• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Protivnici hrišćanstva veoma često napadaju Bibliju sa tvrdnjom da je Biblija puna grešaka, kontradikcija i nelogičnosti, i da je to jasan dokaz da Biblija nije Božja knjiga - nadahnuta od Boga, jer Bog ne može grešiti.

Kada se govori o "nepogrešivosti Biblije", ono što većina hrišćana ne zna jeste činjenica da samo autografi (originalni spisi) su nepogrešivi, a ne i njihove kopije, a još manje prevodi. Autografi su spisi originalnih autora, ljudi koji su pod nadahnućem Božjega Duha napisali biblijski tekst. Kopije su prepisi inspirisanih autografskih dokumenata. Dakle, kopije nisu 100% tekstualno čiste, tj. da su 100% identične sa autografskim spisom.

Čak ni najraniji i najbolji (prepisi) rukopisi koje posedujemo, nisu u potpunosti pošteđeni grešaka nastalih prepisivanjem. Brojevi su ponekad pogrešno prepisani, vlastita imena pogrešno napisana. Međutim, pravilnom primenom naučne tekstualne kritike te se greške mogu uočiti i ispraviti. To su štamparske (tipografske) greške i ništa više od toga.

Tekstualna kritika upoređuje različite rukopise i prevode te postavlja pitanja: "Kako se određena reč najverovatnije čita?" "Kako to da je prepisivač pogrešio?" Dakle, ispravnost izvornog rukopisa se dokazuje na sledeći način: Jedan od prepisa izvornoga rukopisa ili prevoda očito ima pravi odgovor. Odakle ima? Na raspolaganju imamo gomilu izvornih predložaka za ponovnu izradu (rekonstrukciju) izvornika, čak nešto preko 24.000. Kako to vidimo i u datoj tabeli ispod.^[1]

Dakle, nema mesta za ikakvu sumnju da tekst Biblije koji danas posedujemo nije autentičan. Ako verujemo u autentičnost Homerove Ilijade ili spisa Euripidisa za koje ima znatno manje kopija (predložaka) onda nema osnova ne verovati i u autentičnost Novog zaveta. Kritičari bi trebali biti iskreni, i odbaciti dvojne aršine sa kojima odmeravaju pouzdanost Pisma, jer oni ne "drže vodu". Sa ovako verno sačuvanim manuskriptima se ne može pohvaliti ni jedna stara knjiga, a ni bilo koja "sveta knjiga".

Možemo opravdano ustvrditi da Biblijske kopije, manuskripti koje danas posedujemo su 98,5% tekstualno autentični i precizni, i samo maleni deo informacija se može dovesti u pitanje ili je u neslaganju sa drugim tekstovima. Sva ova neslaganja su takve prirode da uopšte ne utiču na biblijsku objavu Boga (teologiju), tako da poruka Biblije nije dovedena u pitanje.

Božansko nadahnuće Svetih spisa, mora po svojoj prirodi svakako uključivati nepogrešivost. Biblija, onako kako je napisana u izvornim rukopisima, lišena je pogreške bilo koje vrste. Lišena je pogreške ne samo u opisima događaja, već i u božanskom objašnjenju događaja, iako nije napisana tehničkim jezikom nauke, lišena je čak i pogreške kada govori o naučnim fenomenima.

Kako su mogli pogrešivi ljudi proizvesti nepogrešivu Bibliju?

Ovo je veoma čest prigovor na račun nepogrešivosti Biblije temeljen na činjenici da su Bibliju pisali obični ljudi. A ljudi su pogrešivi. I zato što su Bibliju pisali pogrešivi ljudi, nedvosmisleno sledi zaključak da je i Biblija pogrešiva. I tako se nižu prigovori. Teolog Bruce Vawter je to potvrdio rekavši:

"Ljudska književnost koja ne sadrži pogreške zaista bi bila suprotna svom nazivu, jer najljudskije je grešiti." (Biblical Inspiruiion, Philadelphia, Westminster 1972.)

Premda se ovakav prigovor čuje često, on ipak nije opravdan. Naravno da ljudska bića greše, i to često. Međutim, istina je i to da čovek koji je sklon da čini greške i ne mora uvek grešiti. Znači, ovo može biti istina ali i ne mora.

