Hronologija Hristovog rođenja
Oko Isusovog rođenja postoje mnoga mišljenja i prakse koje nemaju utemeljenje u evanđeoskim izveštajima, već su proistekle iz nekakvih ljudskih priča i predanja koje su se tokom vekova "ukorenile" u crkvi. Počevši od samog datuma Njegovog rođenja pa sve do ikonografije koja nam se predstavlja u danima Božića. (U vezi datuma, na posebnoj stranici...)
Zbog svega ovoga, neminovno je da osoba koja čita evanđeoski izveštaj o rođenju Hristovom i pokuša da u njega uklopi tradicionalno hrišćansko tumačenje ovoga događaja, da se tako nađe u nedoumici, tj. vidi mnoge kontradikcije.
Ivica Stamenković, u svojoj knjizi daje hronologiju događaja, oko Hristovog rođenja na sledeći način:
"Prema Bibliji, nakon Josifovog pristizanja u Vitlejem sa trudnom Marijom, Hristos je rođen u jednoj od seoskih staja, jer su sva mesta u gostionicama bila popunjena (Lk. 2:4-7). Iste noći, nakon anđeoskog objavljivanja radosne vesti pastirima o rođenju Spasitelja, ovi čuvari stada su došli na mesto gde je boravio tek rođeni Isus i poklonili mu se (Lk. 2:8-20). Prema Božijem zakonu datom Mojsiju u Starom zavetu (1. Moj. 17:12, 3. Moj. 12:3) Isus je obrezan osmog dana po rođenju. Živeći sa božanskim Sinom u iznajmljenoj kući (dakle, ne više u štali) još trideset i tri dana posle obrezanja deteta (toliki period je trebao da prođe zbog zakona o očišćenju posle rođenja muškog deteta - 3. Moj. 12:4-8), Josif i Marija su prineli žrtve u jerusalimskom hramu za svoje očišćenje (Lk. 2:22-24). Istog dana, četrdesetog po njegovom rođenju, bebu Isusa je susreo i u svoje naručje, u hramu, primio i pravedni Simeon izrekavši proročke reči, kao i proročica Ana, Fanuilova kći (Lk. 2:25-38).
Upravo u to vreme (najverovatnije dan nakon prinošenja žrtve), u kuću u kojoj su boravili putnici iz Nazareta, došli su na poklonjenje i mudraci noseći svoje darove. Pošto su u snu bili poučeni da se ne vraćaju Irodu, mudraci su napustili Judeju i vratili se u svoj zavičaj (Mt. 2:12). Verovatno iste noći, anđeo Gospodnji javlja Josifu Irodovu nameru da ubije Božijeg Sina i zapoveda mu da što hitnije beži u Egipat. Istog momenta, on uzima sa sobom Isusa i njegovu majku, pa pod okriljem noći napušta Vitlejem i njegovu okolinu hitajući prema egipatskoj zemlji (Mt. 2:13-15). Negde u isto vreme, uvidevši da su ga mudraci obmanuli - te da se ne vraćaju k njemu sa informacijama o detetu, Irod naređuje svojim vojnicima da u mestu Isusovog rođenja i okolini pobiju svu mušku decu rođenu unazad dve godine (Mt. 2:16-18). Posle više meseci boravka svete porodice u Egiptu, anđeo se ponovo javio Josifu u snu i zapovedio mu da se vrati u svoj grad - Nazaret u Galileji (Mt. 2:19-23)." (Pravoslavlje obasjano evanđeljem, str. 252-253.)
Dakle, dolazak mudraca, čiji broj crkvena tradicija navodi kao "trojicu" iako evanđeoski izveštaj njihov tačan broj nigde ne spominje, su mogli u Jerusalim doći samo posle prvih 40 dana od Isusovog rođenja, tj. posle prinošenja bebe Isusa u hramu jerusalimskom (Lk. 2:22 ss), jer bi inače Irod za Isusa doznao još pre ovoga čina i Njegov dolazak u jerusalimski hram bez sumnje upotrebio, da ostvari svoj krvavi plan.
Dodao bi još, da mi možemo biti sigurni da se mudraci nisu poklonili Isus u Vitlejemu (kako to predstavlja crkvena tradicija), zbog činjenice da je Josif imao veoma malo novca kod sebe. Naime, u hramu, u Jerusalimu, Josif za dete prinosi "najjeftiniju" (najmanju) žtvu: "par grlica ili dva golupčeta" (Lk. 2:24). Očigledno je da Josif u to vreme kod sebe nije imao skupe poklone mudraca (zlato, tamjan i smirnu) i tako za dete nije mogao da prinese veću žrtvu (3. Moj. 12:6, 3. Moj. 12:8). Nesumljivo bi Josif baš to i učinio kada bi imao "punu kesu para", jer je bio vrlo bogobojazan čovek i ako takav bi ukazao veću čast svome Bogu (Mt. 2:19).
