Nadahnuće Biblije
Hrišćani tvrde da je Biblija nadahnuta. Nadahnuće Biblije je velika tema oko koje se diskutuje u današnjem svetu, bolje rečeno oko koje se "lome koplja". Napad na Bibliju u pravcu diskreditovanja njenog nadahnuća, je glavna meta ateista i protivnika hrišćanstva: "Obesnaži Bibliju, i uništićeš hrišćansku veru!"
Po pitanju nadahnuća Biblije ljudi uglavnom daju različite odgovore, ali dva su najčešća:
- Prvi će tvrditi da je Biblija nadahnuta poput nadahnutih dela velikana svetske književnosti. "Biblija potiče ljudska srca da dosegnu velike visine", kažu. "To, međutim, ne čini Bibliju jedinstvenom knjigom. Mnoga su druga književna dela, poput Šeksirovih, Miltonovih, Homerovih i Dikensonovih postigla isto." Drugim rečima, oni Bibliju vide kao jedino majstorsko delo ljudskog uma, ali joj ne priznaju božansko poreklo.
- Drugi smatraju da je Biblija nadahnuta knjiga, jer sadrži Božju reč - ali uz mnoge mitove, greške i legende. Smatraju da ne treba poistovetiti celu Bibliju sa Božjom reči, već je držati svedokom Božjeg ophođenja sa ljudima. Ili drugim rečima, u Bibliji se može naći (poneka) Božja reč, ali nije cela istovetna sa Božjom reči.
Međutim, ova dva gledišta su veoma površna kada razmatramo činjenice Biblije. U njoj samoj je jasno izraženo da ona nije samo nadahnuto književno delo, niti pogrešiv zapis Božjih poruka, već nepogrešiva Božja reč. Biblija to sama za sebe jasno tvrdi. Dva važna biblijska navoda izričito potvrđuju ovu istinu.
Prvi stih kaže: "Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti." (2. Tim. 3:16 EČ). Reč "bogonadahnuto" je doslovan prevod grčke reči theopneustos, što znači "Bogom dahnuto" ili "Bogom izdahnuto". Prema tome Biblija sama za sebe tvrdi da potiče od Boga, a ne od čoveka.
Jedan drugi stih ističe: "Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga." (2. Pet. 1:21 EČ). Ovaj navod potvrđuje da je Bog pokretao pisce Biblije da zapišu ono što je On želeo. Bog ih je inspirisao. To nije bilo mehaničko diktiranje, kako neki tvrde. Pisci nisu padali u nekakav trans i tako pisali, Bog nije nasilno protiv njihove volje upotrebljavao tela pisaca. Bog je, naime, upotrebio svakog pojedinog pisca i njegovu ličnost da sačine Bogom ovlašćeno delo.
Veoma je važno primetiti da opseg nadahnuća zahvata svaku reč ("Svako pismo"), odbacujući tako svaku špekulativnu zamisao o mitu ili pogreški i najmanjeg dela Pisma. Kako Bog stoji iza Pisma, a Bog je savršen, i rezultat Njegovog dela mora biti bez greške.
Nekad je lakše shvatiti smisao nadahnuća kada se ono upoređuje sa objavom. Objava se povezuje sa izvornim i stvarnim iznošenjem istina (1. Kor. 2:10). Nadahnuće se s druge strane odnosi na primanje i doslovno pisanje istine.
Nadahnuće znači da je "Bog po svojem Svetom Duhu delovao na jedinstveno natprirodan način kako bi ispisane reči Svetoga pisma bile zaista Božje reči." Charles Wesley, jedan od osnivača metodističke crkve, je to lepo zapazio kakada je razmišljao o poreklu Pisma:
"Biblija mora biti izum ili dobrih ljudi ili anđela, ili zlih ljudi ili đavola ili Boga! Prema tome ne može biti izum dobrih ljudi ili anđela, jer oni ne bi bili kadri sačiniti takvu knjigu, u kojoj bi pisali laži čitavo vreme dok pišu: 'Ovako govori Gospod' dok u stvari pišu šta sami žele. Dalje, ne može biti izum zlih ljudi ili đavola, jer ne bi napisali knjigu sa zapovestima koje zabranjuju zlo, greh ili opačinu, a one koji to čine osudili na večnu propast. Zato donosim ovakav zaključak: Biblija je nastala duhovnim, božanskim nadahnućem" (Robert W. Burtner and Robert E. Chiles, A Compendium of Wesley's Theology, str. 20).
Ljudi, pisci Biblije pisali su spontano, koristeći svoj um i iskustvo, a ipak njihove reči nisu bile samo reči čoveka nego doslovno Božje reči, jer se radi o zapisanim Božjim mislima. Bog ih je uvek nadzirao u njihovom pisanju, što je dovelo do toga da je Biblija postala Božja reč, ali izrečena čovekovim rečima.
Do koje je mere Biblija nadahnuta knjiga?
Ako čovek prihvati da je Biblija nadahnuta Božja reč, često postavlja pitanje, do kojeg stepena je prisutno to nadahnuće? Da li u svakoj knjizi Biblije i u svakoj reči? Da li se nadahnuće proteže i na prepise, kopije, i prevode? Da, proteže se, jer i oni prenose Božje misli, a to ih čini Božjom reči. Međutim, treba ovde da napravimo razliku između "nadahnuća" i "nepogrešivosti", jer mnogi ova dva pojma spajaju i prave neosnovanu kontradikciju među njima.