Na primer, čovek je dobio strancu teksta, od nekog pisca (autograf), sa zadatkom da je prekuca. Njegov proizvod, otkucana stranica, je bila bez i jedne greške, savršena i čista kopija izvornog teksta - autografa. Premda je pisac ljudsko biće i sklon greškama, u ovom slučaju on je bio nepogrešiv.

Poruka ove ilustracije je sledeća: Nije nemoguće ljudskom biću proizvesti nepogrešivo delo. Nije nemoguće da pogrešivi čovek tačno zabeleži izreke i događaje. Zbog ove činjenice može se isključiti mogućnost pogrešivosti Biblije pozivajući se na pogrešivost ljudskih bića.

John Warwick Motgomery, pravnik i teolog, u prilog ovoj tvrdnji kaže:

"Uputstva za rukovanje mojom mašinom za pranje veša su doslovno nepogrešive: ako ih se pridržavam, mašina će dobro raditi. Euklidova geometrija je knjiga savršene doslednosti; primenite aksiome i dokazi će nepogrešivo slediti. Na temelju takvih primera (a možemo ih mnoge pronaći) moramo zaključiti da ljudska bića, premda često greše, ne moraju grešiti u izvesnim i određenim primerima.

Sigurno je, da proizvesti šezdeset i šest uzajamno podudarnih knjiga, koje su napisali desetine različiti pisaca i kroz period od 1.500 godina, zaista je preteran zahtev - oduševljeno se pozivamo na Svetoga Duha da obavi taj posao - ali preostaje činjenica da takva mogućnost nije metafizički neljudska ili nije protivna ljudskoj prirodi. Kad bi bila, jesmo li tada razmotrili temelje za Hristologiju? Otelovljeni Hrist, kao pravi čovek, trebao bi, po tome, takođe grešiti, a već smo videli da bi greška u njegovom naučavanju potpuno pobila valjanost objave utelovljenja, ostavivši čoveka u potpunoj tami što se tiče smisla života i spasenja, kao da se nije nikad zbilo otelovljenje Boga." (God's Inerrant Word)

Mogli bi smo nabrojati još mnogo primera, ali najvažnije je samo svedočanstvo Biblije:

"Ovo najpre znajte da se ni jedno proroštvo Pisma ne može tumačiti kako ko hoće. Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga." (2. Pet. 1:20-21 EČ)

Bog je upotrebio pogrešive ljude koji su primili i zapisali Njegovu nepogrešivu Reč, da ona do nas danas dođe ispravna i nepogrešiva. Zvuči nemoguće? Zašto, ako je Bogu sve moguće! "Gle, ja sam Gospod Bog svakog tela, eda li je meni šta teško?!" (Jer. 32:27 RDK)

Zaključak

Dakle, ima dovoljno činjenica koje govore u prilog nepogrešivosti Božje reči. O tome svedoči sama Biblija: "Svako je Pismo od Boga nadahnuto" (2. Tim. 3:16). Kad bi sadržavalo pogreške, tada bi to bila Bogom nadahnuta greška. Opet, to je potpuno neprimereno Božjoj prirodi kako je prikazano i u Bibliji. Na primer, u poslanici Titu piše: "Bog, koji nikad ne laže" (Tit 1:2), a Jovan zapisuje u svom evanđelju (Jn. 17:17): "Tvoja je reč istina."

Svi oni koji ovo veruju, ne veruju u to jer su naterani da veruju, već što imaju razuman ali i empirijski dokaz Reči Božje, a to je ono što protivnici Biblije ne mogu razumeti, jer ovakvo iskustvo im je strano.

"Tada im Isus odgovori i reče: moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao. Ako ko hoće da čini njegovu volju, znaće da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe." (Jn. 7:16-17 EČ)

Čak šta više, može se reći da čak i greške koje se mogu naći u biblijskom tekstu, svedoče o nadahnuću istog, da Bog nam daje uvid u to, da grešku možemo videti i ispravno razumeti, a za to nam je obezbedio ogroman broj rukopisa (predložaka). Zar to nije svojevrsna Božja milost i Njegova vlastita odbrana lične reči?