• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Slično prazniku Purim (u knjizi o Jestiri), Hanuka je proslava Božije vernosti prema Njegovom narodu i sećanje na važnu pobedu Jevreja protiv njihovih tlačitelja. Počevši od 164. god pre Hrista, ova osmodnevna svetkovina obeležava ponovno osvećenje Božijeg Hrama u Jerusalimu. Da Jevreji nisu podigli ustanak u vreme Jude Makabejca, Izraelci bi bili ili pobijeni ili asimilovani u paganski helenizam, odbacujući Božiji Zakon i proročke knjige. Tada ne bi bilo ni jevrejskog Mesije, koji je došao da ispuni Zakon i Proroke i da donese Izraelu i svetu spasenje od greha i idolopoklonstva (Mt. 1:21; Mt. 5:17-19: 1. Jn. 5:21).

Oko 168. god. pre nove ere Seleukijski car Antioh IV, koji je sebe prozvao "Epifanes" ("vidljivi bog"), je sa svojom vojskom bio poražen od strane Rimljana kod Aleksandrije u Egiptu. Antioh je svoj bes zbog tog poraza iskalio ubijanjem ljudi, žena i dece u povratku kroz Judeju. Naredio je da se u Božijem Hramu u Jerusalimu podigne kip grčkom bogu Zevsu^[1]. Tada je oskrnavio i oltar u Hramu tako što je na njemu prinosio svinje kao žrtvu. Grčki istoričar Polebius je ovog okrutnog vladara nazvao "Epimanes" (što znači: ludak). Antioh je uklonio zlatni svećnjak iz Hrama, oskrnavio je svitke Tore i zabranjivao je Jevrejima da žive prema Božijem Zakonu. Svetkovanje šabata, držanje košer ishrane, obrezivanje i drugi običaji su postali "kriminal" u carstvu Antioha Epimana.

Ubrzo su Jevreji podigli ustanak pod vođstvom Makabejaca. Juda Makabejac (o kome je Georg Fridrih Hendl napisao svoje muzičko delo) je vodio Jevreje u gerilskom ratovanju protiv znatno brojnije vojske grčko-sirijskog cara. Posle tri godine ratovanja Jevreji su zauzeli Jerusalim, proterali neprijatelje i 25. decembra 164. god. pre nove ere ponovo posvetili Božiji Hram. O tome čitamo u istorijskim knjigama o Makabejcima, koje su nastale između proroka Malahije i Jovana Krstitelja i nisu deo Svetog pisma. (Za razliku od drugih biblijskih praznika, kao što su Pesah ili Jom Kipur, dani Hanuke nisu neradni dani).

Kada je Hram bio ponovo očišćen, na menori je svetlo (Ner Tamid) opet gorelo, ali je tada posvećenog maslinovog ulja bilo samo za jedan dan. Bila bi potrebna cela sedmica da se pripremi više tog ulja. Ipak, od te male količine ulja svetlo je gorelo svih osam dana a za to vreme je novo ulje bilo pripremljeno. Zbog toga Jevreji svetkuju Hanuku osam dana počevši od 25. Kisleva (koji obično pada između 27. novembra i 27 decembra). (Jevrejski kalendar za ovu godinu/mesec možete pogledati ovde.)

Prvi istorijski zapis o obeležavanju praznika Hanuke u svoj literaturi nalazimo u Evanđelju po Jovanu. U Jovanu 10:22-23 čitamo: "A beše tada praznik osvećenja Hrama u Jerusalimu, i beše zima. I hodaše Isus u Hramu po Solomonovom tremu." Tokom tog praznika, koji je sećanje na Božije čudo u Hramu, Ješua (Isus) je govorio da njegova čuda potvrđuju njegovo božansko poreklo i mesijansko poslanje (Jn. 10:37-38).