Jasno je, da ni jedan prepis, kopija, kao ni prevod nije nepogrešiv, može da sadrži greške. Nepogrešiv je jedino izvorno napisan tekst (autograf). Međutim, kao što smo istakli, svaki zapis koji u sebi nosi Božje misli jeste nadahnut. No, ne moramo ni malo strahovati da imamo možda ne nadahnut tekst, jer danas nam na raspolaganju stoje mnogi rukopisi koji se mogu temeljito i kritički proučavati i upoređivati, i tekstualna kritika nam može pokazati koji je tekst netačan. Zato možemo biti sigurni da kad čitamo Bibliju na našem jeziku, da čitamo nadahnutu Božju reč.
Dakle, cela Biblija je nadahnuta a ne samo neki njeni delovi.
Kako znamo da su pisma apostola Pavla nadahnuta?
Pošto Pavle je taj koji jasno ističe nadahnuće Pisma, protivnici nadahnuća imaju potrebu da Pavla diskredituju i da tako i ova njegova izjava o nadahnuću (2. Tim. 3:16) bude ništavna.
Savle iz Tarsa, koji je nakon svog obraćenja postao apostol Pavle, napisao je 12 pisama ili poslanica koje sačinjavaju dobar deo Novog zaveta. Zašto bi smo trebali prihvatiti pisma tog čoveka kao Božju reč?
Pavle je tvrdio da je on "apostol, ne od ljudi, niti po kojem čoveku, već po Isusu Hristu i Bogu Ocu" (Gal. 1:1). Bio je apostol, čovek koji je video vaskrslog Hrista. "Zar nisam apostol? Zar nisam video našega Gospoda Isusa?" (1. Kor. 9:1). Bio je ovlašten kao apostol u ranoj Crkvi.
Kao izabrani apostol, primio je posebnu objavu od Boga.
"Dajem vam, naime, na znanje, braćo, da evanđelje, koje sam vam ja propovedao, nije ljudsko; jer ga ne primih od čoveka, niti sam od čoveka bio poučen, nego otkrivenjem Isusa Hrista." (Gal. 1:11-12 EČ)
Taj poziv je apostol dobio pri svom rođenju:
"Ali kada se svide onome koji me je izabrao od utrobe moje matere i koji me je pozvao svojom blagodaću, da otkrije svoga Sina u meni - da ga ja objavim među mnogobošcima, nisam se odmah posavetovao sa ljudima" (Gal. 1:15-16 EČ)
Ta je Božja poruka koju je Pavle primio od Boga tačno preneta crkvama i pojedincima kojima su bila upućena pisma.
"... Bog koji ne laže, a u svoje vreme objavio svoju reč kroz propoved, koja mi je poverena naredbom Spasitelja našega, Boga." (Titu 1:2-3 EČ)
Pavle, nastavlja dalje:
"Jer naše bodrenje ne biva iz zablude, ni od nečistote, niti lukavstvom, nego kako nas je Bog udostojio da nam poveri evanđelje - tako govorimo ne ugađajući ljudima, nego Bogu koji ispituje naša srca." (1. Sol. 2:3-4 EČ)
Objava koju je Pavle dobio bila je merilo kojim su se merila ostala takozvana otkrivenja ili objave:
"Ali ako vam čak i mi, ili anđeo sa neba propoveda evanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet!" (Gal. 1:8 EČ)
Njegova je poruka nosila pečat božanskog autoriteta:
"Ako ko misli da je prorok ili da je nadahnut, neka razabere da je Gospodnja naredba ovo što vam pišem." (1. Kor. 14:37 EČ)
U svom prvom pismu solunskoj crkvi Pavle vrlo jasno ističe svoje ovlaštenje:
"I zato i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka, što ste vi reč Božiju, koju ste čuli od nas, primili ne kao ljudsku reč, nego kao reč Božiju - kao što zaista i jeste, koja je delotvorna u vama koji verujete." (1. Sol. 2:13 EČ)
"Stoga, dakle, koji to odbacuje ne odbacuje čoveka, nego Boga koji vam i daje svoga Duha Svetoga." (1. Sol. 4:8 EČ)
Šimun Petar, učenik Isusa Hrista, potvrdio je činjenicu da su Pavlova pisma božanskoga porekla:
"... i strpljivost Gospoda našega smatrajte svojim spasenjem, kao što vam je i naš dragi brat Pavle po danoj mu mudrosti pisao, kako piše u svim poslanicama u kojima o ovome govori; u njima ima nekih teško razumljivih stvari, koje nenaučeni i neutvrđeni - kao i ostala Pisma - izvrću na svoju sopstvenu propast." (2. Pet. 3:15-16 EČ)
Prema tome, imamo dokaz, da je Pavle koga je sam Gospod Isus Hrist na putu za Damask pozvao i izabrao (Dela 9:1-22), pisao sa ovlaštenjem od Boga. Bio je Božji izabrani posrednik da objavi tajne Isusa Hrista, jer bi bez njegovih pisama, poslanica, tumačenje smrti i uskrsnuća Isusa Hrista bilo nepotpuno.
Proverite sami
Razumljivo, da je hrišćanski kriterijum u dokazivanju nadahnuća Biblije neprihvatljiv za ateiste (i muslimane). No, ako zaista želite proveriti istinitost Pisma, tj. njegovo nadahnuće, poslušajte Isusove reči i znaćete:
"Tada im Isus odgovori i reče: moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao. Ako ko hoće da čini njegovu volju, znaće da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe." (Jn. 7:16-17 EČ)
Ako zaista tražite istinu, prihvatite onda ovaj Isusov izazov... i dobićete sami svoj dokaz.
