Deset zapovesti (kazivanja) Mojsiju i svoj deci Izraelovoj pod gorom Sinaj.
U drugom poglavlju Dela apostolskih je opisan silazak Božijeg Duha na sve sledbenike Mesije. "A kad dođe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. I odjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuću u kojoj su sedeli. I pokazaše im se jezici koji se razdeliše kao da su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. Tada se svi ispuniše Duhom Svetim pa počeše govoriti drugim jezicima - kako im je Duh davao da govore." (Dela 2:1-4).
Pedesetnica (Šavuot) je bio jedan od tri hodočasnička praznika kada su svi Izraelci po Zakonu dolazili u Jerusalim. Apostol Petar je tog dana govorio mnoštvu Jevreja u Jerusalimu da Božije obećanje o silasku Duha Svetoga (Joil 2:27-32) važi kako za njih tako i za sve koje god dozove Gospod. U toj svojoj propovedi Petar je spomenuo kralja Davida. To nije slučajno jer je prema jevrejskoj tradiciji David umro baš na ovaj praznik Šavuot. Zato je Petar tog dana citirao Psalam 16 povezujući ga s vaskrsenjem Sina Davidovog. U Drugoj Mojsijevoj 32:28 čitamo da je 3000 Izraelaca izginulo zbog njihovog idolopoklonstva. U poređenju s tim čitamo u Delima drugo poglavlje da je pedesetog dana posle Pesaha 3000 ljudi spašeno i našlo novi život u jevrejskom Mesiji. Taj novi život se ostvaruje "ne silom ni krjepošću nego Duhom Mojim, veli Gospod nad vojskama." (Zah. 4:6).
Ovi biblijski praznici nisu samo "jevrejski običaji" već su važni i za sva plemena na Zemlji. Ti prolećni i jesenji praznici govore o Božijim delima u istoriji, o prvom i drugom Hristovom dolasku i o Njegovoj budućoj vladavini iz Jerusalima nad svim narodima.