Za vreme praznika se pale Hanuka-sveće koje se razlikuju od menore po tome što imaju devet sveća. Jedna od tih sveća se naziva "šamaš" ili "sluga" i ona se najpre upali. Ova sveća se koristi da se upale ostalih osam (svakog dana po jedna sveća), koje primaju svetlost od ove šamaš-sveće. Za Mesijanske Jevreje, ova šamaš-sveća predstavlja Spasitelja koji obasjava svakoga koji hoće da svetli za Boga. Ješua, "Svetlost sveta" (Jn. 8:12; Jn. 12:35-36), je došao kao Sluga (Isa. 53; Mk. 10:45) da obasja svakoga od nas (Jn. 1:4; Jn. 1:9), da budemo svetla drugima tako da ljudi, gledajući naša dobra dela, slave Oca našega na nebu (Mt. 5:14-16).

Priča Hanuke može da se uporedi sa događajima na svršetku vremena. Ti događaji su unapred prorečeni u Knjizi Otkrivenja i knjizi proroka Danila. Antioh je tip Antihrista, poslednjeg svetskog diktatora, koji je u Novom zavetu nazvan "čovek greha" i "bezakonik", neprijatelj Božijeg Zakona (2. Sol. 2; 1. Jn. 3:4). Antihrist će u periodu velike nevolje da oskrnavi Hram u Jerusalimu, postavljajući u Hramu svoju ikonu ili kip da ga svet obožava.

U Mateju 24, Sin Davidov je govorio o svom drugom dolasku u slavi da uspostavi svoje Mesijansko carstvo na Zemlji. Ješua je rekao: "Kad, dakle, vidite da gnusoba opustošenja, o kojoj je govorio prorok Danilo, stoji na svetom mestu..." Matej 24, Druga Solunjanima 2:1-4 i Otkrivenje 13 govore o hramu Božijem u vreme ponovnog dolaska Mesije. Budući da samo posvećen hram može biti oskrnavljen, ovi stihovi ukazuju na postojanje posvećenog hrama u vreme kada će se Gospod vratiti da vlada iz Jerusalima nad celim svetom (Lk. 1:32-33).

Antisemitizam i paganizam kojeg je nametnuo Antioh IV i danas se šire u svetu. Nekadašnji helenizam je u moderno vreme humanizam, gde je u središtu čovek, a ne BOG. Danas se mnogo govori o ljudskim pravima, ali malo o Božijoj pravednosti. U Zahariji 9:13, Božija reč kaže: "... Podigoh sinove tvoje, Sione, protiv sinova tvojih, Javane, (naziv za Grčku)..." "Sinovi Siona" su oni koji se drže nepogrešive Božije Reči odnosno Biblije, svih Njegovih obećanja i saveza sa Njegovim narodom. "Sinovi Javanovi" su oni koji prihvataju zablude Antihristovog humanizma.

Progonitelj Jevreja u vreme pogroma u Rusiji je upitao jednog Jevrejina šta će biti rezultat ako se nastave progonstva. Jevrejin je odgovorio: "Biće opet neki praznik!" Faraon je hteo da pobije sve Jevreje u Egiptu, a rezultat je bio praznik Pesah. Haman je tražio propast svih Jevreja, a rezultat je bio praznik Purim. Antioh Epiman je pokušao da iskoreni jevrejsku veru, a rezultat je bio praznik Hanuka." Mi bi mogli da dodamo: Hitler je hteo da svi Jevreji budu ubijeni, a rezultat je bio "vaskrsenje suvih kostiju" (Jezek. 37) i ponovno rođenje države Izrael. Isto tako, posle Antihrista i velikih nevolja je povratak Cara nad Carevima i Gospodara nad gospodarima i njegovo hiljadugodišnje carstvo na Zemlji (Otk. 19:11-16; Otk. 20). Tada će Izrael i Bliski istok biti blagoslov posred cele Zemlje i neće više biti ratova među narodima (Isa. 2:1-4; Isa. 19:22-25).

Mesijanski Jevreji svetkuju Hanuku i na nju gledaju kao priliku za novu posvećenost Bogu i Njegovom Mesiji. Neka svetlo Gospoda našega još jače sija kroz nas, tako da stvarno budemo svetlo svetu.